ISPLIVALA NIKAD VIĐENA SLIKA GOLIŠAVOG GIŠKE S DEVOJKOM: Žestoki momak devedesetih u izdanju koje se RETKO VIĐA

Giška je bio jedno od najpoznatijih imena jugoslovenskog podzemlja, a osim toga važio je za mangupa na kog su padale mnoge beogradske devojke devedesetih godina.

Po Beogradu se još prepričava Giškina veza sa poznatom modelsicom Sindi.

Ona se jednom prijavila za takmičenje Mis Studija B.

U ono vreme, devedesetih, to je bila velika stvar pa su mnoge poznate beogradske lepotice želele kući da odnesu krunu i lentu jer je u onoj bedi to mogla biti odlična odskočna daska za bolji život, ali i poznanstva s moćnim i uticajnim ljudima, posebno onima s televizije koja je bila poželjno odredište za sve koje su želele popularnost i tada tzv. top zanimanja - manekenka, model, spikerka, voditeljka, pevačica, denserka...

Svi su smatrali da će upravo pobediti Sindi jer je bila najlepša i najzgodnija.

A u žiriju sve sama poznata lica, a onda iznenađenje kad je pobedila baš devojka koja je došla s poznatim ljubiteljem žena - Erom.

Giška mu je posle proglašenja dobacio: "E moj Ero, a ja mislio da si ti pošten čovek i domaćin."

Neretko isplivaju Giškine fotografije iz mladosti, a sad se pojavila nikad viđena slika Giške sa devojkom na plaži. Zanimljivo je kako su pozirali, oboje u kupaćim kostimima, Giška je napravio most, a devojka se svojim telom naslonila na njega.

Kako su se izvodile pljačke

Božović je u jednom intervjuu novinarki Duški Jovanić je do detalja opisao kako su izvodili pljačke.

- Ukradu se obično dva automobila, pod uslovom da je treći, legalan. Jedan se postavi ispred mesta pljačke, drugi, ukraden, dva-tri kilometra u drugom pravcu, a treći ostavi na drugom kraju grada. Onda se pred bankom, ako se radi nižerazredna pljačka, stavi maska preko lica i uleti unutra.

Razoruža se prvo čuvar banke, preskoči se ograda, pokupi se sve živo iz kaseta i kase i istrči napolje. Sedne se u prvi auto, vozi do drugog auta, a njime do onog trećeg pravog. Pređe se u taj, dok jedan od učesnika sa oružjem i parama juri motorom u sasvim drugom pravcu.

A njegovi saučesnici, čisti ko suza, voze se bezbrižno legalnim autom, bez maske i bez ičega.

To bi bila prosečna pljačka. Pošto je mnogo teže, isključivo profesionalci idu na furgone ili na velike centralne banke. Onda pozorišna maska mora da se promeni, da se baci suzavac, da se radi brzo, da ne bi na novac pali razni specijalni hemijski sastojci, koji ga oboje i unište.

U istom intervjuu Giška je otkrio i kako je dobio nadimak:

- Odmalena mi je nadimak Giška. Valjda potiče od Gice, prasenceta. Kao klinac sam bio prvo mršav, žgoljav, pa sam se posle od nekog američkog leka bio toliko ugojio da sam imao preko sto kila...

A osvrnuo se i na glasine da nikada u životu nije izgubio tuču.

- Voleo sam da se bijem, ali te tuče su bile deo našeg srpskog folklora, kao što su šajkača ili seljačka narodna nošnja. To je ta naša primitivnost. Morao sam uvek da budem jači od neprijatelja. U vreme tih besnih beogradskih godina imao sam obično od pet do deset tuča nedeljno. Pretrpeo sam poraz jedino od Žorža Stankovića, koji je tada bio bokserski šampion. On je dva puta padao, ali me je na kraju udario tako da me je razvalio. Tada mi je bilo četrnaest godina i nisam više nijednu tuču izgubio - govorio je Giška.

Bonus video: JEDAN ZAGOVARA PRODAVCA, DOK DRUGI KRADE SVE ŠTO MU DOĐE POD RUKU! Bivši pripadnik Uprave kriminalističke policije otkriva zašto se rađa kriminal kod mladih

(Espreso)