težak šverc
"ZVICER NIKADA U RUKE NIJE STAVIO DROGU, ALI ZATO POSLUJE ISKUSNO": Detaljna ruta kretanja KOKAINA, kao u filmu!
Klanovima nije cilj da poseduju drogu već da obezbede tržište droge i njen transport do Evrope, a kavački i škaljarski klan imaju operacije u Sijera Leoneu i Senegalu!
Kavački i škaljarski klan zaratili su zbog krađe jednog tovara kokaina i njihov rat traje već jedanaest godina, ali posao sa drogom ne staje sve to vreme!
Prema rečima penzionisanog obaveštajca Državne bezbednosti Božidara Spasića, droga nema veze sa trenutnim kriminalnim obračunima dva zaraćena klana i trgovina apsolutno nikada ne staje.
Organizovane kriminalne grupe sa Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput EUROPOL-a i INTERPOL-a označene su među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike, poput Brazila, Kolumbije i Ekvadora do tržišta u državama, pre svega Zapadne Evrope, poput Holandije.
Istraživači Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala objavili su u septembru izveštaj o rutama i klanovima koji učestvuju u mreži šverca kokaina od Latinske Amerike, gde se kokain proizvodi i tržišta u Evropi, gde se transportuje.
Kavački i škaljarski klan, prema podacima iz izveštaja, imaju operacije u Sijera Leoneu i Senegalu. Aktivnosti kavačkog klana se povezuju sa lukama u Brazilu i Sijera Leoneu, sa posrednicima koji nadgledaju logistiku iz Fritauna.
Kao glavni akter za operacije kavačkog klana u Zapadnoj Africi prema izveštaju je označen Radoje Zvicer, dok škaljarski klan uglavnom operiše preko saradnika iz Bosne i Hercegovine i Albanije. Zvicer je zbog šverca kokaina trenutno jedna od najtraženijih osoba na svetu.
"Nevidljivi mafijaši"
Kako objašnjava Spasić za Espreso, klanovima nije cilj da poseduju drogu već da obezbede tržište droge i njen transport do Evrope.
"Pretpostavljam da Zvicer nikada u ruke nije stavio drogu, ali nije stvar mafije da ima drogu u rukama već da obezbeđuje tržište droge, transport i pronalaženje dilera koji će je prodavati u evropskim državama. Postoje tzv. nevidljivi mafijaši. Na ulici se ubijaju mafijaši druge, treće lige, a nevidljivi mafijaši izdaju naloge za ubistva, štite i obezbeđuju nesmetanu trgovinu drogom jer ta trgovina apsolutno ne staje. Mi mislimo kada se otkrije neki veći tovar ili uhapsi veća grupa dilera da smo rešili problem droge, ali naravno da nismo jer postoji još bezbroj drugih grupa dilera", kaže naš sagovornik.
Kako tvrdi Spasić, Radoje Zvicer postao je zvučno ime u svetu kriminala, a kasnije i prepoznatljivo ime u domaćoj i svetskoj javnosti, zbog toga što nekoliko godina unazad uspešno organizuje trgovinu drogom.
"Tržište droge je ogromno i njime upravljaju u bukvalnom smislu reči nevidljivi ljudi. To nikada nisu mafijaši koji se eksponiraju i postaju gotovo estradne zvede, suđenja su im spektakularna, mešaju se u sve i svašta, oni zapravo nisu bitan faktor. Primer tome je italijanska mafija, tek nakon trideset godina se otkrije ko je neki glavni kum mafije, a ovde se za dva sata otkrije da je Radoje Zvicer šef svih mafijaških skupina. Ne, on je samo lice koje je uspelo da trgovinu drogom organizuje na takav način da je došao do samog vrha", objašnjava sagovornik.
Zviceru se svaki trag gubi od 2020. godine kada je teško ranjen u Kijevu. Na njega su tada pucali Petar Jovanović (Peca Pitbul) i još jedan neidentifikovani napadač koji pripadaju škaljarskom klanu. Jovanović je identifikovan i uhapšen u Ukrajini nešto kasnije. Zvicer iako teško ranjen, uspeo je da preživi i da se oporavi zahvaljujući supruzi koja je pucala na napadače.
"Majka svih pitanja rešavanja tržišta droge na prostoru Balkana jeste privođenje Radoja Zvicera. Njega već nekoliko godina svi traže, on spada u kategoriju ljudi čije se ime zna, ali je potpuno nevidljiv. Postavlja se važno pitanje, ako država koja se bori protiv tržišta droge nije uspela da nađe Radoja Zvicera, a našla ga mafija u Ukrajini, da li države zbilja traže te mafijaše ili imaju neku drugu politiku", kaže Spasić za Espreso.
U novembru 2024. na zahtev austrijskih vlasti, EUROPOL je ažurirao poternicu za Zvicerom. Veruje se da predvodi kriminalnu organizaciju kavački klan koja je specijalizovana za krijumčarenje kokaina.
Zatim je Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore otvorilo u januaru 2025. istragu protiv Radoja Zvicera i još 12 pripadnika kavačkog kriminalnog klana, koje sumnjiči za ubistvo Rista Mijanovića koji je ubijen novembra 2020. godine.
Pošto se vođa kavačkog klana, Radoje Zvicer, godinama nalazi u bekstvu, austrijska policija je objavila i znane identitete kojima se koristio.
- Josip Babić, 06.02.1979, Nemačka
- Dragan Gojković, 08.09.1977, Berane, Crna Gora
- David Grepo, 02.03.1983
- Ferenc Karoly, 31.03.1975
- Davor Lang, 25.05.1975, Novi Sad
- Željko Papić, 11.03.1980, Ljubljana
- Slobodan Zec, 23.03.1976, Novi Sad
- Leos Salonikios, 29.09.1987, Solun, Grčka
- Maros Krsto, 30.07.1978, Kotor, Crna Gora
- Ludovit Vrablić, 15.11.1980
- Manuel Zambelic, 26.06.1980
- Radoje Zvicer, 31.07.1978
- Radoe Zviter, 20.12.1982
- Radoie Zvitser, 21.12.1982
"Radoje Zvicer je osumnjičen za uvoz 83 kilograma kokaina (čistoće 60,9%) iz drugih zemalja u Austriju i to kao vodeći član kriminalne organizacije. Sumnja se da je, zajedno sa saučesnicima, učestvovao u organizovanju krijumčarskog lanca. Ova osoba je organizovala isporuku narkotika koja je prodavana u Beču u njegovo ime" navodi se na sajtu austrijske policije.
Poslednji put, kao lokacija njegovog skrivanja u septembru 2022. pominjala se Panama. U septembru te godine je "procurela" vest da je vođa kakačkog klana ubijen u toj državi, ali ta informacija je kasnije zvanično demantovana.
Nova ruta za šverc kokaina kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana
Saša Đorđević, ko-autor izveštaja Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se fokus organizovanih kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana pomerio sa direktnog transporta na rutu preko Zapadne Afrike, između ostalog, zbog povoljnog geografskog položaja - na sredini između Latinske Amerike, gde se kokain proizvodi i tržišta u Evropi, gde se transportuje.
"Od 2019. pa do 2024. godine policije, pre svega u Evropskoj uniji, fokusirale na zaplene kokaina koje dolaze direktno iz, na primer Ekvadora u Holandiju, a ne ide preko nekih tranzitnih ruta."
Đorđević ukazuje da su organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana učvrstile svoje prisustvo u obalskim državama Zapadne Afrike. Među njima su Sijera Leone, Senegal, Gvineja Bisao, Gvineja i Gambija.
Na saznanja o korišćenju rute preko Zapadne Afrike ukazuje i EUROPOL, evropska agencija za sprovođenje zakona.
"Najistaknutije kriminalne mreže imaju svoje predstavnike (posrednike, a ponekad čak i cele ćelije), raspoređene u zemljama porekla u Južnoj Americi ili u logističkim centrima (u Zapadnoj ili Južnoj Africi)", naveli su u EUROPOL-u u odgovoru na upit RSE.
Dodaju da je formirana posebna operativna grupa kako bi odgovorila na pretnju koju predstavlja organizovano krijumčarenje narkotika. Ta grupa, kako su naveli, okuplja države Zapadnog Balkana, Evropske unije i celog sveta, kako bi mogla da cilja kriminalne mreže.
"Ovaj uticaj se nije pojavio preko noći i on je rezultat tri decenije razvoja kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana, koji ih je danas pozicionirao kao veoma uticajne igrače u globalnom lancu snabdevanja kokainom", kaže Đorđević.
Nova ruta za krijumčarenje kokaina, prema rečima Đorđevića, predstavlja dodatni izazov, jer organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana države Zapadne Afrike koriste i kao mesta za skladištenje droge, što im kasnije olakšava distribuciju i transport.
Pozicioniranje u tim državama, kao i u slučajevima država Latinske Amerike i Evrope, kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana, omogućava korupcija.
"Oni nemaju podršku svih članova lokalne vlasti. Organizovani kriminal, pa i ovaj koji dolazi preko Zapadne Afrike, jednostavno ne može da funkcioniše bez ljudi koji su podložni korupciji, a rade na tim ključnim pozicijama, pre svega, u lučkoj bezbednosti, u carini, u policiji", pojašnjava Đorđević.
Do uspostavljanja te rute, dodaje, došlo je i zbog povećane potražnje za kokainom u Evropi, pre svega, na tržištu Zapadne Evrope. To pokazuju podaci o koncentraciji ostataka kokaina u otpadnim vodama velikih evropskih gradova koje je prikuplja Agencija Evropske unije za droge (EUDA).
U izveštaju objavljenom u junu 2025. navodi se da su ostaci kokaina u komunalnim otpadnim vodama povećani u 39 od 72 grada za koje postoje podaci, poput Brisela, Antverpena, ali i Zagreba i Maribora u Sloveniji tokom 2023. i 2024. godine.
Kokain je posle kanabisa, druga najčešće korišćena ilegalna droga u Evropi, podaci su EUDA, a u periodu od samo tri godine, količina zaplenjenog kokaina u Evropskoj uniji se udvostručila. Sve države Zapadnog Balkana sarađuju sa EUROPOL-om na suzbijanju šverca kokaina.
Organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana podeljene, u izveštaju Globalne inicijative, prema jeziku kojim se služe - na one koje govore slovenske jezike i one koje se služe albanskim jezikom.
Odlika organizovanog kriminala, međutim, jeste da je on multinacionalan, a u izvjštaju se navodi da dolazi do saradnje između različitih grupa, odnosno članova tih grupa iz različitih država Zapadnog Balkana.
Đorđević ocenjuje da je saradnja policija i tužilaštava u regionu u suzbijanju krijumčarenja kokaina mnogo bolja, ako se to radi uz posredovanje međunarodnih organizacija. Kao najveće izazove u saradnji, navodi, između ostalog, da je fokus istražnih organa na zaplenama, a ne na tokovima novca.
"Drugo, uticaj aktivnosti da se smanji potražnja, u smislu prevencije, je minimalan i uopšte mnogo manje se razgovara o smanjenju potražnje. Više se govori i to uvek bombastično kada se desi neka zaplena", kaže Đorđević.
Treći izazov, dodaje, je to što u državama Zapadnog Balkana ima veoma napretka u oduzimanju imovine stečene kriminalom.
"A to je, na neki način, jedan od glavnih alata za sprečavanje i suzbijanje organizovanog kriminala", zaključuje Đorđević.
Izveštaj za Srbiju
Aktivnosti državljana Srbije, prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, zabeležene su u Gvineji, Senegalu i Sijera Leoneou.
Državljanin Srbije Miroslav Starčević označen je u izveštaju kao vođa grupe koja je koristila Sijera Leone kao čvorište za skladištenje kokaina i pakovanje u kontejnere.
Grupa koju on vodi u izveštaju se dovodi u vezu sa kavačkim kriminalnom klanom, poreklom iz Crne Gore.
Protiv Starčevića se u Javnom tužilašvu za organizovani kriminal vode dva postupka. U jednom postupku je istraga u toku, što se tiče drugog postupka u toku je glavni pretres, naveli su u tom tužilaštvu u odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
U izveštaju Globalne inicijative među akterima poreklom iz Srbije pominju se Goran Nešić, kao jedan od prvih brokera za srpske i crnogorske organizovane kriminalne grupe u Zapadnoj Africi.
Goran Nešić je uhapšen u Brazilu 2011. godine. Sedam godina kasnije izručen je Srbiji, gde je i osuđen na osam godina zatvora.
Nakon hapšenja Gorana Nešića u Brazilu, posao je, kako se navodi u izveštaju, nastavio njegov sin Aleksandar Nešić. On je takođe uhapšen u Brazilu, u oktobru 2023. godine.
Kako su naveli u Tužilaštvu za organizovani kriminal, protiv njega je doneta presuda po zaključenom sporazumu o priznanju krivice iz novembra 2019. godine, piše Radio Slobodna Evropa.
Bonus video: OVAJ KLAN PREUZIMA PRIMAT OD ŠKALJARACA I KAVČANA! Nedeljković: Sarađuju sa Koza nostrom i ozloglašenim američkim ANĐELIMA PAKLA
(Espreso)