SVAKO KRIJE...
SRBIN PRIZNAO DA MU NISU DALI IME JER GA JE NOSIO KRIMINALAC! Za ovo se veruje da TERA SMRT, a VAŠE? (SPISAK)
Nekada su se imena u Srbiji davala deci u religijskom i magijskom kontekstu
Nomen est omen (Ime je znak) davno je rekao rimski pisac komedija Tit Makcije Plaut. Iako je tada upotrebljena u šaljivom značenju, danas ova rečenica nosi dublju simboliku jer ime može da opisuje karakter osobe.
Nekada su se imena u Srbiji davala deci u religijskom i magijskom kontekstu, da im sačuvaju život i oteraju zle sile.
Takođe, neretko roditelji deci daju imena i po prvim ljubavima. Kao simbol, sećanje ili tradicija - znate li po kome vi nosite svoje ime?
Postoje verovanja da je ime osobe duboko ukorenjeno u njenoj duši i da davanjem imena unapred određujemo koje će osobine imati dete i kakvo će mesto zauzeti na ovom svetu.
Etnolog Saša Srećković kaže za “Blic” da ime koje dobijamo po rođenju, uz prezime, postaje oznaka našeg identiteta, simbol naše ličnosti i stalni pratilac u životu.
Slovenska i biblijska imena
“Imena su u našoj tradiciji nastajala na različite načine, a kao dve velike grupe možemo istaći slovenska (narodna) i biblijska (kalendarska) imena.
Od imena staroslovenskog porekla kod nas su česta: Goran, Zoran, Dušan, dok je od imenice sneg nastalo žensko ime Snežana. Različite kombinacije imenica, glagola i prideva tvore naša poznata imena, poput: Milan, Miloš, Milena, Milica, Dragan, Miodrag, Gordana, Miroslav…
Najpopularnije ime nastalo prema imenu životinje je ime Vuk, za koje je Vuk Karadžić napisao: ‘Kad se kakvoj ženi ne dadu djeca, onda nadjene djetetu ime Vuk, jer misle da im djecu vještice jedu, a na vuka da neće smjeti udariti’. Od iste osnove nastala su i imena Vukan, Vukašin, Vukadin i mnoga druga”, objašnjava Srećković.
Najpopularnija imena iz grčkog jezika
Nakon doseljavanja Srba na Balkan i primanja hrišćanstva, sve češća su bila biblijska (kalendarska), odnosno hrišćanska imena, koja su poticala iz različitih jezika.
“Najpopularnija imena poticala su iz grčkog jezika, i to su Nikola ('narod pobeđuje'), Stefan ('venac'), Filip ('ljubitelj konja'), Petar ('kamen, stena'), Dimitrije ('rod zemljin'), Aleksandar ('zaštitnik ljudi'), Vasilije ('carski'), Luka ('svetlost'), Jelena ('sunčeva svetlost')….
Međutim, mnoga imena imaju latinski i hebrejski koren i poreklo, kao što su: Marko, Pavle, Konstantin (latinski), ili Mihailo, Lazar, Jovan, Ivan, Ana, Marija, Tamara (hebrejski koren)”, kaže naš sagovornik.
S povratkom na do tada potisnute istorijske tradicije, krajem 20. veka roditelji se uglavnom odlučuju za biblijska (kalendarska) imena, te su poslednjih godina najpopularnija imena Luka, Nikola, Sofija i Anđela.
“Česta su i imena značajnih ličnosti iz srpske istorije, kao što su imena iz loze Nemanjića: Stefan, Dušan, Uroš, Nemanja, što se može objasniti težnjom za očuvanjem srpske istorije i tradicije. Neka od starih slovenskih imena koja su popularna i danas su Vuk, Miloš, Dušan, Milica, Nevena”.
U mnogim kulturama veruje se da ime određuje sudbinu čoveka - kaže etnolog
Verovanje da ime određuje sudbinu čoveka
Prema tome, očigledno je da su trendovi imenovanja odraz istorijskih prilika.
“Kao što se vidi u navedenim primerima, imena u velikoj meri odražavaju i religiozne motive. U mnogim kulturama veruje se da ime određuje sudbinu čoveka, pomenut je slučaj kod imena Vuk (koje se davalo deci posebno u vremenima kada su teške bolesti kosile ljude i decu). To nam ukazuje svakako i na magijsku funkciju imena, jer se u magijskom mišljenju veruje da čovek može direktno uticati na svoju sudbinu uz pomoć natprirodnih sila”, ističe Srećković.
"Kako ste vi dobili ime"
Mnoga istraživanja pokazuju da ime koje nosimo i te kako utiče na nas kao osobu, kroz društvene norme i podsvesno, ali od velikog uticaja je i samo saznanje kako smo ga dobili.
Ova tema je bila predmet diskusije i na platformi Redit, jedan korisnik je pitao: “Kako ste vi dobili vaše ime?” i tako pokrenuo niz zanimljivih i humorističnih odgovora.
“Moje ime je kompromis. Mama je htela jedno, tata drugo i onda su se dogovorili za treće ime”, napisala je jedna korisnica, na šta je usledio odgovor: “Normalno... Otac hteo da bude Slobodan, majka htela da bude Anka pa su je nazvali Slobodanka”.
“Mama je imala knjigu sa imenima i obeležila je sva imena za devojčice koja su joj se svidela, čitala ih je naglas dok se nisam pomerila u stomaku, tako da sam izabrala sama svoje ime.”
“Ime sam nasledio od pradede, ide s kolena na koleno.”
“Mama je htela da se zovem Aleksa, kao pesnik Aleksa Šantić, tata je rekao da je u njegovom selu bio neki kriminalac Aleksa, i nije hteo to ime, na kraju sam Aleksandar.”
“Tata je rekao da je kroz život upoznavao samo lepe devojke koje se zovu Marija, i eto, mama je verovatno bila ‘presrećna’.”
“Kod nas je bio običaj da kum da ime, dobila sam žensku varijantu imena pokojnog dede sa tatine strane.”
“Majka mi je dala žensku varijantu očevog imena. On je u vreme kad sam se rodila služio vojni rok, pa joj je nedostajao.”
“Tata mi je dao ime po Dejanu Savićeviću. Deda je hteo da se zovem Pantelija jer sam rođen na Svetog Panteliju, tako da sam dobro prošao.”
“Deda mi je dao ime po sestri koju je mnogo voleo. Normalno je ime, hvala bogu, ali je baš bilo često u generaciji (Ivana).”
“Po jednom od apostola iako nisam neki vernik.”
“Dobila sam ime Snežana zato što je, dok se mama porađala, pao prvi sneg te zime.”
“Mama htela Aleksandar, sve je išlo ka tome i već odlučeno, tata otišao i prijavio me kao - Nebojša.”
Da ime treba oprezno birati, ukazivao je i Duško Radović kada je rekao: „Pažljivo birajte imena za svoju decu, možda će se jednog dana po njima zvati ulica, trg ili škola“.
Bonus video: