Veliki broj ljudi u Srbiji pati od ove bolesti: Statistika je zabrinjavajuća, većina ne ode kod lekara jer se stidi

Depresija je jedan od najčešćih i najtežih oblika mentalnih poremećaja. U Srbiji od nje pati oko 250.000 ljudi, a uprkos velikom broju obolelih, ona ostaje nedovoljno prepoznata i tretirana.

Najizraženiji simptomi su gubitak osećanja zadovoljstva, osećanje tuge i neraspoloženja, beznadežnost, poremećaj spavanja i gubitak apetita. Dolazi do smanjenog funkcionisanja u svakodnevnim aktivnostima i na poslu, u školi i na fakultetu, saopštilo je juče Udruženje psihijatara Srbije povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Na beogradskom Trgu republike klinika "Dr Laza Lazarević" organizovala je besplatan skrining za sve građane, a Jelena Anđelković, pomoćnica direktora, objasnila je za Kurir da je to test samoprocene anksioznosti, depresije i reaktivnost na stres za rano prepoznavanje poteškoća i upućivanje na dalji razgovor ukoliko je potrebno.

- Izašli smo da podržimo i osnažimo naše građane da nam postave pitanja u vezi s mentalnim zdravljem, da sklonimo stigmu koja je prati da je mentalno zdravlje bauk i da ljudi, kada imaju probleme, ćute i to potiskuju. Na osnovu rezultata naš tim, koji se sastoji od psihologa, pedagoga, lekara i terapeuta, građanima pruža neophodnu pomoć i upućuje ih gde da potraže pomoć.

Ljudi nemaju razloga da se stide jer tu smo da ih podržimo - naglašava Anđelkovićeva i dodaje da je prethodnih godina odziv građana bio dobar.

Razvoj tehnologije i masovna upotreba veštačke inteligencije dodatno utiču na život, pa i na samo zdravlje, jer su doveli do toga da mnogi mladi poslednjih meseci popularne AI alate koriste za psihoterapiju.

Depresija povećava rizik od suicida

Depresija je vodeći uzrok invaliditeta, a rizik od suicida kod osoba koje pate od depresije četiri puta je veći u odnosu na opštu populaciju, upozoravaju iz udruženja.

- Kod osoba sa teškim oblicima depresije verovatnoća suicida je čak 20 puta veća. Dve trećine osoba koje izvrše suicid patile su od depresije. Troškovi društva su ogromni, smanjena produktivnost i odsustvovanje sa posla pogađaju ne samo obolele već i članove njihovih porodica. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), ulaganje u mentalno zdravlje je ekonomski opravdano, svaki dolar uložen u lečenje depresije i anksioznosti vraća se sa četiri dolara kroz bolje zdravlje i sposobnost za rad - zaključuje se u saopštenju.

- Moja briga je zbog toga velika, sve što se koristi umereno jeste u redu, međutim, imamo veliku zloupotrebu telefona, igrica i ostalih aplikacija koje nisu dobre i zato apelujem na roditelje i stručnjake da pomognu u prevenciji. Veštačka inteligencija nikako ne može zameniti živu reč. Kada se problem javi, treba se obratiti stručnjaku, jer mentalno zdravlje je veoma važno, to je zdravlje duha, duše i tela - istakla je Anđelkovićeva.

Kako se leči depresija

Mentalno zdravlje takođe utiče na svaki aspekt života, a svaki neprepoznat simptom, dan bez adekvatne podrške, može da pogorša stanje i utiče na kvalitet života obolelih i njihove okoline. Veliki deo populacije u Srbiji i dalje ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, a većina obolelih se ne leči, podsećaju lekari.

- Cilj Svetskog dana mentalnog zdravlja je da smanjimo stigmu i podstaknemo sve kojima je pomoć potrebna da je traže bez straha ili osude. Pozivamo sve da danas i svakog dana posvete pažnju svom mentalnom zdravlju, da podrže one kojima je potrebna pomoć i da zajedno gradimo društvo koje neguje razumevanje i empatiju. Prevencija, pravovremena dijagnoza i adekvatno lečenje ključni su za smanjenje posledica depresije i drugih mentalnih poremećaja, kao i za očuvanje mentalnog zdravlja - ističe prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.

Gde potražiti pomoć

Centar za mentalno zdravlje Beograd, 011/3612-467, 064/865-2520, radnim danima od 9 do 18 sati

Tim za unapređivanje mentalnog zdravlja, Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" ponedeljkom i četvrtkom od 9 do 12

Linija "2-3" Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" pozivom na broj 011/363-6426, radnim danima od 14 do 15 sati.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Preneo D.M.)