TIGANJ JE GRČKA REČ, TAVA JE TURSKA, A OVU DOMAĆU SRPSKU VIŠE NIKO NE KORISTI! Niko NEMA POJMA šta ZNAČI...

Na ovim prostorima vekovima su se preplitale različite civilizacije, kulture, religije.

I narodi koji su davno nestali u hodnicima istorije utisnuli su svoje tragove, koji tu i tamo izrone iz prošlosti u vidu arheoloških nalaza.

A jezik? On je "živ", stalno se menja i samim tim je podložan uticaju raznih društvenih pojava, pa se tako dešava da neke reči potpuno iščeznu iz upotrebe ili budu zamenjene drugim.

Kako smo već pomenuli da je ovaj prostor prava riznica različitih kultura, mesto večnih susreta istoka i zapada, severa i juga, tako se u srpskom jeziku koriste i mnoge reči koje mu ne pripadaju, ali za koje ne može uvek da se nađe domaći pojam. Međutim, neke naše stare reči vremenom su i zamenjene. Ostale su negde u prošlosti i, kada biste ih danas čuli, verovatno ne biste imali pojma šta bi mogle da znače.

Mnogi će reći da "pegla" ne zvuči baš nemački, međutim, vodi poreklo iz germanske reči "bugeleisen". Kako navodi Instagram stranica Poreklo reči, istisnula je domaće "glačalo" (od prideva "gladak", nastao, opet, iz nemačkog "glatt"). I "šanac" je germanizam, koji se daleko češće čuje od naše reči "opkop" ili staroslovenske "zabralo" (od glagola "braniti").

Retko čujete i da neko za "čekić" (turskog porekla) kaže "mlat" ili "bat", zar ne? U staroj slovenskoj terminologiji koristio se "trebnik", ali ne biste mogli ni da naslutite da je to, zapravo, "oltar" (latinski naziv).

Tek ne biste znali šta je "skovrada" (koja se javlja još u spisima Svetog Save), ili "prosulja", jer tu posudu svi zovemo "tiganj" (od grčke reči "tigáni"), mada se ponegde kaže i "tava".

Turski "esker" potisnuo je slovenski "gvozd", "čelik" je u zaborav odneo našu reč "nado", a grčka "trpezarija" češće se koristi nego domaća "blagovaonica". Turcizam persijskog porekla "minđuše" u široj je upotrebi nego "naušnice", dok je "perika", reč nepoznatih korena, koja se u istom obliku koristi i u nemačkom i francuskom jeziku, istisnula domaću – "vlasulja".

I praslovenska, starosrpska reč "skorup" danas je gotovo zaboravljena, pošto se mnogo češće koristi "kajmak", turski naziv za ovaj mlečni proizvod.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Snežana Ilić/Prenela: N.J)