Evo kako će izgledati služenje vojnog roka u Srbiji: Ovo su svi detalji

Prvi regruti u kasarnama već naredne godine, vojni rok 75 dana uz 15 dana terenske obuke i „civilnu vojsku“ za prigovor savesti.

Iako je još krajem prošle godine bilo najava da će služenje obaveznog vojnog roka početi već u septembru, to se nije dogodilo. Prvi regruti sada se očekuju tek naredne godine – čim Skupština usvoji set zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu ovu oblast. Prema aktuelnim planovima, vojni rok će trajati 75 dana, od čega će poslednjih 15 dana obuka biti izvedena na terenu.

Gašić: „Ne pitanje da li, nego kada“

Ministar odbrane Bratislav Gašić poručio je da su pripreme u punom jeku i da se vojni rok sigurno vraća:

„Potrebno je usvojiti određene zakonske i podzakonske akte, tako da prve regrute očekujem u kasarnama sledeće godine. Pripreme, kao i infrastrukturno uređenje vojnih objekata su u punom jeku. Trajanje vojnog roka biće 75 dana, od kojih će 15 dana obuka biti na terenu. Dakle, ne radi se o tome da li će vojni rok biti vraćen već kada, a Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije će u potpunosti biti spremni za sprovođenje te odluke.“

Vojska spremna za 20.000 regruta godišnje

Komandant 2. brigade Kopnene vojske, pukovnik Nebojša Nedeljković, potvrdio je za „Blic televiziju“ da je vojska dobila zadatak i preduzima mere na svim nivoima – od infrastrukturnih priprema do kadrovskih rešenja. „Planirano je da na godišnjem nivou vojni rok služi oko 20.000 regruta, raspoređenih u četiri roka tokom godine“, naveo je Nedeljković i dodao da je „vrlo verovatno da će već početkom naredne godine biti pozvani prvi regruti“.

Kako će izgledati služenje vojnog roka

Planirani model obavezne vojne službe predviđa 75 dana ukupnog trajanja, sa jasno podeljenim fazama obuke. Prvih 30 dana regruti bi provodili u osnovnoj vojničkoj obuci: upoznavanje sa ličnom opremom, uniformom i pravilima službe; savladavanje osnovnih borbenih radnji i kretanja; sanitetska obuka i prva pomoć; kao i obuka gađanja iz osnovnog pešadijskog naoružanja. U ovoj fazi akcenat je na sticanju vojničke discipline i osnovnih veština potrebnih svakom vojniku.

U drugom mesecu prelazi se na taktičku i specijalističku obuku u zavisnosti od toga da li je regrut raspoređen kao strelac, puškomitraljezac ili u neku drugu specijalnost. Tu se radi dopunsko gađanje danju i noću, vežbaju se pojedinačne i grupne borbene radnje, komandovanje u malim jedinicama, kao i osnovni elementi zaštite i obezbeđenja na terenu. U ovom periodu regruti se raspoređuju po garnizonima i centrima za obuku širom zemlje – devet centara će biti jezgro za instruktorski rad, a ostali vojnici sticaće znanja unutar brigada i kopnene vojske.

Poslednjih 15 dana vojni rok prelazi u „logorsko-terensku“ fazu – vežbe se izvode na poligonima i u realnim uslovima, gde se uvežbava sve što je prethodno naučeno. Regruti učestvuju u kolektivnim manevrima, komandno-taktičkim vežbama i završnim testiranjima spremnosti. Cilj je da svaki vojnik, po završetku služenja, bude osposobljen za ratni raspored u najbližem garnizonu mestu odakle dolazi.

Za starije regrute (studenti, zaposleni) planira se nešto kraći boravak – manje od 75 dana – uz posebne olakšice poput moratorijuma na kredite ili mirovanja radnog odnosa u javnim preduzećima. Posle završetka roka, vojnici se evidentiraju u ratnim rasporedima garnizona najbližih svom mestu prebivališta.

Tri kategorije regruta

Prema planovima Ministarstva odbrane, regruti od 19. do 27. godine biće podeljeni u tri grupe:

- najmlađi koji žele da služe sa oružjem – 75 dana u vojsci;

- stariji – nešto kraće služenje;

- oni sa prigovorom savesti – „civilna vojska“ u trajanju od 155 dana.

Odlaganje vojnog roka biće moguće do 30. godine, ali nakon toga služenje postaje obavezno, sa ili bez oružja.

„Civilna vojska“ za one sa prigovorom savesti

Treću grupu regruta činiće oni koji ulože prigovor savesti – ustavno pravo građana da zbog verskih ili moralnih uverenja ne služe vojsku sa oružjem. Prema planu Generalštaba i Ministarstva odbrane, oni neće biti izuzeti iz služenja već će imati alternativnu obuku koja traje 155 dana, ali u posebnom režimu.

Za razliku od sistema iz prve decenije 21. veka, kada su mnogi mladići „civilnu vojsku“ služili fiktivno u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, sada je ideja da se i ovaj oblik služi unutar kasarne, ali bez oružja. Na taj način se izbegava zloupotreba i svi regruti prolaze osnovnu vojničku disciplinu.

Ovi vojnici biće raspoređeni na zadatke u logistici, administraciji, sanitetskim i vatrogasnim poslovima, održavanju infrastrukture i drugim specijalnostima za koje nije potrebna obuka za pucanje. Tokom služenja imaće obaveznu osnovnu vojnu obuku, ali umesto gađanja i taktičkih vežbi baviće se podrškom i pomoćnim funkcijama vojske – od sanitetske evakuacije do rada u vojničkim kuhinjama ili održavanja opreme.

Na ovaj način i „civilna vojska“ postaje deo sistema odbrane, sa jasno definisanim zadacima i odgovornostima, a mladi ljudi stiču korisne veštine i radno iskustvo u realnim uslovima.

Obavezni vojni rok u svetu

Srbija nije izuzetak – u mnogim državama obavezno služenje vojske postoji i za žene. Norveška i Švedska imaju vojni rok za oba pola, dok je u Izraelu ova obaveza uvedena 1948. godine za pripadnice jevrejske zajednice. U Severnoj Koreji vojni rok za žene uveden je 2015. godine, a u nizu afričkih zemalja obaveza takođe postoji.

Bonus video:

(Espreso/24 sedam.rs/Preneo D.M.)