Ivan iz Niša je BIO MRTAV NEKOLIKO SATI, pa OŽIVEO: Otkrio kako izgleda tamo sa DRUGE STRANE: "Zovite me starim..."

Ivan Stojković, veteran 63. padobranske brigade iz Niša, nedavno je doživeo ono što mnogi opisuju kao kliničku smrt. On je, kako kaže, 4. septembra 2025. na nekoliko sati izgubio svest, a sada je odlučio da sa svima podeli svoju priču o boraku u "drugoj prostoriji - prostoriji mira i tišine".

Njegova ispovest snažno je odjeknula jer pokazuje neverovatnu snagu čoveka koji je i ranije, pre 15 godina, izbegao sigurnu smrt nakon pada sa visine od 800 metara.

- Dragi i poštovani prijatelji moji, nemojte se bojati smrti. Smrt nije ništa posebno. Dana 4.9.2025. godine, na par sati, otišao samo samo u drugu sobu, sobu mira, spokoja i blaženstva, gde ništa ne boli. Od tih osećaja, u toj drugoj sobi, imao sam bolje osećaje, samo dok sam izvodio padobranske skokove. Ja sam ja, i vi ste vi, što smo bili - što smo još uvek. Zovite me mojim starim imenom, razgovarajte sa mnom, obično kao i uvek. Neka ne bude promene u vašem glasu. Neka ne bude usijan i žalostan - napisao je Stojković na svom Fejsbuku i nastavio:

- Smejte se, kao što smo se uvek smejali našim veselim šalama. Veselite se, zabavljajte. Molite se za mene, kao što se i ja molim za vas. Neka ne budem zaboravljen, kao što jesam, samo zato sto se ne vidim. Tog 4. septembra je treći moj rođendan. Sada je sve u redu. Oporavljam se polako, ali sigurno. Ja vas čekam tu negde iza ugla. Rođendane želim provoditi sam, bez vas. I nemojte se ljutiti, ja vas čekam, volim i radujem danu našeg novog susreta.

Ivan je zamolio svoje poznanike i prijatelje da ga ne zovu i ne posećuju, jer je potrebno vreme njegovoj porodici i njemu da se oporave od doživljenog stresa.

- Zašto sam vam sve ovo napisao? Navedenog dana, doživeo sam krizu svesti (komu), u trajanju od par sati, a nakon 15 godina, od mog vrlo teškog udesa na padobranskom skoku (otkaz i glavnog i rezervnog padobrana), sa visine od 800 metara, kada sam zadobio vrlo teške telesne povrede, opasne po život. I nakon 15-ogodišnjeg lečenja, moralo je i to da se desi - napisao je ovaj veteran.

Rekao je da je tu gde jeste zahvaljujući dežurnoj ekipi vojne hitne pomoći VB Niš.

- Medicinskoj sestri Nataši Pejković - višestrukom spasiocu mog života, ženi zmaju, carici i spartanki u medicini, kojoj bi i sam Hipokrat pozavideo, Dr Dragani i vozaču Fići, koja je hitno došla, na poziv moje supruge. Takođe veliku zahvalnost odajem i sledećem medicinskom i nemedicinskom osoblju VB Niš i UKC Niš. Mom velikom prijatelju (cimeru), Miodragu Dikiću Diki, koji me je svo vreme u bolnici, bodrio i gurao da sve ovo preživim - napisao je Stojković i dodao:

- Vaš mali Piksi se nikada nije predavao tako lako i nikada neće, zato što se padobranci nikada ne predaju i vraćaju se iz mrtvih, kao mačka sa 9 života. Jednom padobranac-uvek padobranac.

U narednoj objavi ponovio je da je medicinska sestra Nataša višestruki spasilac njegovog života.

- U navedenom slučaju sa mojim zdravstvenim stanjem, uspela je da mi uvede kanilu u venu u vozilu vojne hitne pomoći, koje je bilo u pokretu i priključi na infuziju i svo vreme sprovodila postupak oživljavanja. Nataša - zahvalan do groba - napisao je Stojković.

"GROB MI BIO ISKOPAN, JA USTAJEM..." Stanko iz Leskovca oživeo na sahrani

Grob iskopan, samo još opelo da održe, i da me sahrane, a ja ustajem?!

Doživeo sam kliničku smrt, umro sam i opet oživeo u trenutku kad je trebalo da me polože u grob... Moj sanduk je otišao drugom čoveku, priča Stanko Urošević o kojem je Leskovac brujao čitavih 10 godina kao o "vaskrsnom čoveku" koji je naočigled okupljenih na sahrani ustao iz mrtvih.

Stanko je čovek koji je umro i oživeo neposredno pre polaganja u raku, a u tom periodu od svoje "smrti" do buđenja video je, kaže, mnogo toga...

Svoju priču počinje sećanjima iz detinjstva, živelo se siromašno, u bedi, s ocem koji je radio najteže poslove samo da ih prehrani, kao i majka koja je teško nadničila. Prva četiri razreda završio je u seoskoj školi a ostale u Vučju gde je do škole pešačio i po 10 kilometara po smetovima i jakoj zimi. Završio je Srednju hemijsku i zaposlio se u leskovačkoj fabrici lekova "Zdravlje" posle čega je dobio Titovu stipendiju i otišao u Novi Sad na vatrogasnu obuku.

Mi mislimo da ogovaranje nije ništa, a nije tako...

Stanko je ispričao i da olako uzimamo to ogovaranje, a nije tako... Vidi kakav je čupav, kakav je ovaj, ne vredi ništa... Ko smo mi da sudimo, mi tako preuzimamo Božji sud a to nije naš posao, kaže Stanko.

- S majkom sam odmalena odlazio u crkvu, vodila je i mene i brata i držala nas odmalena u hrišćanstvu, da se držimo božjih zapovesti, da ne lažemo, da ne krademo, bez obzira što smo imali teškoća jer nismo imali ni da se prehranimo, priča Stanko u suzama sećajući se koliko su bili siromašni, toliko da je pisao i crtao, a voleo je da crta, na hartiji od džakova koju mu je majka davala kad potroši brašno, pričao je Stanko pre nekoliko godina.

Kaže, majka ga je prvi put u crkvu odvela sa 5 godina i tad se isprepadao od crkvi i ikona ali joj je ipak tražio da ga ponovo vodi.

Noć kad sam umro

Taj događaj se, kaže Stanko, desio 22. novembra 1989. godine. - Mi slavimo slavu Aranđelovdan, živeli smo tada kao podstanari nadomak Leskovca jer nam je gazda u gradu dao otkaz, pa žena, ja i starija devojčica nismo imali kud nego tu dok se ne snađemo i nađemo novi stan. Otišli smo u taj stan i žena mi je bila trudna s drugom ćerkom, dva meseca pred porođaj.

Tu noć doživeo sam čudo, legli smo rano i u toku noći čujem glas koji me poziva i kaže: Stanko, ustani! A kad sam otvorio oči video sam u sobi svetlost toliko jaku kao da je sto sunca sišlo a bila je noć, video sam i sebe i iz tog svetla se pojavljuje Gospod Isus Hristos... Video sam svoje telo kako leži pored moje žene u krevetu...

Svi su pobegli kad sam oživeo, a evo šta je rekao sveštenik

Na pitanje kako su reagovali ljudi koji su mu došli na sahranu, on je rekao da su se naravno uplašili, počeli da beže kad je mrtvac počeo da vaskrsava... U tom trenutku sveštenik koji treba da dovrši opelo kaže: Jesi se predomislio? Stanko kaže da se sveštenik nije uplašio jer mu to nije prvi slučaj da je neko mrtav oživeo, bilo ih je mnogo...

- Hristos mi onda kaže: Stanko, idemo... Uplašio sam se i rekao mu ko ste vi, kuda idemo, a on je rekao ja sam tvoj Gospod i prošli smo kroz zid, ne kroz vrata nego kroz zid, vidno potresen priča Stanko.

Čim sam ugledao Gospoda, ja više nisam imao svoju volju, samo sam prošao kroz zid sa njim, lebdeli smo, ne dodirujemo zemlju...

- Krenuli smo i ispod dole video sam reku kao moja Vlasina, proplanke što me podsetilo kad sam bio dete govedarčić, čuvao stoku, tu sam ugledao merdevine spuštene od neba do zemlje, njima se penje Gospod, ja za njim, a mene sa strane za ruke i noge hvataju demoni, urliču, vrište, a dole ambis, pakao, demoni se cerekaju, smeju, vatra im izlazi iz očiju i usta, tu sekire, koplja, srpovi, sve čime mogu da me dohvate... Ali Gospod je napravio krst i svi popadaše dole, prošao sam razne kapije a kad smo došli do nebeskog svoda ugledao sam kapiju za raj...

- Sve vreme bio sam nag ali kao anđeo, bez pola, a Gospod je nosio beli ogrtač. A napred i pozadi bleštao je krst u koji ne može da se gleda koliko je isijavao svetlost... I onda mi on kaže: Stanko, ovo je Božji raj, razgledaj, video sam Svetog Oca Nikolaja, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Đorđa, anđele, i mnoge druge svetitelje čija imena tad nisam ni znao jer sam u to vreme samo pomalo čitao Sveto pismo, drugo nisam ništa znao... Osetio sam mir, video sam ljude koje sam znao iz detinjstva, video sam druga iz osnovne škole koji je poginuo ali nije mi dato bilo da s njim razgovaram i puno mladih dečaka i devojčica na zelenoj travi, među drvećem...

- Jesi se nagledao ove lepote, pita me Gospod i kaže: Ovde će biti tvoje mesto mesto a sad je vreme da ti pokažem nešto drugo, sad ću da te vratim na zemlju kaže on jer je dole jedna devojčica koja mnogo plače.

Svima pričaj da Boga ima, kao i raja i pakla

Stanko kaže da mu je Hristos rekao da svima priča da Boga ima, kao i raja i pakla, kao i zagrobnog života. Ispričao je i da mu je Hrist ispričao 21 lekciju kako da živi i kako da se ponaša, što on poštuje.

Prethodno mu je pokazao pakao za koji kaže da je jedan ambis - smrad, hladnoća, strašno i tamo vidim ognjeno jezero s vatrom, sumpor, vidim ljude koje poznajem, jednog je progutala zmija do grudi, a on pokušava da se iščupa neke sam komšije, prijatelje video kako im gori glava, jauk, lelek... Ja pitam Gospode zašto ovi, a on mi kaže: Ti bolje znaš, ti si ih poznavao - lopovi, pijanci, ubice, varalice, prevaranti, oni koji su otimali tuđe, zakidali na meri.

Pokazao mi je i Novi Jerusalim s palatom od stakla a kao da nije ni na nebu, ni na zemlji, u oblacima, s tepisima od zlata, tu je bio i podijum i tu sam video puno ljudi koje poznajem i Gospod kaže: Neka dođe moja Slavica, neka dođe moj Stanko...

- Kaže mi idi u ovu prostoriju a tamo Sveti Jovan Krstitelj kleči i moli se za nekog. Sve prostorije su od stakla a ispred svake stoji dečak u belom kao čuvar ulaza... Stanko kaže da mu je Gospod pokazao i Nebeski Jerusalim gde je video Bogorodicu koja je iz ikone izašla živa sa Bogomladencem u naručju, kleknuo sam, zagrlio joj noge i počeo da plačem a ona me blagosiljala.

Bio sam mrtav 25 sati

Otkad me žena dodirnula u krevetu i videla da sam skroz hladan pa do momenta kad sam oživeo prošlo je 25 sati. Došla je hitna da utvrdi moju smrt a kasnije sam pričao i sa patologom kojem nije jasno kako se to dogodilo pa mu je rekao da ga je Stanko prevario.

Stanko kaže da je bilo gotovo sve - grob iskopan, samo opelo da se završi i da me sahrane a onda je njegova starija ćerkica koja je tada imala 7 godina prva rekla da se tati miču oči.

Na pitanje kako su reagovali ljudi koji su mu došli na sahranu, on je rekao da su se naravno uplašili, počeli da beže kad je mrtvac počeo da vaskrsava... U tom trenutku sveštenik koji služi opelo kaže mu: Jesi li se predomislio? Stanko kaže da se sveštenik nije uplašio jer mu to nije prvi slučaj da je neko mrtav oživeo, bilo ih je mnogo...

- Posle su se svi šalili na moj račun da sam vampir, da sam se povampirio... Posle kliničke smrti 40 dana su mi samo suze išle, nisam mogao ni da govorim

Kad me vratio, Gospod mi je rekao da me vraća zbog devojčice koja mnogo plače i da treba da pomažem ljudima u svakom pogledu, gde god mogu i koliko mogu.

Stanko je i kod pokojnog patrijarha Pavla bio dvaput, a kod patrijarha Irineja nebrojeno puta.

Oživela i Javorka

Kaže i da nije jedini iz svog kraja koji je doživeo ovako nešto pa je ispričao priču o Javorki iz Lebana koju je rodbina odvela u bolnicu, posle tri dana došli joj u posetu da vide kako je a lekari kažu pa ona je umrla odmah sutradan. Sestra joj ode u mrtvačnicu u hladnjaču da vidi telo a nje tamo nema kad ona skroz gola šeta hodnikom pored mrtvačnice.

Stanko je rekao da je dosad upoznao 12-13 ljudi koji su se vratili iz mrtvih.

Pričao je, kaže, i sa lekarima, čuvenim dr Laslom Puškašem, stručnjakom za mozak, koji mu je rekao da je to božja stvar jer mozak može bez oštećenja može da izdrži najduže od dva do četiri minuta.

JEDAN DOŽIVEO KLINIČKU SMRT I SREO ISUSA HRISTA

Klinička smrt je jedan od najvećih misterija medicine. U trenutku kad srce prestane da kuca, disanje staje, a telo ostaje bez znakova života, počinje fascinantna borba organizma, ali i lekara, da se povrati izgubljeno. Ono što dodatno intrigira jeste činjenica da mnogi ljudi koji su prošli kroz iskustvo kliničke smrti svedoče o neobičnim vizijama, osećaju mira ili "svetla na kraju tunela". Da li je reč o biološkom procesu u mozgu ili o dodiru sa nečim višim, pitanje je koje i dalje zaokuplja naučnike, lekare i verujuće širom sveta.

Klinička smrt bila je neverovatno iskustvo za Čejsa Skilara DeMaja. Imao je svega 19 godina kad se iznenada srušio. Kako je opisao, bio je bez svesti nekoliko minuta, video je da "lebdi iznad svog tela" i sreo Isusa Hrista, koji ga je, tvrdi, poslao nazad na zemlju.

Hitno je prebačen u bolnicu gde su urađeni rendgenski snimci i analize krvi. Iako je izgledao dobro, Čejs je shvatio da mu je vid zamagljen i prisetio se kako je lebdeo u vazduhu dok ga nije pozdravilo poznato lice i dok nije čuo jedan muški glas. "Poslednje što sam čuo bili su alarmi. Umirujući glas mi je rekao da će sve biti u redu i da ne osećam strah, već samo mir. Posmatrao sam svoje telo odozgo dok sam se okretao u vazduhu kao da me nosi tornado, okružen svetlima, anđelima, smehom i muzikom poput zvona. Završio sam u živopisnoj bašti sa bojama lepšim od svih koje možemo da vidimo ovde na Zemlji. Tamo sam video Isusa. Ne na način na koji ga ljudi obično zamišljaju, već sa kovrdžavom smeđom kosom, zelenim očima i toplim osmehom", rekao je 38-godišnjak.

Dodao je da se Isus igrao sa detetom koje je bilo mlađa i srećnija verzija Čejsa.

"Razumeli smo se odmah. Rekao mi je da se vratim i da širim ljubav, smeh, svetlost i radost. I to me je podsetilo na moju pravu svrhu na Zemlji, izvan svakodnevnih borbi. Bez obzira na moju prošlost, imao sam svetlost koju sam mogao da pratim", opisao je Čejs, koji je bio sam kada se prvi put onesvestio.

Već se tog jutra nije osećao dobro, a ubrzo je postalo jasno i zašto. Naime, u bolnici je u infuziju ušao vazduh, što je izazvalo srčani zastoj i ravnu liniju na monitoru.

"Moja zemaljska svrha nije ispunjena"

Kad se probudio, već je bio isključen sa aparata koji su ga održavali u životu, a njegovo srce je, čudom, funkcionisalo kao da se ništa nije dogodilo. "Brzo su me otpustili jer testovi nisu pokazali nikakva oštećenja, ali ja se svega sećam. Bio sam potpuno svestan, a početni bol koji sam osećao pretvorio se u mir. Postojao je element iznenađenja, iako nije bilo straha od umiranja. Bilo je mirno i lepo, poput leda koji mi napušta grudi. U početku nisam hteo da napustim vrt, ali shvatio sam da moja zemaljska svrha nije ispunjena", rekao je Čejs koji je proglašen mrtvim na nekoliko minuta.

Takođe je objasnio da sada može da oseti tuđe emocije i da mu dlanovi utrnu kada razgovara sa Bogom ili Isusom. On takođe tvrdi da ima sposobnost da leči samo rukama. Na kraju se povukao iz vazduhoplovstva iz medicinskih razloga. Završio je doktorat iz holističkog savetovanja, sa ciljem da vodi ljude ka njihovoj životnoj svrsi.

"Sve to mi je promenilo život. Sada težim zaboravljenim radostima. Svaki dan živim sa ciljem, pratim svetlo čak i u najtežim trenucima. Osećam zahvalnost i potpuno sam se promenio. Godinama sam to skrivao da bih izbegao etiketiranje, ali sada to vidim kao dar koji je preoblikovao moj put. Više se ne bojim smrti i umesto toga prihvatam koliko je život krhak. I dalje komuniciram sa Isusom i anđelima i pronalazim mir u nepoznatom", tvrdi Čejs, prenosi Večernji.hr.

SAVANA BILA KLINIČKI MRTVA, VIRIO JOJ MOZAK IZ ČELA

Savana (28) je bila klinički mrtva jedan minut i 24 sekunde. Ali mlada majka iz Ilinoisa (SAD) se držala života – i vratila se! Ona i njen sin (tada 7 godina) teško su povređeni u stravičnoj nesreći.

Tog 24. jula 2024. Savana Vajt je vozila električni trotinet sa sinom, dok su prelazili ulicu, udario ih je automobil.

"Bila sam klinički mrtva jedan minut i 24 sekunde"

Savana je rekla da je u saobraćajnoj nesreći odletela nekoliko metara od svog skutera i udarila licem o zemlju, slomivši 26 kostiju u telu.

- Izgubila sam svest jer mi je deo mozga zapravo iskočio iz čela. Bila sam klinički mrtva jedan minut i 24 sekunde - rekla je mlada majka novinama.

Tri nedelje borbe za život

- Sve je bilo tako loše i bila sam toliko povređena da nisu znali da li ću izdržati operacije ili ne. Posle nekoliko dana, bila sam dovoljno stabilna za operaciju - rekla je ona.

Lekari su joj presadili kožu i ugradili metalne ploče kako bi držali slomljene kosti na njenom licu. Ali nakon operacije, Savana se nije probudila šest dana.

Kada se osvestila, nije mogla da se seti nesreće i odbijala je da veruje u to. Tek kada su joj lekari dali ogledalo i pokazali joj teške povrede, shvatila je šta se dogodilo.

Posttraumatski poremećaj

Njen sin Malaki je slomio nogu u nesreći i morao je da se podvrgne dvema operacijama glave.

Više od godinu dana kasnije, njih dvoje su ponovo fizički dobro. Samo mali ožiljak je ostao na Savaninom čelu. Ali nesreća je ostavila traga. Ona kaže da pati od posttraumatskog stresnog poremećaja i da nikada više neće moći da oseti miris zbog oštećenja kostiju na licu.

Ipak, Savana je jednostavno srećna što su ona i njen sin živi!

"DVA PUTA SAM BILA KLINIČKI MRTVA I VIDELA SAM ISTU SLIKU"

Liza Smol iz Belvjua na Floridi imala je samo 24 godine kada se 2008. godine iznenada srušila, nakon čega je reanimirana.

Sada 41-godišnjakinja je patila od zavisnosti od droga i alkohola, zbog čega je trošila najmanje 150 dolara dnevno na te supstance, kada je tokom jedne zloupotrebe kokaina, kako je rekla, prestala da diše, ali su joj oči ostale otvorene.

Danas otvoreno govori o svom iskustvu bliskoj smrti i čudnim vizijama koje je doživela u tom procesu.

Lisa je jedna od retkih osoba koja je dva puta doživela kliničku smrt. Svojevremeno je bila zavisnica od kokaina, heroina, alkohola i sintetičkih droga i trošila 150 dolara dnevno na svoje poroke. Tokom konzumiranja jedne droge, iznenada je prestala da diše – otvorenih očiju – što je šokiralo njenog tadašnjeg dečka koji je pokušao da je oživi. Reanimacija je trajala oko 40 sekundi pre nego što je ponovo došla svesti.

Međutim, te noći se ponovo srušila i ponovo prestala da diše. Tek tada je potražila medicinsku pomoć, gde joj je dijagnostikovan respiratorni zastoj – stanje u kojem osoba prestaje da diše, iako srce i dalje kuca, piše Dejli mejl.

Prema podacima iz časopisa Canadian Medical Association Journal, samo 15,9% pacijenata koji prežive takve slučajeve žive još pet godina. Ali Liza tvrdi da je bila među retkima koji su se potpuno oporavili - bez ikakvih dugoročnih posledica.

Liza opisuje ono što je doživela tokom prestanka disanja kao "iskustvo koje je nemoguće objasniti rečima":

"Bukvalno sam prestala da dišem i srušila se. Odjednom sam se našla na ogromnom otvorenom polju, pored mene je bilo drvo, a u blizini čovek u beloj tkanini. Iako nisam mogla fizički da vidim ljude, osetila sam njegovo prisustvo kao da sam ga poznavala celog života. Bilo je to stanje čiste euforije."

Rekla je da je imala isto iskustvo tokom drugog kolapsa te noći:

"Bilo je identično - isto mesto, isto drvo, ista osoba, isti osećaj. Moj dečko je rekao da su mi oči bile otvorene sve vreme, tako da znam da to nije bio san."

Nakon godina borbe sa zavisnošću, beskućništvom i višestrukim hapšenjima, Liza je uspela da se očisti od narkotika tek 2018. godine. Ona procenjuje da je potrošila oko 40.000 dolara tokom svojih 15 godina zavisnosti. Danas svoj oporavak pripisuje veri i crkvi.

"Zavisnost je poput demona koji vas drži u tamnici. Morate biti jači od toga ", rekla je ona.

Ona živi u svom domu već šest godina i brine o tri mačke koje, kako kaže, "uvek pronađu put do nje same". Ali najvažnija stvar za nju je da se ponovo poveže sa svojim sinom Aidenom, koji sada živi sa njom i radi u restoranu gde i ona čeka.

"Kada se preselila na Badnje veče prošle godine, to je bio prvi put da smo živeli zajedno. Od kada sam čista, moj život se radikalno promenio. Sve je drugačije", kaže Lisa.

Iskustva viđenja i osećanja "nešto na drugoj strani" tokom kliničke smrti i dalje su predmet naučne rasprave. Istraživanja pokazuju da mozak može da ostane aktivan nekoliko trenutaka nakon što se srce zaustavi, pa čak i da pokaže kratkotrajne rafale aktivnosti do sat vremena nakon prekida snabdevanja kiseonikom.

Neki stručnjaci stoga pozivaju na reviziju pravila prema kojima se smrt proglašava nakon tri do pet minuta bez moždane aktivnosti. Drugi, s druge strane, tvrde da su vizije rezultat oslobađanja kočnica u mozgu, što omogućava živopisnu reinterpretaciju pohranjenih sećanja.

Važno je razlikovati kliničku smrt (privremeni prestanak disanja i / ili otkucaja srca, sa mogućnošću reanimacije) i moždanu smrt – stanje u kojem više nema moždane aktivnosti, nema šanse za oporavak, uprkos otkucajima srca ili veštačkom disanju.

Danas Liza vodi skroman, ali miran život i kaže da svaki dan zahvaljuje na "drugoj šansi". "Pravac u kojem sam vodila svoj život bio je samouništenje. Ali sada se osećam kao feniks koji je ustao iz pepela", zaključuje ona.

A JEDAN ĆOVEK JE BIO MRTAV 8 SATI - EVO ŠTA JE VIDEO

Stiv Kang, danas pastor i teolog u Los Anđelesu, ispričao je neverovatno i uznemirujuće iskustvo koje mu je, kako tvrdi, zauvek promenilo život.

U vreme kada je bio zavisnik od teških droga, proživeo je ono što opisuje kao osmočasovno putovanje kroz "duhovni pakao" dok su se lekari borili za njegov život nakon pokušaja samoubistva, piše Mirror.

Kang priznaje da je zloupotrebio kombinaciju metamfetamina, ekstazija i smrtonosne mešavine koju je sam nazvao "posuda smrti". U najtežem trenutku, podstaknut, kako kaže, "zlim duhom", pokušao je sebi oduzeti život.

Dok je njegovo telo bilo na operacionom stolu, a lekari očajnički pokušavali da zaustave krvarenje, Stiv tvrdi da je njegova svest prešla u mračnu, hladnu i beživotnu dimenziju.

- Nije bilo ni svetla, ni bilja, ni trave - samo kameni pod i osećaj potpune praznine - ispričao je.

U tom prostoru punom agonije, Stiv je osetio da je okovan nevidljivim lancima i okružen drugim izgubljenim dušama.

- Bila su tamo ogromna bića, visoka i do pet spratova, koja su poput sudija nadgledala patnje drugih- prisetio se.

Dodaje da je prvi put u životu osetio duboku spoznaju sopstvene grešnosti:

- Znao sam da zaslužujem da budem tamo. Bio sam loša osoba.

Iskustvo, iako je u stvarnosti trajalo osam sati, njemu je prošlo kao nekoliko minuta. Tokom tog vremena njegova majka je, u očaju, kontaktirala jedinu hiršćanku koju je poznavala – ironično, njegovu bivšu dilerku droge. Zajedno su pokrenule molitveni lanac.

Stiv tvrdi da je upravo ta molitva – a ne samo trud lekara - bila ključ njegovog povratka.

- Doktor je kasnije rekao da je pravo čudo što sam preživeo - kaže.

U tim poslednjim trenucima, kako ističe, osetio je "nadnaravni mir" i "poziv Isusa da se vrati".

Nakon tog događaja, potpuno je promenio svoj život. Odbacio je budizam u kojem je odrastao i danas vodi hršćansku zajednicu LA Gospel Community Church, posvećenu služenju drugima i deljenju svoje priče.

Bonus video:

(Espreso/Blic)