Bebisiterku pozvali da im čuva sina, a ona ZANEMELA OD ŠOKA kad je stigla: "Nisam smela da kažem NE, a on je..."

Jedna bebisiterka podelila je javno neprijatno iskustvo koje je doživela tokom angažmana u jednoj porodici.

Njena priča naišla je na brojne komentare podrške, ali i podstakla druge bebisiterke da podele slična iskustva.

- Bila sam prijavljena na sajtu i uglavnom tu su mi javljali ljudi koji su me angažovali da radim. I jedno veče mene je jedan čovek pozvao i pitao da li hitno mogu da dođem ujutru kod njih zato što se njihova bebisitrka razbolela, da pričuvam jednog dečaka. I kada sam stigla tamo, došla sam naravno ujutru, angažovali su me na 8 sati, znači samo taj jedan dan. Dečak je spavao i tata je hteo da prođemo protokol, tj. pravila kako se čuva njihov sin. Da naglasim da je tata psihijatar i da se time bavi. I on uglavnom radi kod kuće i on je na donjem spratu, majka i on, tj. žena i on rade, a malac ima gore svoju sobu i prostorije gde se on kreće - ispričala je ova bebisiterka iz Srbije na svom Tiktoku.

Kaže da se šokirala kada su se popeli na sprat gore.

- Na zidovima su bile nalepljeni onako neki papiri sa natpisima šta je dozvoljeno dečaku da radi, a šta ne. Ja tačno ne mogu sad da se setim kako se dečak zove, tako da ćemo ga zvati Nikola. "Šta Nikola sme da radi, a šta ne". I tu je pisalo, uglavnom ponavljano je više puta, da ne sme da se igraju žmurke s njim, nema nikakvog sakrivanja, detetu ne sme da se govori "ne", to piše na svakom papiru. Kada se dečak probudio, mi smo se tu upoznali, meni je to malo bilo čudno na početku, zato što je dečak spavao u nekom krevetu koji je bio onako 1,20-1,30 metara visine, a on je spavao skroz na patosu dole, znači da ne može uošte da izađe iz njega, pritom dečak ima 2,5 godine i dečak je bio ošišan skroz na ćelavo. I sad meni nije bilo iskreno vam kažem svejedno - prisetila se ona.

Potom je iznenadilo još nešto.

- Tata je krenuo da ga presvlači, tj. pokušao je da ga presvuče, međutim, oni imaju neku teoriju da dečak njima prvo mora da dopusti da bi bilo šta njemu radili. Na primer, ne možete njemu sami da presvučete pelenu, dečaku od dve i po godine, nego prosto mora da vam dozvoli. To znači, tata je njega molio pet minuta da mu presvuče pelenu. Znači, to je izgledalo ovako: "Nikola, da li tata može ti presvuče pelenu?" Nikola ćuti. On opet posle pita: "Da li tata može da ti presvuče pelenu?" I tako pet minuta, na kraju ga je presvukao - navela je ona.

Naglašeno joj je bilo da je dečak bio bolestan i da nije izašao iz kuće mesec dana.

- I to mi je tek bilo čudno, ja bih poludela u kući mesec dana, ne dete da ne izađe, pritom zašto ne bi izlazilo ako je bolestan, to mi tek nije bilo jasno. Tu kreće pakao. Dečak je opsednut kablovima bilo kakvim, a svi kablovi su mu dozvoljeni. Ne znam kako da vam to objasnim. Meni su rekli da ne smem da mu kažem "ne, ne smeš", a kablovi od fena, utičnice i tako to, sve mu je na dohvat ruke, ništa nije zaštićeno, što znači da sam njega morala na neki način da sklonim od toga, ali nisam smela da mu govorim ne i ne smeš - navela je ona i dodala:

- Stalno sam govorila "ne" i "ne smeš", jer ja protiv nisam znala šta da radim sa dečakom. Dečak uzme, gura ruke u šteker, ja treba da mu kažem "ne", a ne smem, i naravno da ću vikati. I pričam vam o tom vrhuncu koji mi se dogodio, a to je da je dečak pokušao sebe da zaključa u WC i meni nije dozvoljeno da uđem sa njim i to je trajalo jedno 25 minuta da sam ja njega pokušavala da odgovorim da ne sme da se zaključa u toaletu, da bi me on krenuo da udara.

Uhvatila ga je za ruke i rekla da ne sme da je udara i da mogu da se igraju, ali da ona udaranje ne dozvoljava.

- On kreće histerično da plače do toga da se zaceni od plakanja i kreće da se zaključava u WC-u i ja mu otimam ključ iz ruke i on kreće još više da plače, tu dolaze roditelji i meni govore kako nisam smela da mu govorim da nešto ne sme i kako moram da mu dozvolim ako on hoće da se zaključa, ja prosto moram da budem tu samo da ga kontrolišem. Dečak sve vreme vrišti do toga da oni govore kako on vrišti preko 15 minuta i da oni ne znaju kako da ga umire jer oni prate brojke koliko dete sme da plače. Dete je plakalo preko sat vremena i nisu uspeli da ga smire dok nije došla baba da ga umiri - prisetila se ova devojka.

Nakon što je došla druga bebisiterka, shvatila je nešto.

- Oni imaju jednu jutarnju babisiterku koja dolazi od 8 do 4 i posle toga imaju drugu koja je od 4 do 12 sa detetom, znači roditelji nikada nisu tu. Tako da sam ja ostala još tih sat vremena dok nije došla sledeća bebisiterka i kada smo se upoznale ja sam je pitala: "Zašto ovo sebi radiš?" Prvo njeno angažovanje i kaže da je mislila da tako treba. I ja sam joj rekla prosto da ne treba tako, da to prosto nije normalno. I devojka je naravno ostala, ja sam otišla i blokirala sam odmah broj tog čoveka - istakla je.

Dodala je da joj je to jedino negativno iskustvo koje je imala.

- Mislim da taj dečak sve to radi jer ne dobija pažnju od roditelja i ne izlazi napolje - navela je.

Bonus video: Borba protiv retke bolesti! Roditelji i deca pred kamerama Kurira: Medicinski napredak donosi novu šansu!

(Espreso/Kurir/Prenela: D.S.)