Stvar koju imate kod kuće, oporaviće i cveće koje najviše vene: Biće kao novo, kad mu dodate...

Možda znate da baštovani i poljoprivrednici koriste ugalj u svojim baštama, ali verovatno ne mislite na onu vrstu koju viđamo na roštiljima. Ugalj koji se koristi za roštiljanje, poznat kao briket, pravi se od sabijene piljevine, uglja i raznih hemijskih dodataka namenjenih sagorevanju, što ga čini nepodobnim za upotrebu u bašti.

S druge strane, korisne vrste uglja – poput ,,biochar"-a i grudvastog uglja– mogu značajno poboljšati zdravlje zemljišta. Ove vrste uglja poboljšavaju strukturu i provetrenost zemljišta, povećavaju zadržavanje vode i hranljivih materija, neutrališu toksine i nečistoće, i podstiču mikrobiološku aktivnost u zemljištu.

U nastavku, stručnjaci za baštovanstvo objašnjavaju sve što treba da znate o upotrebi uglja u bašti.

Vrste uglja koje možete koristiti u bašti

Iako većina ljudi ugalj povezuje prvenstveno s roštiljanjem, postoje i druge vrste uglja koje su korisne u baštovanstvu. Pravilna vrsta uglja može znatno doprineti zdravlju i produktivnosti biljaka. Prema rečima stručnjaka, ovo su najbolje i najčešće korišćene vrste uglja koje možete dodati zemljištu:

,,Biochar"

,,Biochar" je čvrst, ugljenikom bogat materijal namenjen isključivo poboljšanju zemljišta, kaže Debora Aler, direktorka ,,Njujorškog centra za reciklažu organskih materijala i obrazovanje" za Martha Stewart. Dobija se kada se organski materijal zagreva u okruženju s malo ili bez kiseonika kroz proces koji se zove piroliza. Piroliza stabilizuje ugljenik, čineći bioćar dugotrajnim dodatkom zemljištu sa izuzetnom poroznošću. Pomaže zemljištu da zadrži vodu i hranljive materije, a ujedno služi kao stanište za korisne mikroorganizme.

,,U teoriji, bilo koji organski materijal – poznat i kao sirovina– može se koristiti za proizvodnju bioćara," kaže Aler. "Sirovine mogu biti drveni otpad, poljoprivredni nusproizvodi, invazivne biljke ili čak stajnjak."Najčešće korišćena sirovina je drveni otpad. Aler naglašava da je važno da sirovina bude bez kontaminanata pre nego što se ugalj doda zemljištu.

Grudvasti ugalj

Ova potpuno prirodna vrsta uglja pravi se od 100% drveta i ne sadrži toksične dodatke. Drvo se sagoreva u okruženju sa malo kiseonika dok ne postane ugljeničeni materijal, što rezultira nepravilno oblikovanim komadima čistog, ugljenisanog drveta. Kada se koristi u bašti, grudvasti ugalj dodaje organsku materiju, poboljšava strukturu zemljišta i pomaže u zadržavanju važnih hranljivih materija, poput azota.

Pepeo grudvastog uglja

Ovaj svetlosivi, praškasti ostatak nastaje nakon sagorevanja grudvastog uglja. Pepeo je bogat esencijalnim hranljivim materijama kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, bakar, gvožđe i cink. Međutim, može podići pH vrednost zemljišta, pa ga treba dodavati umereno, naročito ako već imate alkalnu zemlju.

Aktivni ugalj

Aktivni ugalj je sitan, crni prah koji se dobija od materijala bogatih ugljenikom – poput uglja, kokosove ljuske ili drveta – koji su sagorevani ili aktivirani na visokim temperaturama. Ovaj proces stvara veliki broj sitnih pora koje povećavaju površinu i sposobnost apsorpcije.

U baštovanstvu, aktivni ugalj se može koristiti za neutralizaciju toksina u zemljištu, apsorpciju nečistoća i poboljšanje mikrobiološke aktivnosti.

Napomena: Izbegavajte upotrebu komercijalnih briketa za roštilj jer sadrže aditive, veziva i hemikalije koje mogu biti štetne za biljke i mikrobiološki život u zemljištu.

Najbolji načini upotrebe uglja u bašti

Sada kada znate razlike između ovog korisnog dodatka za baštu, Manžot Kaur Sidhu, vanredna profesorka i specijalista za ukrasno hortikulturu na Univerzitetu Mejna, deli korisne načine njegove primene u bašti, na dobrobit i zemljišta i biljaka.

Kao dodatak zemljištu

Dodavanje uglja u zemljište može poboljšati njegovu strukturu, poroznost, kapacitet zadržavanja vode i zadržavanje hranljivih materija, kaže Sidhu. Takođe se može koristiti kao dodatak za neutralisanje kiselosti zemljišta.

Za ubrzavanje kompostiranja

Dodavanje uglja u kompostnu gomilu ubrzava proces kompostiranja jer njegova struktura služi kao stanište za korisne mikroorganizme neophodne za kompostiranje, kaže Sidhu.

Takođe pomaže u neutralisanju neprijatnih mirisa i balansiranju odnosa ugljenika i azota u kompostnoj gomili.

Poboljšajte saksijsko bilje

Sloj aktivnog uglja debljine 5 cm može se postaviti na dno saksija, ispod supstrata. „Pomaže u obezbeđivanju cirkulacije vazduha oko korena, omogućava drenažu (posebno u saksijama bez rupa za odvod), sprečava pojavu gljivičnih bolesti i toksičnost minerala tako što upija višak hranljivih materija,” kaže Sidhu.

Kao malč

Ugalj može služiti kao malč, stvarajući zaštitni, porozni sloj na površini zemljišta, slično organskim malčevima. Ovaj sloj pomaže u suzbijanju rasta korova i očuvanju vlage u zemljištu. Pored toga, porozna struktura uglja deluje kao magnet za hranljive materije, zadržavajući ih i sprečavajući njihovo ispiranje. Na taj način hranljive materije ostaju dostupne biljkama tokom dužeg vremenskog perioda.

(Espreso/Najžena/DČ)