Ovo je prva dugoročna prognoza za jesen i zimu! Srbima se jedno nimalo neće svideti - GODINAMA SE NIJE DESILO!

Ovo leto su obeležili toplotni talasi sa ekstremno visokim temperaturama, kako širom Evrope - tako i u Srbiji. Kako nam se leto polako bliži kraju, ono što mnoge zanima jeste, kakva će nam biti jesen i zima?

Odgovor na to pitanje nam donosi Severe Weather, koji je objavio dugoročne vremenske prognoze za jesenu i zimu 2025. godine.

Po dugoročnoj prognozi za jesen 2025, koju je objavio Severe Weather, koja će, kako trenutno stvari stoje - u našem delu Evrope biti toplija i sušnija.

Meteorološka jesen nam je pred vratima, a Severe Weather je sumirao najnovije sezonske prognoze kako bi dao prosečnu sliku tokom 3 meseca (septembar-oktobar-novembar) i prikazao opštu preovlađujuću prognozu vremenskog obrasca za predstojeće godišnje doba.

Za prognozu za jesen 2025. godine fokusirao se na dva glavna (ili najčešće korišćena) sezonska modela: ECMWF model i NMME, koji je kombinovana prognoza iz nekoliko različitih severnoameričkih modela.

Toplija i sušnija jesen

Kad je u pitanju prostor Evrope, područje visokog pritiska je naznačeno iznad Velike Britanije i Irske, a područje niskog pritiska na severu, što podstiče topliju vazdušnu masu ka kontinentu.

„Prvo, gledajući Evropu, možemo videti toplije od normalnih površinskih temperatura nad većim delom centralnih i severnih delova kontinenta. To je zbog širenja toplije vazdušne mase zajedno sa anomalijom visokog pritiska. Prognoza padavina pokazuje sušniju jesen u jugozapadnim i jugoistočnim delovima. Istovremeno, više padavina se prognozira u centralnim delovima. Takođe možete videti više padavina u velikom delu severa, zbog područja niskog pritiska i polarne mlazne struje dalje na severu“, navodi Andrej Flis, stručnjak specijalizovan za dugoročnu prognozu.

Manje snežnih padavina

Izveštaj je uključio i vreme očekivanog prvog snega.

„Kada pogledamo kasnu jesen, već smo u mesecu novembru. To znači da možemo pogledati prognoze snežnih padavina, jer je novembar obično mesec kada temperature dalje padaju i počinju da podržavaju šire snežne padavine… Širom Evrope, novembar pokazuje manje snežnih padavina nego obično, zbog dominantnog obrasca visokog pritiska. Međutim, manje snežnih padavina nego obično ne znači da ih uopšte nema, već samo da je broj pojava ili sama količina snega ispod normalnog“, piše Severe Weather.

Hladan preokret

Posebnu pažnju posvećuje znacima slabe La Ninje koja obično dolazi sa toplijom/blažom jesenjom sezonom širom Severne Amerike i Evrope, ali njen uticaj će se značajno proširiti na zimske vremenske obrasce širom severne hemisfere.

Analiza ranijih zima sa slabom La Ninjom pokazuje drugačiji temperaturni obrazac.

„Postoji hladna anomalija iznad većeg dela južne Kanade i velikog dela Sjedinjenih Država, kao i Evrope. Ovo je zanimljiv razvoj događaja koji pokazuje gotovo potpuni preokret u poređenju sa jesenjim obrascima, i ako je jesen bila zatišje pre oluje, onda sledi „zimska oluja“. I imajte na umu da je ova slika zasnovana na stvarnim podacima iz slabih zima La Ninje u poslednjih 45 godina“, ističe Flis ukazujući na potencijal za neke hladnije zimske dane.

A šta je sa zimom?

Prvi signali za zimu 2025/2026 pokazuju da nas vrlo verovatno očekuju hladniji dani i češće snežne padavine, naročito u Evropi i delovima Balkana. Glavni razlog? Sve su šanse da će tzv. polarni vrtlog ove zime biti slabiji nego što je uobičajeno – što obično znači dinamično vreme i više zime nego inače.

Kada je cirkulacija u višim slojevima atmosfere oslabljena, dolazi do poremećaja u mlaznim strujama koje „drže“ hladan vazduh na severu. Kada te barijere oslabe, hladan arktički vazduh se lakše spušta ka Evropi, donoseći ledene talase, sneg i temperature ispod proseka, objašnjeno je u velikom izveštaju Severe Weather Europe.

Tri ključna razloga zbog kojih nas čeka oštrija zima

• Slaba La Ninja u Pacifiku

Okeanske struje trenutno pokazuju znake prelaska u hladnu fazu poznatu kao La Ninja. Takva situacija u prošlosti je često bila povezana sa zimama koje su imale više snega i izraženijih hladnih talasa u Evropi.

• Stratosferski vetrovi (QBO) menjaju smer

Visoko iznad ekvatora, vetrovi su ušli u fazu koja olakšava prenos energije iz donjih slojeva atmosfere ka višima – što može dodatno da oslabi sistem koji drži hladnoću zatvorenom na severu. Ovakve promene često prethode prodorima hladnog vazduha i snega.

• Topliji Arktik, manje leda

Najnovija satelitska merenja pokazuju da je količina leda u Barencovom i Karskom moru znatno manja nego inače. To dodatno destabilizuje atmosferu iznad severnih krajeva, otvarajući vrata hladnoći da krene ka jugu.

Kada možemo očekivati prave zimske uslove?

Iako su ovo rani signali, istorija nam pokazuje da u ovakvim godinama pravi talasi hladnoće dolaze tokom januara i februara. Ako se najavljene promene u atmosferi i okeanu nastave ovim tempom, Balkan, uključujući Srbiju, može da očekuje više snega i znatno hladnije periode nego prethodnih nekoliko godina.

Vreme nije matematika, i iako svi faktori ukazuju na oštriju zimu, uvek postoji prostor za iznenađenja. Ali kako sada stvari stoje – zimske gume i lopate za sneg mogli bismo da upotrebimo češće nego prošle zime.

Bonus video:

(Espreso/ T.M.)