SKOČIO SA SUNCA U HLADNU DRINU, PA UMRO Kardiolog Ristić objasnio kako je do toga došlo: Podelio je i važne savete!

U jeku najavljenog toplotnog talasa koji je, prema meteorolozima, dostigao svoj vrhunac, tema zdravlja postaje centralna briga. U emisiji Puls Srbije na Kurir televiziji gostovao je kardiolog dr Miljko Ristić, koji je govorio o ozbiljnim posledicama naglih promena temperature i delovanju ekstremnih vrućina na ljudski organizam.

- Vrlo je vruće napolju. Ako postoji rashladni uređaj, on svakako pomaže, ali mora da se koristi umereno - rekao je dr Ristić.

Objasnio je da organizam može da se prilagodi velikom rasponu temperatura, ali naglašava da rashladni uređaji, ako se preterano koriste ili nisu održavani, mogu biti štetni.

Jedan od najtragičnijih primera posledica naglog rashlađivanja desio se tokom Drinske regate u Ljuboviji, kada je mladić od 33 godine izgubio život nakon što je uskočio u hladnu vodu.

- To se dešava godinama, ljudi sede na vrućini, zagreju telo i onda naglo uđu u hladnu reku, jezero ili more. Fiziološka temperatura tela je 36°C, ali kada na Suncu pređe 37-38°C, a čovek uđe u vodu od 15°C, dolazi do šoka za organizam i srčani ritam se može poremetiti, što može imati fatalne posledice - objasnio je dr Ristić.

Na konstataciju da su oni koji imaju postavljene dijagnoze često svesniji rizika i pažljiviji, dok zdravi ljudi obično zanemaruju opasnosti, dr Ristić se složio, dodajući da su stariji ljudi oprezniji jer imaju ustaljene rutine, dok su mladi često nesvesni rizika.

- Naš organizam je u stanju da funkcioniše u uskom temperaturnom opsegu. Već na 33°C dolazi do poremećaja srčanog rada, što se vidi u operacionim salama. Ako na suncu imamo i do 50°C, a telo se naglo ohladi, posledice mogu biti ozbiljne - rekao je.

Ukazao je na potrebu uvođenja osnovnog medicinskog obrazovanja u škole:

- U gimnazijama se uče stvari koje većini neće trebati, a nemamo ni pola časa nedeljno da decu naučimo kako da se zaštite od vremenskih promena.

Govoreći o simptomima koji ukazuju na ozbiljne probleme, dr Ristić je naglasio da su malaksalost, nesigurnost u hodu, dezorijentisanost i bledilo znakovi koji zahtevaju hitnu reakciju.

- Osoba treba da se premesti u hladovinu, položi u horizontalan položaj sa podignutim nogama i glavom, i da unese manju količinu tečnosti - savetuje.

Na pitanje o proveri krvnog pritiska, dr Ristić je rekao da nije neophodno meriti ga često, ali jeste korisno pre izlaska napolje tokom najvećih vrućina. Istakao je i da se ne treba oslanjati na flašice hladne vode kao jedini vid zaštite, najvažnije je ostati kod kuće u rashlađenom prostoru.

Za osobe sa visokim pritiskom preporučuje da ostanu u zatvorenom, jer se krvni sudovi šire na vrućini i pritisak prirodno opada.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)