Da li stvarno dolazi 100.000 radnika iz Gane u Srbiju? Ovo je cela istina o sporazumu koji trese zemlju!

Vest o navodnih 100.000 stranih radnika iz Gane koji bi trebalo da dođu u Srbiju na rad, pogrešno je tumačena prethodnih dana. "Blic Biznis" je proveravao šta tačno navodni sporazum o uvozu radne snage podrazumeva.

Podsetimo, informacije su se pojavile u javnosti povodom navodnog sporazuma o uvozu radne snage iz Gane, nakon zvanične posete ministra spoljnih poslova Republike Srbije Marka Đurića toj zemlji.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za "Blic Biznis" ističu da Vlada Republike Srbije, u skladu sa stabilnim uslovima na domaćem tržištu rada, nije zaključivala bilateralne sporazume niti memorandume o mobilnosti radne snage sa drugim državama, uključujući i Ganu.

- Zaštita domaćeg tržišta rada predstavlja apsolutni prioritet u kreiranju politika u oblasti mobilnosti radne snage, a posebno u pogledu zakonskog i normativnog okvira koji reguliše ovu oblast. Ministarstvo za rad ostaje posvećeno odgovornoj politici u oblasti zapošljavanja, zaštiti prava radnika i podršci ekonomskom razvoju Srbije - dodaju oni za "Blic Biznis".

Prema njihovim navodima, pojačano interesovanje radne snage iz inostranstva za zapošljavanje u Republici Srbiji "predstavlja jedan od najjasnijih pokazatelja snažnog ekonomskog rasta i stabilnosti u brojnim privrednim sektorima, što je doprinelo rekordno niskoj stopi nezaposlenost".

- U tom kontekstu, potrebno je da se domaći zakonski okvir kontinuirano unapređuje u skladu sa realnostima tržišta rada i dinamičnim potrebama privrede - navode dalje.

Zakon o zapošljavanju stranaca menjao se 2024. godine

Podsetimo, Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, usvojenim 2023. godine, a čija se puna primena sprovodi od 1. februara 2024. godine, uvedena je jedinstvena dozvola za boravak i rad.

Na taj način je jasno definisan postupak zapošljavanja stranaca uz garantovanu zaštitu domaćeg tržišta rada. Jedinstvenu radno-boravišnu dozvolu izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja Nacionalne službe za zapošljavanje.

Za izdavanje vize D po osnovu zapošljavanja nadležno je Ministarstvo spoljnih poslova.

Ministarstvo ističe da i pored izazova u vidu nedostataka radne snage u pojedinim sektorima, zakon predviđa niz zaštitnih mehanizama — uključujući test tržišta rada i kvotne mehanizme — koji osiguravaju prioritet domaćim radnicima i očuvanje stabilnosti zaposlenosti u Srbiji.

Šta stranci rade u Srbiji

U NSZ su za "Blic Biznis" ranije naveli da su uz pomoć stranih radnika prevazilaženi problemi sa deficitom sledećih kadrova:

Zidar, tesar, armirač, izrađivač gornjih delova obuće, vodoinstalater, keramičar, bravar, konfekcijski šivač, zavarivač-rezač gasom.

Vozač teretnjaka, fasader, moler-farbar, elektrozavarivač, elektroinstalater, izrađivač kablovskog pribora i priključaka.

Stolar, kuvar, pekar, krojač, mašinski tehničar, medicinska sestra, konobar, građevinski tehničar.

Knjigovođa, vozač autobusa, vozač teretnog motornog vozila, rudarski tehničar, kozmetičar, blagajnik...

Za sve njih, ali i za mnoge druge strane radnike koji rade u Srbiji, nova zakonska rešenja omogućavaju im da duže budu radno angažovani.

Stranci će moći bez straha da menjaju posao i poslodavca

Stručnjaci kažu da je dobra novina je da se strancima omogućava da menjaju zaposlenje, odnosno poslodavca, a da pritom ne izgube radnu dozvolu i osnov privremenog boravka, kao do sada.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najviše radnih dozvola ove godine izdano je Rusima, Kinezima i Turcima i radnicima iz Indije. U prvoj polovini godine, bilo je to 80.000 radnih viza.

Radne dozvole stranim državljanima u 2022.

NR Kina 10.044 (1.030 žena)

Ruska Federacija 8.081 (2.330 žena)

Turska 5.672 (119 žena)

Indija 2.974 (23 žene)

Kuba 703 (255 žena)

Makedonija 498 ( 174 žene)

Ukrajina 484 (276)

Nepal 420( 89 žene)

BIH 354 (80 žene)

Crna Gora 325 (109 žene)

Radne dozvole stranim državljanima u 2021.

NR Kina 9.379 (840 žena)

Ruska Federacija 1.367 (445 žena)

Turska 4.601 (88 žena)

Indija 1.268 (7 žene)

Makedonija 483 ( 165žena)

Ukrajina 524 (314 žena)

Italija 416 ( 44 žene)

Rumunija 393 ( 95 žena)

BIH 356 (80 žene)

Crna Gora 364 (115 žene)

Radne dozvole stranim državljanima u 2020.

NR Kina 3.515 (595 žena)

Ruska Federacija 1976 (459 žena)

Turska 1489 (71 žena)

Indija 412 (9 žene)

Makedonija 434 ( 161 žena)

Ukrajina 354 (123 žena)

Italija 395 ( 41 žene)

Rumunija 487 ( 89 žene)

BIH 287 (50 žene)

Crna Gora 266 (72 žene)

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis/Vesna Bjelić/Prenela:T.N.)