"Maro, volim te kao boga, ali KAD SE SETIM DA SI SRPKINJA ZADAVIO BIH TE" Malo je zveri bilo kao što je OVAJ USTAŠA

Andrija Artuković je bio ustaški političar i ministar u vladi NDH. Kao ministar je potpisao rasne zakone protiv Srba, Jevreja i Roma i bio je nadležan za niz koncentracionih logora u kojima je na desetine hiljada ljudi mučeno i ubijeno. Posle rata je pobegao u SAD gde je živeo sve dok nije izručen Jugoslaviji 1986.

Godine 1986. osuđen je za ratne zločine počinjene protiv civilnog stanovništva u vreme Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).

BIOGRAFIJA

Artuković je rođen u Klobuku (Ljubuški, Austrougarska), a obrazovao se u franjevačkom manastiru u Širokom Brijegu u Hercegovini.

Godine 1929. postao je član ustaške organizacije i vodio napad na ustanove države koji su ustaše nazvali „Velebitski ustanak“ u Lici nakon koga beži u Italiju. Učestvuje u organizaciji atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marselju u oktobru 1934. Sledećeg januara je izručen u Jugoslaviju. U aprilu 1936. je oslobođen optužbi pred sudom za zaštitu države, jer je nađeno da nema dovoljno dokaza.

I on se kao i Viktor Gutić družio sa Srbima naročito za vreme studija. Za njega se priča da se zaljubio u jednu Srpkinju, Maru. Jednom prilikom kada je bio u dobrom raspoloženju, Artuković je zagrlio Maru i rekao joj: „Maro volim te kao Boga, ali kad se setim da si Srpkinja zadavio bih te“.

Godine 1941. Artuković je imenovan za ministra unutrašnjih poslova novoformirane NDH. Bio je neposredno umešan u genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim manjinama. Učestvovao je u otvaranju koncentracionih logora kao što je Jasenovac.

Po završetku Drugog svetskog rata pobegao je preko Blajburga, Švajcarske i Italije u Irsku. Iz Irske se preselio u Kaliforniju gde je živeo do sredine 1980-ih.

Jugoslovenske vlasti su zahtevale njegovu ekstradiciju kako bi mu sudile za ratne zločine (odgovornost za ubistvo nekoliko hiljada civila).

Vlada SAD je prvi zahtev odbila tako da je slučaj mirovao dve decenije kao rezultat pritiska Amerikanaca hrvatskog porekla kao i rimokatoličkog udruženja Kolumbovi vitezovi. Slučaj je na kraju, zahvaljujući tamošnjim jevrejskim organizacijama, reaktiviran i Artuković je izručen Jugoslaviji.

Sud u Zagrebu ga je 14. maja 1986. osudio na smrt. Godinu dana kasnije vlasti su procenile da je bio previše bolestan (senilna demencija) za izvršenje smrtne kazne. Umro je prirodnom smrću u zatvorskoj bolnici u Zagrebu 1988. u 88. godini života.

BIO DESNA PAVELIĆEVA RUKA, UBIJAO ŽENE, DECU I SVEŠTENIKE

SAD su izručile SFR Jugoslaviji na današnji dan 1986. ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu.

Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

Jedan od najvećih ustaških zločinaca Andrija Artuković, desna ruka Ante Pavelića, uhapšen je u SAD 14. novembra 1984. godine, a izručen vlastima tadašnje Jugoslavije tek u februaru 1986. godine da bi na suđenju u Zagrebu bio osuđen na smrt.

Tadašnje jugoslovenske vlasti sudile su mu samo za pojedinačne slučajeve ubistva, ali ne i za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, što se i danas smatra farsom i pokušajem da se, u ime bratstva i jedinstva, sakrije suština ustaških zločina.

Artuković, ministar policije u ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), uhapšen je u Los Anđelesu, pošto je u SAD živeo od 1948. godine. Policija mu je gliserima okružila kuću i uhapsila ga.

U SAD je dospeo 1948. godine pod lažnim imenom, a prebačen je ilegalnim kanalima - to je bio način na koji su neki hrvatski crkveni velikodostojnici, u saradnji sa Vatikanom, pomagali ustaškim funkcionerima da pobegnu od pravde.

Američke vlasti su se uporno oglušivale o zahteve Jugoslavije za ekstradiciju. Artuković je izručen tek 12. februara 1986, a 14. maja iste godine osuđen je na smrt, ali kazna nije izvršena jer je umro u zatvoru tri godine kasnije.

Artukovićeva porodica pokušala je da izbegne ekstradiciju, tvrdeći da Artuković ima Alchajmerovu bolest.

Sudski proces protiv Artukovića bio je najvažniji sudski proces u bivšoj državi, koja je za njim tragala tačno 40 godina.

Artuković je u maju 1941. godine naredio svojim potčinjenim da liše slobode i pobiju na hiljade građana srpske nacionalnosti, od sveštenika pa do dece, žena i staraca, te da pale i ruše cela naselja.

Od aprila 1941. do početka oktobra 1942. godine naredio je da se u koncentracione logore, među kojim su - Jasenovac, Stara Gradiška, Đakovo, Lobor, Jastrebarsko i Uštici, prisilno odvedu i ubiju Srbi, Jevreji i antifašisti.

Na takav način ubijeno je više od 200.000 ljudi, od kojih je oko 2.000 dece ubijeno otrovnim gasom u koncentracionom logoru Stara Gradiška, a hiljade mališana ubijeno je u logorima izgladnjivanjem, stavljanjem kaustične sode (natrijum-hidroksid) u hranu i na druge okrutne načine.

Od maja 1942. godine počelo je sistematsko upućivanje u koncentracione logore građana romskog porijekla, i to sa područja današnje Hrvatske i BiH. Tako je Artuković u logor Jasenovac uputio više od 30.000 osoba sa područja Osijeka, Dalja, Županje i drugih mesta.

Artuković je kao ustaški ministar policije naredio da se, radi odmazde, ubija civilno stanovništvo, posebno srpske nacionalnosti, i to cela naselja, a njegova "specijalnost" u uništavanju ljudskih života bilo je gaženje ljudi tenkovima.

Artuković je 1958. godine bio suočen sa prvom mogućnošću ekstradicije, jer su vlasti SAD imale podatke sa nizom imena ubijenih ljudi, mahom sveštenika, žena i dece, ali optužba nije obezbedila potrebne svedoke. Istovremeno, u Artukovićevu korist svedočili su katolički sveštenici. Prvi od njih bio je Stjepan Lacković, nekadašnji sekretar nadbiskupa Alojzija Stepinca.

Drugi sveštenik, Artukovićev svedok, bio je Dragutin Kamber, koji je, kao i mnogi neosuđeni ratni zločinci, trebao i sam da odgovara zbog ubistva više od 300 osoba u dobojskom kraju.

Treći svedok Artukovića bio je Rene Herman, službenik, križar, osuđen na osamnaestomesečni zatvor u Jugoslaviji, emigrant od 1949. godine... Oni su se pred američkim vlastima zakleli da je Artuković - nevin.

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka 11 američkih kongresmena pismom se obratilo državnom sekretaru SAD Henriju Kisindžeru.

Oni su naveli da je "povređen osećaj pravde činjenicom da Andrija Artuković živi bezbrižno u Južnoj Kaliforniji uprkos dokazima da je bio `hrvatski Ajhman`", ali to obraćanje nije imalo nikakvog odjeka.

Adolf Ajhman bio je tvorac i izvršilac nacističkog Holokausta nad Jevrejima.

Ipak, 4. februara 1985. godine sud u Los Anđelesu utvrdio je da je Artuković kriv za ono za šta ga tereti optužnica i da je podoban za izručenje.

STEPINAC MU BIO KAO ROĐENI BRAT

Artuković je na suđenju u Zagrebu priznao da je kao ministar policije NDH sa nadbiskupom Stepincem imao "vrlo dobar odnos - kao sa rođenim bratom", te da mu je Stepinac govorio ono što bi zatim bilo prenošeno Paveliću.

Takođe, priznao je da je, usvojivši ustašku ideologiju i načela ustaškog poretka, usvojio i doktrinu "na ljutu ranu - ljuta trava".

On je naveo da je ustupanje pojedinih teritorija (kao što je Dalmacija) Italijanima bio ustupak Musoliniju za pružanje pomoći ustašama.

Artuković je tvrdio da su rasni zakoni "delimično postojali u NDH".

Priznao je da su mu bili poznati slučajevi prekrštavanja Srba, ali da je to radio katolički kler. Andrija Artuković bio je jedan od retkih ustaških visokopozicioniranih zločinaca koji je odgovarao, bar delimično, za užasne zločine u NDH, koje u današnjoj Hrvatskoj mnogi politički i klerikalni centri pokušavaju da negiraju.

UNUKA MU JE POZNATA

Sin muzičke legende Roda Stjuata oženio je svoju devojku Nikol, sa kojom ima sina, na raskošnoj ceremoniji u Hrvatskoj, tačnije u Dubrovniku, a svetski i domaći mediji već danima ne prestaju da bruje o venčanju. Inače, Rodova snajka je poreklom Hrvatica, a gotovo svako leto provodi u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, odakle su njeni baka i deda pobegli u Ameriku.

Snajka Rod Stjuarta je u više navrata govorila o svom poreklu i precima.

"Moj deda pobegao je od komunističkog režima 1953. na ovom brodu s bakom i dvojicom najboljih prijatelja. Tražio je Ialijane da brod vrate u njegovo selo kako bi njegova porodica mogla i dalje ribariti. Naši rođaci još ga uvek koriste", napisala je Nikol na Instagramu.

Međutim, na društvenoj mreži "X" (nekada Tviter) potegla se tema da je Nikol zapravo unuka Andrije Artukovića, ozloglašenog ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, ministra policije u Pavelićevoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

"Petar Grašo pevao na svadbi sina Roda Stjuarta, a mlada Nikol Artuković je plakala kao kiša. Nije jasno da li od sreće što joj Grašo peva, ili od tuge jer joj je deda Andrija Artuković jedan od najvećih zločinaca, koji je otvorio jedini dečji logor na svetu", napisao je jedan korisnike gorepomenute društvene mreže.

Bonus video:

(Espreso/Wikipedia)