haos
Sve 3 strane tvde da su ponizile protivnika, a istina je samo jedna: Ko je pobednik rata Irana, Izraela i Amerike?
Prve nezavisne analize, kao i curenja obaveštajnih procena, ukazuju na stvarnu situaciju
Dok se svet trudi da razume posledice dramatičnog sukoba između Izraela, Irana i Sjedinjenih Američkih Država, sve tri strane su - očekivano - proglasile pobedu.
Međutim, prve nezavisne analize, kao i curenja obaveštajnih procena, ukazuju na stvarnu situaciju nakon više od deset dana sukoba. Iako je u utorak formalno proglašeno primirje, kojem je posredovao Donald Tramp, napetosti ne jenjavaju, a ni stvarni ishodi vojne operacije još nisu jasni.
CNN: Američki udari nisu uništili iranska nuklearna postrojenja
Prema ekskluzivnim informacijama koje je objavio CNN, rane procene američkih obaveštajnih službi sugerišu da su vojni udari SAD na tri ključna iranska nuklearna postrojenja – Fordou, Natanz i Isfahan – unazadili iranski program za samo nekoliko meseci, ali ga nisu uništili.
Procena je zasnovana na analizi štete koju je sprovela Centralna komanda SAD, u saradnji sa Odbrambenom obaveštajnom agencijom (DIA), a do koje je CNN došao preko četiri izvora iz obaveštajne zajednice.
Iako su američki bombarderi B-2 bacili preko deset bombi od po 13 tona na dva postrojenja – Fordou i Natanz – izvori navode da su centrifuge u velikoj meri ostale netaknute, a značajne zalihe visoko obogaćenog uranijuma nisu uništene. Najveća šteta naneta je nadzemnim strukturama i energetskoj infrastrukturi, ali su duboko ukopani objekti, uključujući i hale sa najosetljivijom opremom, ostali funkcionalni.
Zabrinjava i podatak da je oko 400 kilograma uranijuma obogaćenog do 60% nestalo iz skladišta pod nadzorom IAEA. To je količina dovoljna za oko deset nuklearnih bojevih glava.
Tramp i Netanijahu: Pobednički narativ uprkos činjenicama
Uprkos nalazima iz obaveštajnih krugova, predsednik Tramp i izraelski premijer Netanijahu u javnosti i dalje tvrde da je reč o „totalnom uspehu“. Tramp je u intervjuima izjavio da su ciljevi „potpuno uništeni“, dok je ministar odbrane Pit Hegset rekao da su „nuklearne ambicije Irana eliminisane“.
Portparolka Bele kuće Karolina Livit odbacila je procurelu procenu DIA kao „netačnu i politički motivisanu“, tvrdeći da je reč o pokušaju potkopavanja predsednikovog autoriteta i „hrabrih pilota“. Ipak, načelnik Združenog generalštaba Den Kejn upozorio je da je još prerano donositi konačne zaključke.
Demokratski kongresmeni iz Senata i Predstavničkog doma osudili su Trampovu odluku da otkaže poverljive brifinge o operaciji, tvrdeći da administracija pokušava da prikrije stvarni učinak.
Iran: Simbolična „pobeda“ i realan rizik
S druge strane, Iran je primirje predstavio kao „pobedu nad agresorima“, iako su udari izazvali ozbiljnu fizičku štetu na nekoliko objekata. Međutim, činjenica da su ključni elementi programa opstali, a deo uranijuma verovatno premešten pre napada, pruža iranskim vlastima prostor za obnovu programa, pa čak i za ubrzanje razvoja oružja.
Direktor IAEA Rafael Grosi izjavio je da, iako bombe nisu direktno pogodile sve ključne tačke, vibracije i udarni talasi mogli su izazvati oštećenja na osetljivoj opremi, što će biti predmet detaljnih analiza. Ipak, priznaje se da je međunarodna kontrola nad iranskim programom sada ozbiljno narušena.
Rastuća opasnost: Šta ako Iran odluči da razvije bombu?
Prema američkim izvorima, Iran do sada nije imao političku odluku da razvije nuklearno oružje, ali sada mnogi strahuju da bi napadi mogli upravo to da promene. Ajatolah Hamnei do sada nije izdao takvu naredbu, ali bi logika odvraćanja – naročito posle masovnih vazdušnih udara – mogla postati neizbežna.
Kako upozorava profesor Džefri Luis:
„Ako ovaj napad ostavi isti režim na vlasti, ali sa mogućnošću razvoja nuklearnog oružja, onda je to strateški neuspeh“.
Sličnu zabrinutost deli i bivši državni sekretar Entoni Blinken, koji kaže da je „ironično to što Trampov napad možda ubrzava upravo ono što pokušavamo da sprečimo.“
SAD i Izrael sada veruju da svojim tehnološkim i obaveštajnim nadmoćima mogu nastaviti da „u realnom vremenu“ ometaju iranski program. Međutim, to je daleko riskantniji i nepredvidljiviji model kontrole, u poređenju sa nadzornim režimom koji je postojao tokom nuklearnog sporazuma iz 2015.
Štaviše, Iran navodno i dalje raspolaže oko 2.500 balističkih raketa, a deo nuklearnih objekata, posebno tajnih, verovatno je i dalje netaknut i funkcionalan.
Sukob bez pobednika
Za sada, nijedna strana ne pokazuje spremnost za kompromis. Tramp koristi narativ o pobedi kako bi učvrstio političku poziciju, dok Netanijahu balansira između domaćih pritisaka i potrebe da ostane u naklonosti Vašingtona. Iran, iako pod udarima i izolacijom, koristi nacionalni ponos kao instrument za konsolidaciju unutrašnje podrške.
Iako svi tvrde da su pobedili, realnost je drugačija. Iran nije kapitulirao. Nuklearni kapaciteti su oštećeni, ali ne i uništeni. Diplomatija je zamenjena bombama, ali efekat bombi je privremen, dok su posledice po globalnu bezbednost – potencijalno trajne.
Sve tri strane možda su dobile poneki politički poen, ali nijedna nije dobila rat.
Bonus video: