"Lik tog nesretnog mladića mi lebdi pred očima" Marina nije slutila da će biti svedok užasne tragedije

Marina Živković otkrila je jednom prilikom kako joj je doček 1999. godine možda najteža noć u karijeri. Onda - i za reprizu je pevala u jednom restoranu u Borči, kad je veselje ispratila ozbiljna tragedija.

Izvesni mladić, naime, bio je upucan gotovo na njene oči. Od šoka nikako nije mogla da prihvati šta se to dogodilo.

- Sutradan sam se dobro ispavala, pa ponovo na isto mesto, da repriziramo lud i nezaboravan provod. Bilo je još luđe nego prethodne večeri. Bili su tu i trubači, jedan mađioničar, svašta još. Gazda Rade me je zamolio da smislim neku foru pride. Kao, da organizujemo takmičenje, bilo kakvo, a da pobedniku pripadne nagrada u obliku pečenog jagnjeta ili praseta - objašnjavala je ona za "Sabor", prenosili su mediji, a onda je pevačica nastavila o takmičenju koje je bila osmislila.

- Smislila sam takmičenje za muški deo gostiju. Trebalo je da se javi pet dobrovoljaca i da otpevaju refren pesme "Uvenuće narcis beli". Žiri smo bili publika i moja malenkost. Merila se dužina aplauza koji je upućen svakom takmičaru, a poslednja je ipak bila moja reč. Joj, kad navališe da urlaju i zavijaju. Takve interpretacije, toliko osećajne i nadahnute, u životu nisam čula iako sam se naslušala svega i svačega. Što čovek zapeva to jeste zaurla nakaradnije, to mu sleduje veći aplauz - prisećala se Marina, koja je do četiri ujutru radila.

Onda je usledio haos.

- Žene poskakaše, počeše da vrište. Na metar od mene, jedan od najveselijih momaka pade. Kao da sam se tek tada osvestila. Pritrča moj Zoki, dograbi me i odvuče u jedan ćošak. Dečko koji je pao beše mrtav. Ubijen. U stvari, šta je bilo... Momak je hteo da izađe iz kafića. Drugi, mrtav pijan, hteo je da uđe. Sreli su se na vratima, onaj što je ulazio je imao revolver i ko zna zašto je pucao pravo u ovoga... Ne mogu vam opisati kako sam se osećala. Od ludog provoda do tragedije. Svima nam je sve preselo. Ni u najluđim snovima nisam sanjala da ću biti svedok ubistva i to nedužnog, mladog čoveka. Ne znam kako sam došla kući. Danima sam bila u šoku, a kada je prošao taj prvi šok, počela sam da se tresem. Evo i sada, dok vam ovo pričam, osećam se užasno, a lik tog nesretnog mladića mi lebdi pred očima - zaključila je za pomenute medije.

Bonus video:

(Espreso/24sedam/M.G./prenosi:B.S.)