Kada bi moglo doći do smaka sveta? Naučnici imaju potencijalni odgovor, evo da li ćemo dočekati katastrofu!

Uprkos već prisutnom osećaju globalne neizvesnosti, pitanje kraja sveta i dalje intrigira javnost. Postoji više teorijskih scenarija o mogućem uništenju čovečanstva, a među njima je i kosmički sudar – potencijalna kolizija galaksija Mlečni put i Andromeda.

Naučnici su sada odlučili da testiraju ovu hipotezu i utvrde kolike su zaista šanse da se takav sudar dogodi – i kakve bi posledice imao po Zemlju.

Galaktički sudar u budućnosti

Prema podacima NASA-e, galaksije Mlečni put i Andromeda kreću se jedna ka drugoj brzinom od približno 480.000 kilometara na sat. Ukoliko bi došlo do direktnog sudara, posledice bi bile katastrofalne, iako je prognoza za ovakav scenario za najmanje pet milijardi godina.

U slučaju kolizije, došlo bi do tzv. „velikog spajanja dva galaktička džina“ koje bi rezultiralo nastankom nove, masivne eliptične galaksije. Međutim, to ne znači automatski kraj za našu planetu.

Šta bi se desilo sa Zemljom?

U trenutku kada bi do ovog sudara moglo da dođe, Sunčev sistem bi već prošao kroz značajne promene.

Sunce će tada, po svoj prilici, ući u završnu fazu svog životnog ciklusa i pretvoriti se u crvenog džina – proces koji bi mogao progutati Zemlju i učiniti je nenaseljivom – o ovome je detaljno govorio ugledni profesor Brajan Koks koji je u intervjuu za BBC rekao da će ljudi „doživeti poslednji lep dan na planeti, a onda će uslediti kraj“. NASA ovu fazu opisuje kao pretvaranje planete u „hladnu, beživotnu zgusnutu masu“.

Nova studija sa Univerziteta u Durhamu

Zbog potencijalno ogromnog značaja ovog događaja za budućnost čovečanstva, istraživači sa britanskog Univerziteta u Durhamu sproveli su 100.000 kompjuterskih simulacija kako bi ispitali moguće ishode sudara između Mlečnog puta i Andromede. U svega dva procenta simulacija došlo je do direktnog sudara u roku od pet milijardi godina.

U oko 50% slučajeva galaksije su se približavale postepeno, kružeći jedna oko druge dok se nisu spojile, ali bez direktne kolizije u početnoj fazi. Dobra vest je da većina simulacija pomera mogući trenutak sudara znatno dalje u budućnost – čak na osam do deset milijardi godina.

Uloga Velikog Magelanovog oblaka

Zanimljivo je da bi Zemlja ovaj sudar mogla i da izbegne – zahvaljujući gravitacionom uticaju susedne galaksije, tzv. Velikog Magelanovog oblaka. Iako mala, ova satelitska galaksija ima dovoljno snažnu gravitaciju da promeni kretanje Mlečnog puta i smanji šanse za direktan kontakt sa Andromedom.

Dr Til Svala sa Univerziteta u Helsinkiju, vodeći autor studije, objasnio je: „Naši rezultati ukazuju da, čak i ako dođe do sudara, to će se najverovatnije dogoditi tek nakon što Zemlja i Sunce više ne budu postojali. A i u slučaju da dođe ranije, vrlo je mala verovatnoća da bi sudar imao direktan efekat na Zemlju – jer su sudari između samih zvezda u galaktičkim fuzijama izuzetno retki.“

Njegov kolega, profesor Karlos Frenk sa Univerziteta u Durhamu, dodaje: „Svemir je izuzetno dinamičan i neprestano se menja. U spoljnim delovima svemira često posmatramo galaksije koje se spajaju i izazivaju prave kosmičke vatromete – naročito kada se gas usmeri ka središtu galaksije i nahrani centralnu crnu rupu. Verovalo se da slična sudbina čeka i Mlečni put, ali naši nalazi pokazuju da postoji vrlo velika šansa da to ne bude slučaj.“

Iako se ideja sudara galaksija može činiti zastrašujućom, aktuelna naučna saznanja ukazuju na to da je ovaj scenario malo verovatan u okviru postojanja Zemlje. A i ako do njega dođe, moguće je da naša planeta neće više ni postojati – čime se opasnost, barem u ovom kontekstu, čini dalekom i teoretskom.

Bonus video:

Espreso/Nova, Milorad Milovanović/M.L.