Sutra je veliki praznik! Srbi slave ovog Svetog proroka, a po narodnom verovanju ne smete ni da se češljate

Sveti prorok Jeremija, koga pravoslavna crkva proslavlja 14. maja, jedan je od velikih starozavetnih proroka, poznat po svojoj nepokolebljivoj veri i proročkim vizijama. Ovaj dan u našem narodu ne slavi se samo kao verski praznik, već je kroz vekove prerastao u dan bogat narodnim običajima, posebno vezanim za zaštitu od zmija i zlih sila.

Ko je bio sveti prorok Jeremija?

Jeremija je živeo u 7. veku pre Hrista, u vreme velikih iskušenja za jevrejski narod. Bio je poznat po svojim dubokim proročanstvima i patnji koju je doživljavao propovedajući Božiju volju narodu koji ga često nije slušao. Smatra se jednim od četiri velika proroka Starog zaveta, zajedno sa Isaijom, Jezekiljem i Danilom.

Svoju proročku službu Jeremija je započeo vrlo rano u svojoj 15. godini, oko 630. godine pre Hrista, zbog čega je često bio u nemilosti vlasti, proganjan i zatvaran. Prorokovao je o stradanju Gospoda Hrista, govoreći: „Ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znađah da se dogovaraju na me: oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje živih, da mu se ime ne spominje više.“

U vreme vladavine cara Sedekije Jeremija je stavio jaram na svoj vrat i išao kroz Jerusalim proričući pad Jerusalima i ropstvo pod Vavilonjanima. U dolini Totef, pod Jerusalimom, gde su Jevreji prinosili decu na žrtvu svojim idolima, Jeremija je prorekao skoru propast Judejskog carstva što se uskoro i obistinilo. Neki Jevreji su ga primorali da ide sa njima u Misir gde je proživeo četiri godine. Nakon toga ga je grupa Jevreja, kojima je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve sa Mladencem kamenovala do smrti i u Misiru sahranili.

Posle mnogo godina Aleksandar Makedonski je posetio grob proroka Jeremija, nakon čega je njegove mošti preneo u Aleksandriju, piše RTS.

Iako u crkvenom kalendaru ovaj dan nije crveno slovo, u srpskom narodu Sveti prorok Jeremija zauzima posebno mesto kao praznik sa izrazito magijskim i zaštitnim karakterom. Narod ga je doživljavao ne samo kao proroka, već i kao sveca koji ima moć nad silama prirode, posebno zmijama otrovnicama i ostalim opasnostima koje dolaze s prolećem.

Narodni običaji i verovanja vezani za Svetog proroka Jeremiju

Praznik Svetog Jeremije pada u vreme kada priroda buja, a sa njom se pojavljuju i zmije, kao simbol opasnosti. Upravo zato je Jeremijin dan pun rituala i zabrana koje su imale za cilj da obezbede zaštitu.

Po predanju na ovaj dan pravoslavni vernici razgone zmije i druge gmizavce da ne bi preko leta dosađivali, piše Vikipedija. Sve počinje tako što neko iz kuće toga dana treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi: „Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela“. Veruje se da do onog mesta na kome se čuje lupanje i pesma, zmije neće smeti da se približe.

Takođe, na ovaj dan ne otvaraju se britve i ne radi ništa s iglom i koncem – „ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije“. U nekim krajevima veruje se da se čak ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci i da se kosa ne „zamrsi kao zmijsko gnezdo“, a treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.

Treba da se izbegne bilo kakva „provokacija“ prema prirodi koja se budi. To znači da se nisu obrađivale ni oranice, ni bašte, jer se smatralo da bi to „izazvalo“ zmije da izađu iz svojih skrovišta. Negde se verovalo da čak i udarac štapom o zemlju može izazvati nesreću.

Bonus video:

(Espreso)