"Tetka Roso, znate li vi ko je taj..." Bio bog i batina, i mrvog ga se plašili, a zbog njegove majke policija...

O kriminalcima koji su harali devedesetih godina i dan danas postoje anegdote za koje mnogi nisu ni čuli.

Harali su, bili opasni, ubijali, neustrašivi...

Upravo je o jednom takvom momku na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih" osvanula priča o dvojici brutalnih momaka.

Sandžaklija Hamza Bihorac je važio za legendu u Beču osamdesetih, gde je držao kafić i imao ekipu jakih momaka. Bio je poznat kao mangup koji je svima pomagao. Kad je Ljuba Zemunac došao, Hamza nije hteo da ustukne i nije se plašio da mu stane na crtu. Tukli su se više puta, i mada je Ljuba bio jači, Hamza je bio uporan i suprostavljao mu se, nije se sklanjao i nije se plašio, tako da je stekao Ljubino poštovanje i postali su prijatelji. Cenili su jedan drugog i išli rame uz rame, udruženi.

Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba Zemunac, legenda jugoslovenskog i beogradskog podzemlja, čovek o kome se i 35 godina posle njegove smrti, ispredaju priče. A jedna od njih kaže da ko udara glavom u rukavicu na spomeniku Ljube Zemunca to je garancija da će postati opasan momak sa beogradskog asfalta.

Bio je idol svih dečaka odraslih na ulici, odmetnik koji se državi suprotstavio pesnicama i sa namerom da kako je negde ostalo zapisano "kršeći zakon dođe do pravde". O Ljubi su ispredane gotovo neverovatne, ali i kontradiktorne priče. Govorilo se tako da je najjači, blag i prek, pitom i nepredvidiv.

Imenu Ljube Zemunca generacija kojoj je pripadao duguje zahvalnost za blagonaklon odnos prema kriminalcima koje je Beograd iznedrio. Pamtimo ga i kao začetnika jednog načina života koji se u Beogradu primio devedesetih.

U momentu kad je ubijen imao je 38 godina. Pričalo se da je umro onako kako je i živeo. Na ulici, brzo. Sahrana Ljube Zemunca bila je jedna od najvećih u istoriji Beograda. Pre njega, toliki broj ljudi ispratio je jedino Tita, Krcuna i Rankovića.

Magaš je ubijen ispred Zemaljskog suda u Frankfurtu 10. novembra 1986 godine. Obarač je povukao Goran Vuković, poznatiji kao Majmun, nepriikosnoveni vođa "voždovačkog klana", ali nalogodavac nikad nije otkriven niti je rasvetljena pozadina ove likvidacije.

Jedan Ljubin drug ispričao je novinarima da Ljuba uglavnom nije bio pri parama.

- E, koliko smo puta gladovali, nismo u džepu imali ni za sok, a kamoli nešto drugo. Posle je otišao u Nemačku jer nije imao drugog izbora. Posle toga se u Frankfurtu desilo šta se desilo, ali pouzdano znam da se i tada pisalo naširoko kako je ubijen kralj podzemlja, kako je ubijen neki evropski kriminalac, prebogat, a ja znam da je iza njega ostao jedan polovan “mercedes 190” nekoliko kožnih jakni i samo sedam hiljada maraka u kešu - tvrdio je njegov prijatelj.

Ljubina majka Rosa je, kao i mnogi drugi Srbi, sumnjala da su prste u ubistvo njenog sina umešali i Nemci i citirala je stručnjaka za organizovani kriminal Gerharda Bekera, koji je Ljubu optužio da pod kontrolom drži "oko 250 razbojnika iz Jugoslavije u Frankfurtu i okolini".

- Kad je Ljuba uhapšen zbog pucanja na Gorana Vukovića, došao je policajac Oto Leder. Nije on bio običan policajac, već neki glavni za saradnju s američkom CIA. Ja sam bila na tom suđenju. Dvaput je policiji Goran davao izjavu da ne zna ko je pucao u njega. Tek kad je Leder došao u Frankfurt, Goran je rekao da je Ljuba pucao. Sad, taj Ljubin drug kod kojeg sam odsedala, vidim sav usplahiren, ubledeo, kaže meni: "Tetka Roso, znate li vi ko je taj Leder? " Šta me briga, mislim se - govorila je Rosa.

Nedugo posle toga prenela je Ljubi šta se u Beogradu priča, da mnogi sarađuju s policijom, da je neki nemački policajac dolazio u Beograd i saslušavao joj zeta.

- Pa to je ono đubre što sedi iza tebe, to je taj Oto Leder. Znaj, majko, ako mi neko dođe glave, to će biti on - rekao je Ljuba tada.

Biografiju i ubistvo Srđana Ljujića pročitajte na OVOM linku.

Bonus video:

(Espreso/Legende devedesetih/24sedam/Mirjana Stojadinović/Espreso vesti)