Pomor pčela u Srbiji: Stručnjak otkrio uzrok, a evo kakve užasne posledice mogu da se dese!

Mediji su nedavno izvestili o neobičnom pomoru pčela u Srbiji, a dr Uroš Glavinić s Fakulteta veterinarske medicine otkriva koliko je to ozbiljan problem.

Pčelari kažu da ovako nešto nikad nisu doživeli. U samo par prolećnih nedelja polovina medonosnih pčela je uginula, u nekim krajevima košnice su ostale prazne. Izveštaji o naglom uginuću pčelinjih društava stižu iz skoro svih krajeva Srbije, prvenstveno iz Vojvodine, zatim iz zapadne Srbije, Pomoravlja i Šumadije.

„Gubici pčela nisu novost, događaju se svake godine u određenom procentu i prihvatljivim se smatra sve do 30 odsto. Nažalost, ove godine ti gubici su prema Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) u proseku i više od 50 odsto, a u određenim regionima i preko 90“, potvrdio je dr Uroš Glavinić s Fakulteta veterinarske medicine.

Prema navodima SPOS, još od zime su pčelari suočeni sa masovnim uginućem pčela, a drastični gubici nastavljeni su u drugoj polovini marta i početkom aprila.

Šta je uzrok?

„O ovakvim masovnim uginućima počelo je da se govori u Severnoj Americi pre 20-ak godina i čitav fenomen nazvan je „Colony Collapse Disorder“ (CCD) ili na srpskom, gubitak pčelinjih zajednica. Dosad je postignut kozensus naučne i stručne zajednice da do ovoga dolazi kao posledica uticaja više različitih činilaca. Mogli bismo da ih podelimo u sledeće grupe: kvalitet i količina hrane za pčele; bolesti pčela; klimatski faktori; zagađenje životne sredine; tehnika pčelarenja. Svi oni u manjoj ili većoj meri utiču svake godine, ali ove su se složili tako da su gubici veći“, objašnjava Glavinić za Novu.

I možda je većina pomenutih faktora u Srbiji vrlo prisutna, ali stručnjaci su izdvojili jedan koji bi mogao da bude glavni „krivac“ za ovo što se sad dešava.

„Tim naših istraživača sa Fakulteta veterinarske medicine koje vodi prof. Zoran Stanimirović smatra da je ove godine najverovatnije ključni problem bio sušna jesen i kraj leta, što je dovelo do ulaska pčelinjih društava u zimu sa hranom slabijom u proteinima (polen je izvor proteina za pčele). Uz taj nedostatak, sve ono što inače slabi pčelinja društva (upotreba pesticida u poljoprivredi, klimatske promene, prisutne bolesti…) dovelo je do većih gubitaka“, ističe Glavinić.

Naime, zbog nedovoljno hrane neke pčele uginule su pre vremena, a i one koje su preživele bile su slabe i osetljivije na druge pretnje.

Šta može da se uradi?

„Problem je ozbiljan i ukoliko bi se s ovakvim gubicima nastavilo narednih godine, posledice bi mogle da budu dalekosežne. Pčele su najznačajniji oprašivači bilja, samim tim proizvodnja hrane bi bila ugrožena. Ipak, nadamo se da sledeće godine neće biti ovako. Stanje je vrlo nepovoljno, ali ukoliko bismo preuzeli sve mere da ove godine oporavimo društva, posledice bi se mogle ublažiti“, ističe sagovornik.

Pčelari će ove godine morati da se posvete tome da nadomeste gubitak i proizvedu nova pčelinja društva, kaže, a to, nažalost, znači da će imati manji prinos meda. Ipak, ima neke dodatne savete.

„Na neke od ovih faktora ne možemo da utičemo, ali može se raditi na upotrebi pesticida i komunikaciji pčelara i poljeprivrednika u tom kontekstu. Pored toga, možemo da pokušamo da rešimo i problem sa ishranom, tako što ćemo pčele prihranjivati sa nekim suplementima koji obogaćuju šećerne sirupe i pogače koje im pčelari inače daju. Upravo u tom smeru bavimo se ispitivanjem ekstrakata iz ostataka od proizvodnje vine (komina grožđa) i pečuraka koji su bogati jedinjenjima blagotvornim po zdravlje pčela (projekat Waste2protectbees finansiran od Fonda za nauku)“.

Problem ishrane, doduše, iza sebe ima i klimatske promene, i zagađenje ugljen-dioksidom, i uništavanje staništa…

„U Srbiji određenih vrsta biljaka više nema u meri u kojoj ih je bilo, neuporedivo je manje pašnjaka i livada, a bili smo poznati po livadskom medu. Može se reći da trend napuštanja prirode i sela sada dolazi na naplatu“, ističe Glavinić.

Bonus video:

(Espreso/Nova/Preneo D.M.)