Doktor sa Dedinja upozorio Srbe na ovu stvar: Okidač je ozbiljnih bolesti, simptomi nisu naivni - obratite pažnju

Hronični umor je stanje koje se karakteriše dubokom iscrpljenošću koja traje šest meseci ili duže, a nije posledica napora, bolesti ili nesanice. To je stanje koje utiče na svakodnevni život i može drastično smanjiti kvalitet života.

Osobe sa hroničnim umorom često osećaju da su iscrpljene čak i nakon dugog odmora, a simptomi mogu uključivati nesanicu, bolove u mišićima i zglobovima, kao i mentalnu maglu.

O tome je govorio prof.dr Branislav Milovanović, kardiologom sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Kako možemo napraviti razliku između hroničnog umora i bolesti?

- Prvo imamo običan umor, to je neko fiziološko stanje ukoliko preterujemo sa fizičkim poslom i ukoliko se ne odmaramo. Znači, to nije bolest. Dalje, imamo stanje koje se zove sindrom sagorevanja na poslu - burnout. To je stanje koje je dobilo šifru od Svetske zdravstvene organizacije, a razlikuje se od običnog umora. Ono je vezano za pretrano umaranje na poslu, zbog psihičkog i fizičkog pritiska koji dugo traje. Ovo stanje zahteva odmor, ponekad promenu posla, godišnji odmor... Imamo i bolest, odnosno postvirusni sindrom umora, objasnio je profesor Milovanović.

Hronični umor

Dok su uzroci hroničnog umora kompleksni i mogu biti povezani sa različitim faktorima poput stresa, autoimunih bolesti ili genetske predispozicije, pandemija kovid-19 je otkrila da je ovaj sindrom postao još češći.

- Prvo, javlja se umor koji traje duže od šest meseci. Drugo, imamo pad energije posle fizičkog napora. Obično se to desi drugi ili treći dan posle nekog većeg fizičkog napora. Zatim, treći je poremećaj spavanja. Ili mnogo spavate, ili malo spavate, budite se ili ustajete umorni. Zatim, četvrti kriterijum je vezan za kognitivne probleme, to su problemi sa pamćenjem, sa koncentracijom, javlja se magla u glavi, zaboravljanje, ispričao je u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Peti kriterijum su poremećaji vezani za krize svesti i nestabilnosti pri ustajanju, kada se javlja lupanje srca.

Kada se jave svi simptomi, da neko ne može izdržati osmočasovnu smenu, onda se pali lampica za uzbunu.

- Mnogi pacijenti tokom celog vikenda se ispavaju da bi mogli da izdrže celu nedelju. Znači imate problem da izdržite svoj radni dan i već imate problem funkcionisanja. To je opasno za mlade ljude koji studiraju i primete da ne mogu da pripremaju ispite, da ne mogu da uče, ne mogu da se koncentrišu... I niko im ne veruje, misle da su lenji. I to je stvarno strašno stanje, pojasnio je profesor Milovanović.

Jedan od najvećih problema kod hroničnog umora i postkovid sindroma je to što simptomi mogu biti nespecifični, što otežava dijagnostiku. Lekari često ne mogu utvrditi tačan uzrok simptoma jer se preklapaju sa simptomima drugih stanja poput depresije ili autoimunih bolesti.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/prenela:B.S.)