"Čekam da se pojaviš i pitaš..." : Viki se obratila pokojnom bratu, a onda je cela sala isplakala dušu

Danas je održana komemoracija preminulom bratu Viki Miljković, Vladici.

Zbog njenog govora na bini, salom su se prolile suze.

Viki je jedva izgovarala reči dok je brisala suze sa lica.

- Odakle da počnem ne znam ni sama. Baš kao što je i Zoki rekao... Umeo je da nas sve zasmeje. Među nama se nalaze mnogi njegovi prijatelji, znam da nisu u stanju da govore, da se danima guše u suzama. Svake godine su isti ljudi bili na slavi, to su mu bili najbliži saradnici, koji su do poslednjeg dana bili s njim. Nikada u životu nisam imala teži i mučniji zadatak. Ne znam ni šta da kažem, ni kako sam napisala. Obratiću se mom jedinom bratu Vladici:

- Mislila sam da ovaj dan neće doći. Verovala sam da ćeš pobediti. Niko za ovakve stvari nije spreman. Svi znaju da je naša ljubav bila primer ljubavi i podrške između brata i sestre. Ti si, Vladice, celog mog života bio moj mlađi brat. Nikad nisam mogla da zamislim da ću pisati ove reči i čitati ih. Dok sam ovo pisala, šmrljala sam, nisam znala šta da napišem. Svi kažu ovo će proći... - grcala je Viki u suzama i nastavila:

- Ja kad ostanem sama, znam koliko me sve razdire i boli, a onda sve to preraste u osmeh i uspomene. Sinoć smo sedeli za jednim stolom i pričali, pričali... I dok ovo čitam gušim se u suzama i suze potapaju svaki red. Ali ja ih brišem i pišem dalje. Jer takav je život.

Viki je potom govorila kakv je bio njen brat:

- Oduvek si bio nestašan i pomalo živahan, zato sam te tako volela. Tvoja duša, osmeh i srce je plenilo, a sve si najbolje pokazivao kroz harmoniku. Ta ista harmonika je u tvojim rukama imala pravu priču. Dok ovo čitam čekam da se pojaviš odnegde i pitaš nas zašto plačemo. Uvek si tražio osmeh i dobru energiju. Znam da nas gledaš i kažeš "Ajde bre, bekice, Taškoviću kaži joj da prestane da plače, Buconi daj neke insrtumente da sviramo". Tako su izledala naša okupljanja. Muzika i slavlje do zore. Sad se nadam da si na lepšem mestu gde te ništa ne boli. Smišljaj nove planove i zvuke kao što si to ovde započeo pre mnogo godina. Ovde možda nisi sve ostvario, ali na onom drugom svetu hoćeš sigurno. Mi ćemo se sresti na tom nekom boljem mestu i nastavićemo opet da pevamo i slavimo. Jer mi smo muzikanti i na ovom i na onom svetu. Slava mu - kroz suze je izgovorila Viki Miljković.

(Espreso/kurir/prenela PV)