neverovatno
Roditelje ne viđa, a ako želi da se uda mora da... Šokantna ispovest Japanke koja se sprema da postane gejša
Gejše - mnogi ih pogrešno i nepravedno smatraju ekskluzivnim prostitutkama, a ova profesija je zvanično registrovana i definisana strogim pravilima
"Ako gejša želi da se uda, mora da odustane od svoje profesije. Ima i žena koje pronađu svoj novi san i takođe odustanu. Sve smo različite, neke otvaraju svoje kafiće", kaže maiko, mlada Japanka koja se sprema da postane gejša. Predstavljamo vam intervju o tajnama jedne fascinantne kulture, koji potiče iz knjige "Naš Japan".
Gejše - mnogi ih pogrešno i nepravedno smatraju ekskluzivnim prostitutkama, a ova profesija je zvanično registrovana i definisana strogim pravilima. Na ovakvu sliku gejša može da utiče činjenica da su se od Drugog svetskog rata, žene lakog morala, često opisivale kao gejše, a sve zbog njihove odeće, izgleda i šminke.
Gejša, s druge strane, predstavlja kombinaciju reči gei - umetnost i sha - osoba. Ovo je žena sa širokim spektrom umetničkih veština, poput pevanja, sviranja na instrumentima kao što je šamisen (instrument sličan gitari, sa tri žice, u obliku drveta ginka), plesa, poznavanja poezije, kaligrafije, veština aranžiranja cveća (ikebana) i, naravno, ceremonije pripreme čaja.
Gejše prate veoma bogate klijente, upotpunjujući sastanke svojim prisustvom - bez ikakvog intimnog konteksta - vodeći razgovore i pružajući umetničke performanse. Da bi postale gejše, devojčice koje obično imaju četrnaest ili petnaest godina, moraju da završe šestogodišnji kurs i pripremni period tokom kojeg nauče mnoge veštine dok žive u kući gejša.
Danas je retko videti gejšu. Ako i uspete, obično je to u Kjotu, gde živi oko 200 gejši. Srećom, postoje mesta gde, uz određenu naknadu, možete da uživate u njihovim nastupima u intimnom okruženju.
Intervju sa Japankom koja se sprema da postane gejša
Zašto si želela da postaneš gejša?
Pa, evo... Naše prvo školsko putovanje. Kada sam sa dvanaest godina bila na ekskurziji, videla sam maiko i to me inspirisalo da se kasnije vratim u Kjoto.
Kako izgleda put do toga da postaneš gejša?
Prvo, pre nego što postaneš maiko, moraš da budeš šikomi-san. Period obuke traje od šest meseci do godinu dana, a zatim postaješ maiko i treniraš narednih šest godina. Nakon toga, ako dobiješ dozvolu od majke kuće gejši, možeš da postaneš gejša.
Kako izgleda tipičan dan maiko?
Budim se oko 8:00 ujutru, a zatim u 9:00 idem u salu za trening. Vežbe uključuju ples, pripremu čaja, sviranje flaute, šamisena i bubnja. Sve to učim do 15:00. Nakon toga se vraćam kući i ručam. Rad počinjem u 18:00, tako da imam vremena da se pripremim i našminkam.
Da li tradicionalno primate samo stalne klijente?
Pošto je ovo kuća majke, nepoznate osobe nemaju pristup. Imamo određenu bojazan od onih koji dolaze bez rezervacije. Zato srdačno dočekujemo samo klijente koje poznajemo i kojima verujemo. Održavamo tradiciju i otvaramo vrata isključivo stalnim gostima.
Da li sve više devojaka želi da postane gejša?
Mislim da ima mnogo zainteresovanih, ali mnoge odustanu već tokom faze šikomi-san, jer je to veoma teško.
Kakva je budućnost gejši?
Ako gejša želi da se uda, mora da napusti svoj poziv. Neke pronađu novi san i takođe odustanu. Sve smo različite. Neke, na primer, otvore sopstvene kafiće.
Da li za geiko i maiko važe stroga pravila?
Pošto je period maiko faza obuke, ljubav je zabranjena. Maiko mora da nosi frizuru od prirodne kose i održava je nedelju dana bez promene. "Mek" i "Starbaks"? U takva zapadnjačka mesta ne smemo da idemo.
Možete li bar da imate telefone?
Ne možemo da imamo ni mobilne telefone.
Da li sama praviš frizuru i šminku?
Frizuru pravi specijalista i to traje oko sat vremena, ali šminku moram sama. Treba mi oko 40 minuta.
Da li kimono pripada samo tebi?
Od glave do pete - sve pripada mojoj majci, tako da tehnički nije moje.
Da li gejše dobijaju platu?
Maiko ne primaju novac. Umesto toga, od majke dobijamo besplatan smeštaj, obroke i odeću, a ako želimo negde da izađemo, dobijemo nešto slično džeparcu.
A kako je sa gejšama?
Pa, geiko-san su nezavisne, rade za sebe i dobijaju platu.
Znači, gejše ne žive u kući gejši?
Tako je, ali žive u blizini. Ja, šikomi-san i majka živimo ovde, nas tri.
Trenutno više ne ideš u školu?
Ne, ne idem.
Znači, vaše obrazovanje se završava na srednjoj školi?
Da, ovde sam došla sa petnaest godina.
Da li vam je potrebna dozvola roditelja da biste došle ovde?
Naravno, jer smo maloletne.
Rekla si nam da ne smete da idete u komercijalna mesta, a šta je sa prodavnicama?
Ni u prodavnice ne smemo da idemo.
Šta radite ako želite, recimo, da kupite piće?
Možemo da zamolimo majku ili da ga kupimo tokom pauze.
Ako su klijenti turisti, da li komunicirate na engleskom jeziku?
Obično klijenti dolaze sa prevodiocem, tako da komuniciram uz njegovu pomoć.
Šta ti je najteže tokom obuke za gejšu?
To što ne mogu da viđam svoje roditelje i što ne smem da imam pametni telefon.
U poslednje vreme se često čuje da je deo četvrti Gion zatvoren za turiste. Šta misliš o tome?
Ta mesta su prepuna turista, pa nam je ponekad bilo teško i da pređemo ulicu. U svakodnevnom životu osećam se jako posmatrano. Neprestano nas fotografišu ili snimaju, čak i iz blizine, skoro pored mog lica.
Da li klijenti smeju da vas fotografišu?
Klijenti da, ali ne bi trebalo fotografisati maiko i geiko dok šetaju ulicom.
Iako je put koji je odabrala težak i potpuno drugačiji od uobičajenog načina života (nema čak ni internet), iznenađujuće je što se oseća dobro i što joj ovakva svakodnevica odgovara. Ipak, posebno je iznenađujući podatak o uzrastu u kojem se devojčice učlanjuju u kuće gejša - ako bi se u nekom trenutku pojavila želja za promenom profesije ili nekim drugim snom, gotovo svaka gejša imala bi samo osnovno obrazovanje, što bi joj otežalo pronalaženje mesta na tržištu rada.
Bonus video: