Najvažniji izbori na svetu se održavaju danas! Građani će se probijati kroz sneg do birališta, a Tramp će tada....

Oko 40.000 stanovnika Grenlanda s pravom glasa danas će se kroz sneg i led probiti do birališta, na izborima za novi saziv parlamenta koji bi mogli biti među najznačajnijim u istoriji ovog arktičkog ostrva, u svetlu ponovljenih najava američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti tu autonomnu dansku teritoriju i interesovanja velikih sila za njena rudna bogatstva, ali i težnji ostrvljana ka nezavisnosti.

Glasači na Grenlandu, najvećem ostrvu na svetu koje je deo Danske, ali uživa široku autonomiju, biraće 31 člana svog parlamenta, Inatsisartuta, kao što čine svake četvrte godine.

Građani Grenlanda izlaze na izbore

Ovog puta, međutim, ulozi su od egzistencijalnog značaja - u pitanju je ništa manje nego mesto Grenlanda u svetu, uključujući i pitanje da li bi trebalo da ostane deo Danske, da teži ka nezavisnosti ili da se više zbliži sa velikim silama kao što su SAD i Evropa, piše danas Politiko.

Ovi izbori mogli bi da označe početnu tačku daljih geopolitičkih preokreta u severnoj hemisferi - prvo, zato što se zagovornici nezavisnosti nadaju da bi ishod glasanja mogao da rezultira snažnim mandatom za potpuno odvajanje od Danske, a drugo - što je verovatno i važnije, zato što Tramp najavljuje da će Grenland učiniti teritorijom SAD još otkako je izabran u novembru, navodi Dojče vele.

"Gardijan" ocenjuje da će ishod biti nepredvidiv jer su Grenlađani podeljeni - glasovi za nezavisnost su sve jači, ali neki žele da sarađuju sa Vašingtonom.

Nezavisnost ili saradnja sa Danskom?

Što se tiče rasporeda snaga u parlamentu, trenutno je stranka sa najvećim brojem mesta Inuit Atakatigit (Zajednica naroda), zajedno sa svojim koalicionim partnerom Siumutim (Napred). Obe stranke se zalažu za nezavisnost i obećale su da će raspisati referendum o odvajanju ostrva od Danske, ne precizirajući kada bi takvo glasanje moglo da se održi.

U skladu sa sporazumom postignutim sa Danskom 2009. godine, Grenland zakonito može da proglasi nezavisnost, ali samo nakon što održi referendum, a iako je podrška punom suverenitetu na ostrvu rasprostranjena, neki se pitaju šta bi to zapravo značilo da odbranu i ekonomiju te teritorije.

Nezavisnost bi, ukazuje Politiko, značila i veliku prazninu u ostrvskom budžetu - bez godišnjih subvencija od 500 miliona dolara koje obezbeđuje Danska, koja plaća za sistem osiguranja Grenlanda u skandinavskom stilu.

Inače, preko područja ovog ostrva najmanja je udaljenost između SAD i današnje Rusije, tako da je još pedesetih godina Danska, kao članica NATO-a, dozvolila SAD da na severozapadu Grenlanda uspostavi vazdušnu bazu Tule danas se ona zove Pitufik Space Base i služi za elektronsko izviđanje i rano otkrivanje mogućih sovjetskih projektila usmerenih na Sjedinjene Države.

Rudna bogatstva Grenlanda

Grenland je postao zanimljiv i zbog rudnih bogatstava. Pre svega na jugu se pretpostavlja da ima nafte i prirodnog gasa, ali i metala poput zlata, uranijuma ili cinka.

Teritorija Grenlanda, koja se prostire na više od dva miliona kvadratnih kilometara, obiluje netaknutim prirodnim resursima, uključujući retke zemne minerale koji mnogi priželjkuju, a ima manje od 60.000 stanovnika.

To Grenland čini ranjivim pred bezbednosnim pretnjama - i to ne samo od strane Donalda Trampa, koji je preuzimanje ovog ostrva nazvao "apsolutnom potrebom", nije isključio upotrebu vojne sile ili ekonomske prisile u tom cilju, a prošle nedelje je izjavio da će SAD to ostrvo dobiti "na ovaj ili onaj način".

Pritom je Tramp naveo pretnje iz Kine i Rusije, koje obe sve više "bacaju oko" na Arktik.

Bonus video:

(Espreso/Tanjug)