"Nikada nisam mislio da ću to naučiti u Beogradu": Englez otkrio sve o životu u Srbiji, jedan detalj sve šokirao

Preselio se u Beograd sa željom da započne novo poglavlje, ali nije mogao da predvidi sve lekcije koje će naučiti. U blogu na onlajn platformi koja povezuje ljubitelje ribolova sa vodičima i vlasnicima čamaca, muškarac iz Engleske podelio je kako su stvari koje nije očekivao od života u Srbiji, postale najvredniji deo njegove priče.

Razgovarajući sa kolegama i prijateljima iz različitih delova sveta, shvatio je da je, kroz izazove pronašao mnogo više nego što je ikada zamišljao - ne samo u karijeri, već i u životu. Pročitajte njegovo iskustvo:

"Preseliti se iz malog, relativno nepoznatog grada u sredini Engleske u malu, relativno nepoznatu zemlju u srednjem delu Jugoistočne Evrope nije bila stvar koju sam ikada mislio da ću uraditi. Takođe, nikada nisam mislio da ću postati Partner Content Specialist na najvećoj svetskoj onlajn platformi za rezervaciju ribolovnih izleta. Pisanje je uvek bilo nešto o čemu sam maštao. Međutim, činilo se da to nije moguće u radnom svetu Londona, gde sam uvek mislio da ću se smiriti.

Prvi put sam posetio Beograd 2016. godine, a moja odluka da se preselim ovde nije nastala odjednom. Proveo sam više od dve godine putujući između dva različita života - novog koji sam pokušavao da započnem u Srbiji i onog kod kuće u Engleskoj, kojeg nisam bio potpuno spreman da se odreknem. Tek kada sam počeo da radim, bio sam više smiren. Pored toga što imam posao koji volim, rad ovde me je takođe upoznao sa širokim spektrom ljudi iz celog sveta.

Sedeo sam sa nekim od stranaca kako bih otkrio šta im je najviše zapalo za oko kada su se prvi put preselili u Beograd. Zajedno smo razgovarali o nekim korisnim savetima i trikovima koje smo stekli, kao i o onome što smo naučili iz naših iskustava. Evo šta smo zaključili:

Ne morate da obustavite svoju karijeru kako biste živeli u Srbiji

Pre nego što sam otkrio sadašnji posao, radio sam ono što mnogi Englezi koji se sele u inostranstvo rade: aplicirao sam za seriju poslova na engleskom jeziku. Uvek sam želeo da pišem, ali mi ideja o tome da se bavim tim poslom u Beogradu nije ni pala na pamet. Samo sam pretpostavio da, ako želim da se preselim u inostranstvo, moraću da pravim neka kompromisna rešenja. Sigurno nije bilo moguće doživeti uzbuđenje života u novoj zemlji i raditi uzbudljiv i ispunjavajući posao istovremeno? Zapravo, moguće je.

Ne morate da se držite samo onih standardnih poslova za strane radnike kao što su nastava vašeg maternjeg jezika! Beograd posebno ima snažnu 'startap' scenu koja stalno raste, tako da ne samo da možete da pronađete posao iz snova na najneobičnijim mestima, već ima i puno prostora za napredovanje.

Očekujte da vas pitaju mnogo pitanja

Najčešće: 'Ali zašto Srbija?!'. Iako je Beograd glavni grad Srbije, još uvek nije doživeo ogroman turistički bum kao što su to drugi evropski gradovi poput Berlina i Praga. To znači da su, generalno, Srbi veoma zainteresovani da čuju zašto smo se mi, strani državljani, odlučili da dođemo ovde!

Međutim, kad god mi postave ovo pitanje, uvek se osećam pomalo postiđeno, jer moja priča nema mnogo više od: 'Hteo sam da napustim Englesku i izabrao sam Srbiju'. Na sreću, mogu da dodam: 'A onda sam se zaljubio u kafu, ljude i ritam života', iako možda ne u tom tačnom redosledu. Razlozi mojih kolega se dosta razlikuju i uključuju preseljenje zbog ljubavi (bilo da je to ljubav prema kulturi ili određenoj osobi), studiranje ili volontiranje za različite organizacije.

Tradicionalna srpska hrana je veoma kontroverzna tema

Kad smo kod pitanja, kada sam se prvi put preselio u Beograd, najčešće pitanje koje su mi Srbi postavljali bilo je: 'Ali šta misliš o našoj hrani?!'. Kao vegetarijanac, nisam baš imao priliku da probam pretežno mesne lokalne specijalitete Srbije. Kada odgovorim ovako, dočekuju me šokirani pogledi: 'Nema pljeskavice? Nema ćevapa?!'. Onda dolazi pogled pun sažaljenja.

Iako Srbija voli meso, zapravo je prilično lako pronaći mnogo opcija koje su prijateljske prema povrću. Ajvar, kajmak, burek sa sirom... Ove vegetarijanske delicije su samo vrh ledenog brega. Takođe, u gradu se nalazi mnogo pica-štandova i mogu da kažem da je srpska pica dovoljno dobra da se takmiči sa bilo kojom pica kriškom iz Njujorka.

Za mene, pronalaženje ukusne vegetarijanske hrane u Beogradu nije problem. Ono što mi je, međutim, teže, jeste veoma važna tema užine. U Engleskoj, moja omiljena hrana za utehu je ogromna kesa čipsa sa soli i sirćetom i litra čeri sode - dve stvari koje trenutno ne postoje u Beogradu. Često sam se zatekao kako lutam po polici sa slanim grickalicama u mom lokalnom marketu, pitajući se kako je moguće da prodavnica nudi čips sa ukusom hot dog-a i tzatzikija, ali ne i skromnog čipsa sa soli i sirćetom.

Jedan od najboljih načina da doživite život u Beogradu

Pešačenje zvuči jednostavno, zar ne? Kada sam pitao kolege o njihovim omiljenim delovima grada, jedinstveni odgovor koji sam dobio bio je: 'Pa, otkrio sam ovaj kafić/bar/park'. Činjenica da većinu Beograda možete da pređete peške čini se očiglednom, ali ne treba je uzimati zdravo za gotovo. Mnoge moje kolege dolaze iz gradova, mesta ili sela gde je za kretanje potreban automobil.

Izaći iz svog stana i biti dočekan parkovima, prodavnicama, kafićima i barovima je osvežavajuća promena! Još bolje, mogućnost da slobodno lutate ovim ulicama znači da često otkrijete neočekivane dragulje - na ovaj način sam naleteo na neke od svojih omiljenih kafića.

Koliko god da se pripremite za jezičku barijeru, i dalje će uticati na vas

Strani radnici mogu da se snađu uz različito znanje srpskog jezika. Neki od nas su došli ovde specifično da uče jezik, neki su počeli da uzimaju časove pre nego što su planirali da se presele, neki trenutno uzimaju lekcije, a neki se snalaze sa osnovama. Potencijalna jezička barijera bila je nešto na šta smo svi bili spremni i definitivno je jedan od najtežih delova integracije u bilo koju stranu zemlju.

Međutim, nešto što stvarno izdvaja Srbiju u ovom pogledu jeste prijateljstvo lokalnog stanovništva. Kada sam prvi put počeo da učim srpski, bio sam užasnut razgovorom sa bilo kim i držao sam se klasične strategije 'mumlanje i pokazivanje' u kafićima ili prodavnicama, sve dok nisam dobio tešku upalu krajnika i nisam izlazio iz stana tri dana.

Kada sam bio dovoljno dobro da izađem napolje, moj jedini potencijalni sagovornik bio je kasir u lokalnoj prodavnici. Morao sam da govorim neki osnovni srpski i reakciju koju sam dobio mi je značajno podigao samopouzdanje. Na sreću, to nije bio jedini put! Zapravo, ako pronađete snažnu podršku, gledate svaku kulturnu razliku kao pozitivnu, a ne negativnu", otkrio je stranac.

Bonus video:

Espreso/mondo/TM