Groblje, Foto: Profimedia

oprez!

OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE NA GROBLJU! Tako činite OGROMAN GREH prema pokojniku i njegovoj rodbini

Crkva je u suprotnosti sa brojnim narodnim običajima koji se poštuju na sahranama i parastosima

Objavljeno: 17.04.2024. 09:16h

Neizbežan tok naših života je smrt, a kako hrišćani veruju ona predstavlja prelazak u nebeski, večni život.

U zavisnosti od dela regiona iz kog potičete, postoje razna verovanja i običaji koj se vezuju sa sahrane i parastose. Od toga, dosta je običaja koji čak i nisu crkveni.

Hrišćanska dužnost nas obavezuje da se u molitvama sećamo naših pokojnika i da im posle njihove smrti držimo parastose i pomena, a grobove uredne i čiste.

Sahranafoto: Profimedia

Sve ovo nalazi se u okviru crkvenog kanona.

Tu je i sušta suprotnost – u nekim krajevima Srbije na grobljima se podižu skupoceni spomenici, kapele novokomponovane arhitekture, koje više liče na vikendice u kojima ima sve ono što ima i u domu – frižideri, televizori, kreveti…

Sveštenici SPC ističu da spomenik treba da bude skroman sa hrišćanskim obeležjem u obliku krsta. Mnogo je važnije sećati se svojih umrlih. Što se tiče stava crkve oko opela i sahrane pokojnika, za crkvu je najvažnije žito, vino i sam čin opela, kažu iz Crkve.

Opelo je molitva u kojoj se sveštenik moli za pokoj duše pokojnika i za oproštaj grehova njegovih koje je kao čovek u životu učinio. Važni su i pomeni koji se vrše kod kuće i na groblju, jer je pomen, takođe molitva.

Grobljefoto: Profimedia

Međutim, u nekim krajevima Srbije, za pogreb su vezani brojni suvišni i štetni običaji, koji su često, čak i u suprotnosti sa učenjem crkve. Jedan od takvih je i kupovina venaca za sahranu, zatim darivanje raznim darovima svih koji prisustvuju sahrani.

Velika i obilna priprema jela i pića za sahrane, takođe je postala uobičajena, pa se dešava da, kada se gosti najedu i napiju, sahrana se pretvori u gozbu. To je nedopustivi greh prema pokojniku i njegovoj rodbini.

U nekim delovim Srbije, narod se kada dolazi sa groblja, sačekuje u dvorištu gde svi peru ruke, uzimaju ugljen od žara, pa ga premetnu u rukama i prebace preko sebe. To je ostalo iz vremena kada su Srbijom harale zarazne bolesti i to danas nije potrebno činiti.

Za četrdesetodnevni parastos takođe su vezani brojni običaji, među kojima je klanje “dušnog brava“.

To ne spada u crkvene i verske običaje, kao ni gozbe koje se organizuju povodom parastosa, upozoravaju sveštenici SPC.

Bonus video:

(Espreso / Penzionisani.rs / Prenela: J.N.)