Pravo glasa za žene, Foto: Wikipedia, Scherl SZ-Photo Profimedia

ZANIMLJIVOSTI

KADA SU ŽENE ŠIROM SVETA DOBILE PRAVO NA GLAS? U jednoj državi ga još nemaju, a Švajcarska će vas iznenaditi

Priča o tome kako su žene uključene u politički svet

Objavljeno: 15.04.2024. 20:55h

Pravo glasa za žene danas je opšteprihvaćena norma u svetu, a označava jednako pravo da žene aktivno učestvuju u političkom životu i izjašnjavaju svoje političke stavove na izborima.

Međutim, u nekim državama ovo pravo je usvojeno pre samo pola veka, dok su neke bile malo progresivnije, te je pravo glasa priznato još krajem 19. veka.

Prva takva zemlja bila je Novi Zeland, koja je tada bila britanska samoupravna kolonija, i do ovoga je došlo 1893. godine, a žene su već na narednim izborima imale pravo glasa. Sledeća država koja je u potpunosti priznala pravo glasa je bila Australija, ali njihovo pavo je ograničavalo žene Aboridžinskog porekla, koje su stekle pravo između 1894. i 1911.

Što se Evrope tiče, neke države su već u prvim godinama 20. veka prihvatile pravo žena na glasanje, kao recimo Finska, koja nosi titulu "pionira ravnopravnosti" u Evropi, koja je već 1906. stekle jednako pravo glasa, sa pravom kandidovanja. Nakon nje, bilo je potrebno da prođe više od deset godina da se proširi uticaj, te su žene u državama poput Velike Britanije, Nemačke, Austrije i Holandije dobili pravo glasa 1918. i 1919. godine.

Što se tiče bivše Jugoslavije, žene su dobile pravo glasa dosta kasnije - 1945. godine na osnovu Zakona o biračkim spiskovima, žene su stekle pravo učešća na izborima, a Ustavom Federativne Narodne Republike Jugoslavije, u januaru 1946. žene su izjednačene sa muškarcima političkog, ali i društvenog života.

Međutim. jedna od poslednjih Evropskih država koja je uspostavila pravo glasa tek 1971. godine, a to je Švajcarska, a glavni razlog za to je konzervativnost muškaraca koji su odlučivali o tome. Iako su žene imali pravo da glasaju na lokalnim izborima, pravo na izbore dobile su tek državne 1971. godine kada je veće odlučilo. Pre ovog referenduma održan je još jedan, 1959, na kom je većina glasala protiv, što je veliki broj žena smatrao ispravnim.

Žensko pravo u Jugoslaviji

Iako je bilo napora u Kraljevini da se uvedu ženska politička prava od obe struje, to je ipak došlo sa revolucijom 1945. godine, akda je uveden ceo spektar političkih prava za žene čime su bile izjednačene. Ovo je bio veliki korak za žene u Jugoslaviji jer su sticajem ovog prava dobile mogućnost za borbu za druga prava, poput prava na razvod, a to jeste i posledica toga što su žene bile aktivni deo pokreta otpora za vreme rata.

Pravo glasa za žene u Evropi

  • 1906. Finska
  • 1913. Norveška
  • 1915. Danska, Island
  • 1918. Nemačka, Estonija, Litvanija, Luksemburg, Austrija, Rusija
  • 1919. Holandija
  • 1921. Švedska
  • 1922. Irska
  • 1928. Ujedinjeno Kraljevstvo
  • 1931. Španija
  • 1944. Francuska
  • 1945. Bugarska, Jugoslavija, Mađarska
  • 1946. Italija, Rumunija
  • 1948. Belgija
  • 1952. Grčka
  • 1971. Švajcarska
  • 1984. Lihtenštajn

Iako je su sve zemlje Evrope odavno uspostavile pravo glasa, mnoge države na svetu su dosta kasnile. Na primer, Saudijska Arabija dopustila je ženama da glasaju tek 2015. godine, što je i označilo zvaničnu ravnopravnost glasanja u svetu.

Danas na svetu ima samo jedan izuzetak u kome je ženama zabranjeno glasanje, a to je Vatikan. Razlog za ovo je što Papu biraju kardinali, a kako žena i dalje ne može biti kardinal, ovo je jedina država u kojoj samo muškarci glasaju.

Kratka istorija glasanja

Počev od sredine 19. veka, žene su nastojale da promene zakone o glasanju kako bi im omogućile da glasaju. Od Susan B. Antoni do drugih sufražetkinja, žene su radile sve u svojoj moći da obezbede sebi jednaka prava. Radne akcije, lobiranje, aktivizam u politici pomogli su da ovaj ozbiljni problem dobije publicitet.

Iako su napori da žene dobiju jednaka prva kao muškarci počeli još u 19. veku, prekretnica za ovo je bio period Prvog svetskog rata. Za vreme rata, žene su bile prinuđene da se brinu o imanju i farmama i industriji dok su muškarci bili na frontu, što je doprinelo promeni percepcije o ženskoj sposobnosti u svetu. Ako su žene mogle da rade u fabrikama municije, izgledalo je i nelogično uskratiti im mesto na biračkoj listi.

Nakon rata, mnoge zemlje su proširile žensko pravo glasa, kao recimo Sjedinjene Američke države, koje su 1920. godine ustavu dodale amandman koji garantuje pravo glasa ženama preko 30 godine, a koji je kasnije proširen za sve žene preko 21. godine u toku 1928. godine.

foto: Profimedia

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)