Tesla, Foto: Pictorial Press Ltd / Alamy / Alamy / Profimedia

pažnja

OVAKO JE GLASILO PRAVO POREKLO NIKOLE TESLE: Imao drugo IME, kad su tražili da se izjasni ODGOVORIO KAO IZ STOPA

Teslino poreklo i ime nisu osporavani ni 1931. godine, kada je bio na naslovnoj strani Tajma

Objavljeno: 12.04.2024. 11:29h

Poreklo Nikole Tesle nikada nije sporno, bar ne za one koji se čitav svoj naučni vek bave životom i delom velikog pronalazača, čije se ime podjednako pojavljuje i na beogradskom aerodromu, na čuvenom automobilu Ilona Maska. , ali i na najavu nastupa rok benda iz Sakramenta pod imenom ili među klincima sa neta koji su i pre mejnstrima shvatili kome duguju zahvalnost na kliku i profesiji.

Poreklo Nikole Tesle, odnosno Nikolaja kako se zvao zapravo, nije osporavano ni 1931. godine, kada je bio na naslovnoj strani Tajma. Ali, s vremena na vreme, u javnosti, srpskoj i hrvatskoj, pojavilo bi se nešto čime bi oni manje stručnjaci pokušavali da potkrepe svoje tvrdnje da je veliki pronalazač podjednako ponosan na „svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“, a da je zapravo , sve vreme je bio isključivo jugoslovenski ili samo – kosmopolita. Tako se nedavno na društvenim mrežama zahuktala polemika da li je on ikada eksplicitno govorio o svom poreklu kao Srbin, pa je nedavno Teslino pismo Vladeku Mačeku citirano kao dokaz u nekoj hrvatsko-srpskoj ili srpsko-hrvatskoj polemici (opet) u za koju veliki naučnik kaže da je „jednako ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu”. Dovoljno da se (ponovo) podigne nacionalistički duh na mrežama.

Ljubaznošću Muzeja Nikole Tesle i stručnjaka koji u njemu rade, Nedeljnik je, kako bi jednom zauvek stao na kraj na „naše“ ili „vaše“, dobio uvid u dokumente u kojima se Tesla izjašnjava ko je i gde dolazi iz, i šalje poruke "svojoj braći" rasutom po Americi, ali i na Balkanu, isključivo kao Srbin.

Posebno pomenuti telegram koji je iz čuvenog „Njujorkera” poslao 26. maja 1936. dr Vlatku Mačeku u Zagreb – Vlatku, a ne Vladku, kako ga je naslovio u telegramu Vestern juniona – ima svoj kontekst. Pismo tadašnjem lideru opozicije, a kasnije i tvorcu Banovine Hrvatske, a potom i potpredsedniku u Vladi Kraljevine Jugoslavije, bilo je pre svega ljubazna zahvalnica za telegram koji je stigao u „Novu Jorker" dan ranije.

foto: Profimedia

U punom Teslinom pismu odgovora od 26. maja stoji: „Hvala na veoma cenjenoj čestitki i počasti, podjednako sam ponosan i na svoje srpsko poreklo i na svoju hrvatsku domovinu, živeli svi Jugosloveni“, potpisao: Nikola Tesla. Čitanjem prvog pisma razume se ceo kontekst, a ne samo Teslin odgovor. Dan ranije, 25. maja 1936. godine, dr Maček je uputio čestitku Nikoli Tesli, upućenu njegovom domu u hotelu „Njujorker”. U tom pismu, na koje je Tesla odgovorio sa „jednako ponosnim na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“, dr Maček mu je napisao:

„Čestitam u ime hrvatskog naroda dr Vlatku Mačeku velikom sinu srpskog naroda i domovine Hrvatske, predvodniku čovečanstva u borbi protiv prirode“, 25. maja 1936. U svom odgovoru Tesla citira deo Mačekovog telegrama. Naravno, nikada nije krio da je kosmopolita, čak ni kada je pozivao na borbu Ujedinjenih nacija protiv nacizma. Ali i tada je isticao svoje poreklo.

U pismu „svojoj braći u Americi“, aprila 1942, da će se te godine odlučiti o sudbini celog sveta i da se sile zla okupljene oko Hitlera moraju uništiti – a on sam neće videti njihov poraz. jer će poginuti u januaru sledeće godine – govori o borcima u Jugoslaviji i poručuje im da „dakle, braćo i sestre, kao najstariji Srbin, Jugosloven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama...“ podržati snage koje se bore protiv nacističke pošasti i odgovoriti na poziv američkog predsednika Frenklina Ruzvelta.

„Koliko su duševne snage, čvrste odlučnosti, neustrašivosti i junaštva imali naši još nerazvijeni dečaci kada su pred nemačkim puškama radosno uzvikivali: „Mi smo srpska deca. Pucajte.“ U istom pismu „braći“ , Tesla ističe da se ne sme podsticati mržnja prema „svojoj braći“. Sudbina Srba, Hrvata i Slovenaca u Staroj Postojbini je neodvojiva, ma šta neprijatelj pokušao da uradi“, ispod čega je stavio svoj potpis.

Činjenica da je Tesla rođen u Smiljanu u Lici ne govori mnogo bez istorijskog konteksta: to je bilo pogranično područje Austrijskog carstva koje je 1867. godine preraslo u Austrougarsku Monarhiju, a Smiljan je bio u sastavu države Jugoslavije od 1918. i tek nakon proglašenja nezavisnosti države Hrvatske 1991. godine. Tesla je za života bio državljanin Austrije, a od 1867. Austrougarske, a od 1891. godine državljanin SAD. U etničkom i verskom smislu bio je pravoslavni Srbin i kao takav je identifikovan rođenjem (vidi krštenicu) i smrću (sahranu je održao srpski sveštenik u Njujorku).

Ipak, kako nikada nije krio da je Srbin, u nekim situacijama toga doba bilo je posebno važno naglasiti. Proučavajući dostupnu literatutu, autori Svetislav Lj. Marković i Bratislav Stojiljković, u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, pominju koliko je za tadašnji srpski narod bilo važno da prenesu vesti o „srpskom Edisonu“ i njegovom uspehu u svetu.

Prvi novinski izveštaj objavio je Branik iz Novog Sada krajem 1889. godine, a prvi tekst pod naslovom „Srpski Edison“, na naslovnoj strani, napisao je Nikoladin Kosanović, suprug najmlađe Tesline sestre Marice Kosanović.

„Ujedno Vam šaljem broj „Branika” i „Srpskog glasa” da vidite kako su vas predstavili Srbiji i Slovenima”, navodi se citat iz pisma u delu Lj. Marković. „Tako su vas iz prilike prikazale sve srpske i slovenačke novine, koliko sam čitao, i koliko sam čuo. Ne ljuti se zbog naslova. U originalu je pisalo 'Srpski pronalazač u Americi', ali je 'Branik' sam promenio naslov, kao što vidite. Urednik mi se u posebnom pismu zahvalio na članku i zamolio me da ga obavestim o Vama i Vašim delima“.

U nastavku pisma Tesli, Kosanović ga "u ime Srbije i Slovenije" moli da mu redovno šalje izveštaje o svojim "intelektualnim radovima". „Od sada će tvoj um sijati samo tamo u tuđini – ali za Tvoj rod i narod posebno kao iskra u pepelu.

A u samom članku „Srpski Edison”, kako se navodi u rubrici Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, u fusnoti je posebno naglašeno da članak „opisuje rad srpskog naučnika, koji će srpsko ime poznato u širem svetu“.

„Taj naš heroj, to je srpski Nikola Tesla...“ navodi se u članku iz 1889. godine i sugeriše da bi neki stručnjak mogao da nabavi kopije Teslinih patenata, pa će „srpskom i slovenskom svetu pokazati mnoge pronalaske naših srpskih Edison"..

„... Možemo se sa velikom sigurnošću nadati da duh našeg Edisona, ako ga Bog oživi, neće mirovati u bliskoj budućnosti, već će umesto toga biti sve produktivniji, – i sve obilnije raditi na dobrobit čovečanstva, a na ponos i ponos malenog na srpski narod iz kojeg je ponikao“.

Navodeći šta su o njemu pisali strani mediji, autor kaže da „u francuskim i italijanskim časopisima ima dosta o delima ovog novog Ruđera Boškovića...“, ali to treba da prenesu učeni studenti, koji bi „bili sposobni da shvate i razumeju šta im u Americi stvara njihov srpski brat Ličanin“.

U njegovoj biografiji neizostavno je spomenuti da mu je otac bio „srpski pravoslavni sveštenik Milutin Tesla“, koji je, kako se navodi u članku, „preminuo pre deset godina u Gospiću kao prota. Majka mu je Đuka, rođ Mandića, udovica uzora među srpskim popadima. Živa je, pa je dočekala sinovljevu slavu. Inače, ova starica je vredna, a ako ne zna da čita i piše, zna npr. iz narodnih pesama, iz 'Gorskogvijenca' itd. da recituje čitave delove...“ Tesla je, prema autoru, znao da recituje Bajrona, Šekspira, Getea, ali i Lazu Kostića, Šilera, Zmaja, Branka, Njegoša, Leopardija...

I za to, nadajmo se da će živeti još dugo i na korist čovečanstva, i na korist ne samo uske Like i male Srbije, već i cele velike Slavonije“, navodi se u članku.

Zanimljivo je da je u zadarskom Srpskom glasu, gde je takođe objavljen ogroman članak, posebno istaknuto Teslino srpsko poreklo, kao i neskrivena želja „Hrvata da ga prisvoje i proglase „darovitijim Hrvatom““, a sve u kontekstu vremena i značaja, jer su, kako objašnjavaju autori, njegovi sunarodnici „te godine živeli pod velikim pritiskom dela hrvatskog stanovništva čiju su netrpeljivost prema Srbima podsticali pojedini centri u Austrougarskoj”.

Navodi se da u dalekom svetu živi „mladi Srbin, koji je, doduše, malo poznat svojim sunarodnicima, a čije je delo nama Srbima bilo potpuno nepoznato...” Nepoznati autor teksta žestoko je napao tvrdnje da je Tesla bio hrvatskog porekla i besno je nabrajao da „našoj braći Hrvatima nije dovoljno. Njihovu proždrljivost se ne može zaustaviti. Srpske narodne pesme nam se kradu, a Matica hrvatska sprema se da ih izda pod svojim imenom; srpski književni jezik krste hrvatskim; a ni pojedini Srbi, kao što je Tesla, ne mogu da se otmu grabežljivijim kandžama. Ovdašnji „Narodni list“, govoreći o Tesli, naziva ga „darovitijim Hrvatom“, Teslom, Srbinom po krvi, jeziku i emocijama, a zatim sa užasom konstatuje da je „šovinizam Hrvata prerastao u bezobrazluk! “ (Lj. Marković i dr Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom).

Tesla je Kosanoviću povremeno slao stručne časopise, kako bi ih upoznao sa svojim izumima, a ovaj mu je odgovarao i obaveštavao ga da o njemu piše mnogo ljudi.

U martu 1890. pisao je Tesli, pošto je dobio takav časopis, da „Srbija i slovenstvo to znaju do sada, ali ako Bog da, sada će biti još više“.

Tesli su knjige slali i njegova sestra Marica i zet Nikoladin Kosanović, a u jednom od pisama Tesli poručuje da mu šalje knjige u dva paketa, „osim onih koji su vama poznatiji od ja, kao što su Vijenac, Čengij aga... neki komad Veselinovića (seoskog učitelja Srbijanskog) i Lazarevića...“

Sam Tesla je, kažu stručnjaci, 1919. godine u časopisu Moji pronalasci objavio seriju autobiografskih priča, gde pominje anegdotu iz Pariza i trenutak kada je na pitanje recepcionara hotela u kojem je odseo, „koji je njegov

(Espreso/ Nedeljnik.rs/Prenela P.V.)