Anica Savić Rebac, Foto: Printscreen/youtube/ Kulturne stanice

tragedija

OVA SRPKINJA SE ZALJUBILA U MUSLIMANA PA ZBOG NJEGA PREREZALA VENE I UMALO ISKRVARILA: Način na koji je UMRLA bio..

Iste noći kad je Hasan umro, Anica je prerezala vene.

Objavljeno: 07.03.2024. 07:26h

Anica Savić Rebac uz Isidoru Sekulić i Kseniju Atanasijević samtra se za najučeniju srpsku ženu. Ostavila je iza sebe impresivan intelektualni opus i – priču o samoubistvu zbog velike ljubavi sa Srbinom muslimanske veroispovesti Hasanom Rebcem.

Rođena u građanskoj porodici u Novom Sadu. Njen otac bio je književnik i prevodilac Milan Savić, majka Julijana bila je domaćica. Odrastala je uz Uroša Predića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Simu Matavulja. Aničin poznanik iz mladosti Milan Kašanin priča: "Ceo Novi Sad je govorio o njenom daru i njenoj inteligenciji, o tome da čita na nemačkom, na engleskom, na francuskom, na latinskom, na grčkom i da od svoje četrnaeste godine piše pesme koje joj objavljuju književni časopisi".

Ljubav iz antičkih tragedija

Na univerzitetu u Beču Anica studira klasičnu filologiju, a u proleće 1921. Anica se udaje za Hasana Repca, Srbina muslimanske veroispovesti iz Mostara, koji je diplomirao na Sorboni orijentalne jezike. Pre toga bio je komita, dobrovoljac u balkanskim ratovima i sa srpskom vojskom prešao je Albaniju.

U jesen 1930. Hasan Rebac biva premešten u Skoplje. On je, u stvari, bio degradiran, smenjen sa položaja načelnika Ministarstva vera u Beogradu i postavljen za upravnika muslimanskih vakufskih imanja. Kraljevina Jugoslavija slala je u Vardarsku banovinu, u Skoplje, mnoge istaknute predstavnike političke, umetničke i intelektualne elite da šire ideju jugoslovenstva. Anica i Hasan bili su ubeđene pristalice jugoslovenske ideje.

Anica se nadala da je posle odbranjene doktorske disertacije na Filozofskom fakultetu u Beogradu pred njom akademska karijera: na skopskom Filozofskom fakultetu bilo je upražnjeno mesto docenta za klasičnu filologiju. To se, međutim, nije ostvarilo. Dobila je profesorsko mesto u skopskoj Ženskoj realnoj gimnaziji, na Velikoj medresi kralja Aleksandra radila je kao profesor latinskog, grčkog, nemačkog i francuskog jezika, na fakultetu je predavala grčki i latinski samo honorarno.

Prepreke, osporavanja, zavist… Nikad, u stvari, nije mogla da ostvari karijeru dostojnu njenog dela i sposobnosti.

U leto 1941. Hasan i Anica postaju izbeglice, vraćaju se u Srbiju. Hasan nije uspeo da se pridruži partizanima.

Život u učionici Filozofskog fakulteta

Po povratku u Beograd Anica i Hasan bili su bez posla (oboje prevremeno penzionisani) i bez stana. Jedno vreme „stanuju“ u jednoj učionici Filozofskog fakulteta koju rano ujutro napuštaju da bi mogla da služi svojoj nameni.

U martu 1945. Anica je postavljena za profesora Četvrte ženske gimnazije u Beogradu, a već u oktobru premeštaju je u Sarajevo! Kao da se ponavljaju skopske godine kada su je stalno premeštali iz jedne škole u drugu. Ni posle Drugog svetskog rata nije odmah mogla da dobije posao na fakultetu. Najzad, oktrobra 1946. postavljena je za vanrednog profesora Univerziteta u Beogradu za predmet Istorija rimske književnosti i latinski jezik. Hasan Rebac postaje poslanik u saveznoj skupštini. Dobijaju stan.

Međutim, na Beogradskom univerzitetu Anica Savić Rebac nije dočekana raširenih ruku. Na katedri za klasičnu filologiju zatekla je kolege Miloša Đurića i Milana Budimira. Iako su vrlo dobro upoznati s njenim impresivnim opusom, međunarodnim ugledom, obojica se odnose prema njoj kao prema nekome ko je na Beogradski univerzitet doveden, ko je ušao na mala vrata, političkom prečicom. Anica je jedina profesorka.

Sa druge strane, gotovo svi njihovi prijatelji i poznanici govorili su o velikoj uzajamnoj ljubavi Anice i Hasana: "Razmenjivali su samo ljubav za ljubav", bila je opaska Zuke Džumhura.

"Na njihovom zajedničkom komplikovanom putu presretale su Hasana i Anicu različite istorijske, nacionalne, političke, verske prilike i okolnosti. U Hasanovom životu ukrstile su se mnoge balkanske protvrečnosti i nepomirljivosti. On je bio njihova živa istorija i otelovljenje, a politička ideja koju je zastupao i za koju se borio, kako je vreme odmicalo, bila je sve manje prosperitetna i sve češće im je otežavala život. Anica je uvek bila uz njega na tom putu, a malograđani im nikada nisu oprostili – njoj što se udala za muslimana, a njemu što se oženio, kako se govorilo, inovericom." Ovako o Hasanu i Anici Savić Rebac piše Ljiljana Vuletić.

Hasanova smrt i Aničino samoubistvo

Početkom pedesetih Hasan Rebac je teško oboleo. Priprema se za rastanak sa Anicom, u oproštajnom pismu poručuje da se još jednom rodi, samo bi nju voleo…

Iste noći kad je Hasan umro, Anica je prerezala vene. Samoubistvo nije uspelo jer je sebi dala injekciju morfijuma što je usporilo krvarenje, tako da je preneta u bolnicu i spasena. Od namere o samoubistvu nije odustajala: čitala je literaturu o antičkim samoubistvima. Prijatelji su je odvraćali, ali je ona svoje uverenje branila argumentima antičkih koncepcija o samoubistvu, a posebno ideju da će „mudrac sam sebi oduzeti život, radi spasenja otadžbine i radi prijatelja, i ako ga obuzme suviše jak bol, bilo zbog osakaćenosti, bilo zbog neizlečive bolesti“.

Neposredno pre nego što će se ubiti hicem iz pištolja, Anica Savić Rebac obavila je sve formalnosti u vezi s grobom, sahranom, zajedničkim spomenikom… Sastavila je testament, podelila prijateljima drage predmete, knjige, slike, nakit, stari porcelan, srebro, nameštaj…

"Po paradoksalnoj logici, Aničino samoubistvo, iako ga je ona sama najavila, izazvalo je, kad je postalo realnost, zaprepašćenje. Dugo i metodično pripremano, ono je pobudilo izuzetno zanimanje, kao kraj života vredne osobe na vrhuncu tvoračkih moći… Aničino samoubistvo bilo je, po mnogočemu, neobično, pa i po svojoj ekstravertiranosti. Ono je bilo ne samo puki kraj života poznate osobe, nego i dramatično javno ispovedanje životne filozofije…", piše Ljiljana Vuletić.

Reagovanja su bila veoma različita; tumačenje čina samoubistva u prvim napisima zauzelo je isto toliko prostora koliko i jedan izuzetno bogat život.

Tada se pričalo o hladnokrvnom i proračunatom, mističnom, astrološki precizno planiranom samoubistvu.

Anica i Hasan sahranjeni su na Novom groblju u Beogradu.

(Espreso/blic žena/Viktor Veličković/Prenela P.V.)