Izložba, Foto: Nenad Kostić

UKETNIČKA IZLOŽBA

UMETNIČKI PRIKAZ BORBENOSTI I HRABROSTI SRPSKOG NARODA: Izložba povodom 220 godina od Prvog srpskog ustanka (FOTO)

Umetnici dočarali snagu srpske revolucije i rađanje moderne države

Objavljeno: 03.03.2024. 13:22h > 11:37h

Tog 15. februara 1804. godine, pre tačno 220 godina, ponosni i hrabri ustanici predvođeni Karađorđem, ogorčeni janičarskim terorom u Beogradskom pašaluku, započeli su pobunu protiv osmanlijskih dahija, a ovaj događaj istorija beleži kao početak srpske revolucije, to jest početak borbe za oslobođenje i rađanje srpske moderne države!

foto: NENAD KOSTIĆ

Upravo ova nezaustavljiva potreba srpskog naroda za slobodom, boljim životom i identitetom je tema umetničke izložbe "Borba za srpsku državnost i slobodu srpskog naroda", koju su organizovali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo odbrane u Galeriji Doma vojske Srbije u Beogradu, povodom 220 godina od Prvog srpskog ustanka, a koja je izloženim delima - slikama Nebojše Đuranovića i vajarskim modelima Zorana Ivanovića - na umetnički uobličen način prikazala svu borbenost i hrabrost srpskog naroda u nameri da sačuva svoju državu i slobodarski plamen.

Vatrena borbenost

NEBOJŠA ĐURANOVIĆfoto: Nenad Kostić

Slika Nebojše Đuranovića "Prvi srpski ustanak" na vrlo realističan način upravo dočarava tu vatru kod Srba, prepoznatljivu kroz vekove, pa i dan-danas...

- Slika simboliše taj trenutak, to jutro, kad je Marićević (Teodosije, prim. aut.), kako bi zavarao Turke, pozvao sve viđenije srpske glave navodno na svadbu svoje ćerke - jer Srbi tada nisu imali prava da se okupljaju u većem broju, i kada je narod doneo konačnu odluku da se digne i pobuni. Karađorđe je izabran za vožda, narod je bio odlučan da se izbori za slobodu, iako su bili nenaoružani, maltene goloruki. Pobunjenici su krenuli peške kroz Srbiju i tako je krenula jedna velika revolucija, koja se, eto, desila tek nekoliko decenija posle francuske - priča Đuranović.

ORIGINAL U SKUPŠTINI GRADA

Despot Stefan osnovao prvu stajaću vojsku

Despot Stefan Lazarević je takođe bio istaknuta ličnost u istoriji Srbije, a on je, kako kaže slikar Nebojša Đuranović, i formirao jednu od prvih stajaćih vojski u Evropi. Ta vojska prikazana je i u njegovom spektakularnom delu "Despot Stefan pod bedemima Beograda".

- Na slici je predstavljena istočna kapija Beograda s pogledom na Dunav i Despotov gornji grad. Tu je i Nebojša kula, koja je kasnije srušena, pa se danas na tom mestu nalazi Meštrovićev Pobednik. Srbija je u tom periodu doživela malu renesansu. Ojačala je vojno, finansijski i kulturno. Despot je obnovio prestonicu i napravio ogroman grad, koji je bio na nivou svih prestonica. Ekonomija je napredovala, imali smo jaku i moćnu državu, a napravljena je i stajaća vojska, jedna od prvih. Za razliku od vojnika angažovanih od feudalaca, ova vojska je bila stalna sila koja je mogla da odoli raznim pritiscima - kaže on.

Inače, posetioci izložbe moći će da vide impresivnu reprodukciju ove slike, a original se nalazi u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ
FOTO: NENAD KOSTIĆ

Međutim, kako za Kurir kaže ovaj slikar, borba za srpsku državnost i slobodu srpskog naroda predstavlja kontinuitet i pokriva čitavu jednu epohu - praktično od 13. do 20. veka, tako da se pored same tematike Prvog srpskog ustanka na izložbi nalaze i brojne druge teme i ličnosti bitne za razvoj srpske države - od predstave juriša srpske konjice u Boju na Kosovu, Stefana Lazarevića koji osvaja turnir u Ugarskoj, do slika Kraljevića Marka i impresivnog dela "Krunisanje Stefana Prvovenčanog".

Krunisanje Stefana Prvovenčanogfoto: NENAD KOSTIĆ

Uspon državnosti

- Sveti Sava je krunisao Stefana Prvovenčanog u Žiči i ova slika bi trebalo da dočara početak tog uspona srpske srednjovekovne države, koji će se ponajviše ogledati u vladavini cara Dušana. Inače, slika se originalno nalazi u Predsedništvu Srbije na Andrićevom vencu i kad strani državnici dolaze u posetu, oni prolaze pored ovog dela - kaže Đuranović i dodaje da ova izložba ima značaj jer je nakon Drugog svetskog rata prekinut kontinuitet kulture sećanja, koji se tek poslednjih godina ponovo uspostavlja.

Na ovoj izložbi mogu se videti i spektakularna dela vajara Zorana Ivanovića - od neverovatno izražajnog portreta Karađorđa, despota Stefana Lazarevića i kralja Petra, pa sve do modela spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću, čiji se original realizuje za grad Sombor.

Ivanović kaže za Kurir da je značajan deo njegove umetničke prakse upravo memorijalna, monumentalna skulptura, posvećena značajnim istorijskim ličnostima.

Zoran Ivanovićfoto: NENAD KOSTIĆ

ULAZ SLOBODAN

Dela iz muzeja i državnih ustanova

Izložbu "Borba za srpsku državnost i slobodu srpskog naroda", povodom obeležavanja 220 godina od Prvog srpskog ustanka, otvorio je 23. februara potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević, a na njen značaj je ukazao i ministar za rad Nikola Selaković. Na izložbi je predstavljeno oko 40 dela iz opusa slikara Nebojša Đuranovića i vajara Zorana Ivanovića. Neka od dela pozajmljena su iz muzeja, Skupštine grada Beograda, kao i iz Predsedništva Srbije i privatnih kolekcija.

Izložba će trajati do 30. marta. Posetioci je mogu videti u velikoj galeriji Doma Vojske Srbije "Beograd". Radno vreme galerije je od utorka do subote od 11 do 19 časova, a ulaz je slobodan.

- Mi smo našom ukupnom istorijom, a svakako Prvim srpskim ustankom, to jest revolucijom od pre 220 godina, još jednom potvrdili da smo istorijski narod. Iskustvo, pa čak i intuicija mi govori da postoji deo naše istorije koji tek treba da se otkrije, deo koji još uvijek nije dovoljno osvetljen, i to ne samo srednjovekovne Srbije već i iz prethodnog perioda. Upravo to i treba da bude imperativ - osvetljavanje istorijskih događaja, događaja u kojima smo se kao narod oblikovali i formirali. Ti istorijski događaji svakako mogu da predstavljaju i putokaz za našu perspektivu - kaže on i dodaje da mu je drago što poslednjih godina u Srbiji postoji veća svest za bavljenjem srpskim identitetom, duhovnošću i kulturom.

Bonus video:

(Espreso / Kurir / Prenela: J.N.)