Šakali, Foto: Printscreen/Youtube/RTS Beogradska hronika Jutarnji program

divlja životinja

OPASAN PREDATOR U EKSPANZIJI: U Srbiji ga ima sve više i sve je OPASNIJI, a evo čime se hrani!

Suština je da se na području Srbije šakali dominantno hrane klaničnim ostacima domaćih papkara

Objavljeno: 28.02.2024. 16:21h

Šakal je, decenijama, vrsta u ekspanziji i širom Srbije ima ga sve više. Zbog te činjenice, mnogi su skloni da manjak fazana, zečeva i srna u lovištima pripišu upravo šakalima, sve brojnijim, opasnim predatorima koji tamane plemenitu divljač.

Njoj, nesporno, sigurno ne prija prisustvo šakala, ali nauka nije dala potvrdu tvrdnjama da su ovi predatori direktno odgovorna za deficit divljači.

U lovačkim krugovima poznata je doktorska disertacija Aleksandre Penezić sa Biološkog fakulteta u Beogradu 2016. godine “Ishrana šakala na području Srbije”. Njene interesantne delove prenosi portal "Dnevnik".

Suština je da se na području Srbije šakali dominantno hrane klaničnim ostacima domaćih papkara, naročito svinja, a ne divljači! Ovaj tip hrane se često može pronaći na brojnim divljim deponijama. Klanični otpad je posebno zastupljen u ishrani šakala zimi, kada je manje prirodne hrane. Kao plen su u najvećoj meri zastupljeni sitni sisari, prevashodno glodari. Češće voluharice nego miševi, jer se sporije kreću pa predstavljaju lakši plen. Sitni sisari su glavni hranidbeni resurs šakalima tokom leta, kada značajnog udela u ishrani ima i biljna hrana, pre svega trava i voće.

Šakalfoto: Printscreen/Youtube/ RTS Beogradska hronika Jutarnji program

Ne love u čoporu

S obzirom na način ishrane i visok lovni pritisak, indirektno se može zaključiti da šakali na području Srbije u lov idu sami ili u paru. Šakali se ne udružuju u veće grupe radi savladavanja krupnijeg plena.

Rezultati istraživanja ukazali su da su šakali vrlo prilagodljivi i koriste lako dostupnu hranu. Zato su najviše zastupljeni antropogeni (pod čovekovim uticajem) izvori hrane. Suština je da šakal često ne lovi, već pronalazi hranu, a procenjeno je da dnevno pojede oko 850 grama.

Priroda ishrane je izučavana na osnovu analize želudačnog sadražaja odstreljenih jedinki i onih koje su stradale u saobraćaju. Od 2004. do 2014. godine prikupljen je 761 želudac, a analiziran je 634 koji su imali sadržaj. Analiza ishrane šakala je pokazala da se oni tokom čitave godine dominantno hrane ostacima domaćih papkara. Druga kategorija po značajnosti su bili sitni sisari, treća ostaci živine koji su prevashodno konzumirani kao klanični otpad. Generalno, divljač je u ishrani šakala bila zastupljena u malom procentu. Srna je najzastupljenija vrsta divljači, pri čemu su njeni ostaci pronađeni i u želucu sa najvećom količinom sadržaja. Ostaci zeca su povremeno nalaženi u malim količinama, a divlje karnivore sporadično. Prisustvo crva u mesu jasno je ukazivalo da su psi i mačke zastupljeni kao lešina. U pogledu mase, kategorije vodozemci i gmizavci, nejestivo, beskičmenjaci i ribe su gotovo zanemarljive.

Ishrana štenaca se nije bitnije razlikovala od ishrane odraslih jedinki, izuzev u količini konzumirane hrane. Dominirali su sitni sisari, a značajan udeo imali su biljna hrana i klanični otpad.

Bonus video:

(Espreso / Dnevnik.rs / Prenela: J.N.)