Sveti Trifun, Foto: Wikipedia

praznik

SUTRA ČIM USTANETE 1 STVAR TREBA DA URADITE: Slavimo SVETOG TRIFINU, a veruje se da OBIČAJ niko NE SME DA ZABORAVI

Na sutrašnji dan mu baš zato nikako ne bi trebalo zaboraviti - upaliti sveću

Objavljeno: 13.02.2024. 09:58h > 10:00h

Praznik Svetog Trifuna Srpska pravoslavna crkva proslavlja sutra, 14. februara. U narodu je poznat i pod imenima Orezač, Zarezan, Zarezojlo, Sveti Tripun, Sveti Trivun, a slavi se kao zaštitnik vinogradara, ugostitelja i devojaka.

Vinogradari tog dana, pre izlaska sunca, odlaze u vinograd i, radi bogatog roda, orezuju dva-tri ili barem jedan čokot, zaliju ih obavezno - starim, nikako ne mladim vinom da bi time povratili malaksalu snagu vinogradu posle duge zime, kako bi počelo bujati u proleće, uz molitve da vinograd rodi.

Ponegde se u vinogradima priređuju i ručkovi na koje se pozivaju i slučajni prolaznici, jer se smatra da će to domaćinu i celoj kući doneti sreću. Inače, baš zbog toga danas nikako ne bi trebalo da sa kućnog praga oterate slučajne prolaznike.

Sveti Trifunfoto: Printscreen/Youtube/Vino i Vinogradarstvo

Zbog svoje čvrstine, upornosti i istrajnosti u odbrani vere, Sveti Trifun je izabran za zaštitnika vinogradara koji Trifunove muke poistovećuju sa svojim radom i svojom mukom.

Naime, vinogradari osam meseci godišnje služe čokotu, ne gubeći veru i nadu da će ga sačuvati od bolesti i prirodnih nepogoda i da će njihov trud uroditi bogatom berbom i dobrim vinom. Zato postoji verovanje da Sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina.

Na sutrašnji dan mu baš zato nikako ne bi trebalo zaboraviti - upaliti sveću!

Ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih poljskih štetočina, Pravoslavna crkva je ustanovila poseban molitveni čin koji se, posredstvom sveštenika uz prisustvo domaćina, vrši na njivama i baštama. Pri ovom činu uzima se ulje iz kandila Svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd čitajući molitvu.

Molitvafoto: Alexander Matvienko / Panthermedia / Profimedia

Kult Svetog Trifuna veoma je razvijen u srpskim krajevima, a neke srpske porodice ga slave kao krsnu slavu. Slava Svetog Trifuna se na poseban način obeležava u svim domaćinstvima koja se isključivo bave vinogradarstvom i voćarstvom uz presecanje slavskog kolača i simboličnog orezivanja čokota u vinogradima.

Širenje kulta ovog svetitelja datira od 5. veka, a vinogradari i voćari su u našim krajevima slavu Svetog Trifuna obnovili pre desetak godina, sa obnavljanjem zasada vinove loze. Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik.

Veruje se i da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Po nekim shvatanjima ovim danom počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.

Vinogradfoto: RINA

U narodu je za ovaj praznik vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja.

Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako na Trivunjdan padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.

Sneg može da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo: "Zatrpaj Tripo, zaspi Simo"! (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara).

Oni koji ne izgovore ove reči na sutrašnji dan, prema narodnom verovanju, neće imati rodne njive.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Prenela: N.J.)