Tatjana Stevanović, Foto: Kurir/ Privatna arhiva

podnela tužbu za naknadu nematerijalne štete

RANJENA NASTAVNICA TUŽILA RODITELJE DEČAKA UBICE: Smatra da su oni JEDINI KRIVI, evo šta je IMALA DA KAŽE o NJIMA

Protiv roditelja dečaka, ali i osnovne škole u kojoj se zločin dogodio već su u toku dva parnična postupka

Objavljeno: 31.01.2024. 21:41h > 22:37h

Nastavnica istorija Tatjana Stevanović koja je 3. maja 2023. u masakru u OŠ "Vladislav Ribnikar" teško ranjena, podnela je tužbu za naknadu nematerijalne štete parničnom odeljenju Višeg sudu u Beogradu protiv oca i majke dečaka-ubice koji je počinio zločin, saznaje Kurir.

Nastavnica kojoj su se lekari posle masakra borili za život, roditelje ubice koji je u vreme zločina imao 13 godina, tuži za pretrpljeni fizički bol i strah, umanjenje životne aktivnosti, kao i naruženost, kao posledicu rana koje je kobnog dana zadobila.

Loše vaspitanje

- Tužba je podneta protiv roditelja dečaka-ubice jer oni ne odgovaraju za zločin koji je počinio, ali odgovaraju za štetu koju uzrokuje maloletno dete usled lošeg vaspitanja, rđavog primera ili porodičnih navika koje su mu roditelji dali. U prilog navodima tužbe koju je nastavnica podnela protiv roditelja, navodi se da je maloletnika otac vodio u straljanu i obučavao ga da puca, a da je majka to znala - otkriva izvor Kurira.

Deca su ubijena na oči nastavnice

Kako Kurir nezvanično saznaje, nastavnica koju je dečak-ubica pogodio sa nekoliko hitaca i zadao joj povrede opasne po život zbog kojih je hitno operisana u Urgentnom centru, čiji su lekari uspeli da joj spasu život, oporavlja se od stravičnih povreda.

- Na sreću, više nije životno ugrožena, ali joj predstoji dalje lečenje i nove operacije kako bi mogla samostalno da hoda. Osim teških fizičkih povreda, nastavnica je preživela traume velikog intenziteta, a njen duševni bol je kako se i u tužbi navodi ogroman, jer se sve dogodilo na njene oči, dok je bila jedina odrasla osoba u učionici, a deci nije bila u mogućnosti da pomogne - dodaje naš sagovornik.

Podsetimo, protiv roditelja dečaka, ali i osnovne škole u kojoj se zločin dogodio već su u toku dva parnična postupka koja su pokrenula porodice, odnosno roditelji, braća i sestre nastradale dece i radnika obezbeđenja. Nastavnica istorije, kako naš sagovornik dodaje, nije tužila školu jer smatra da odgovornost ove obrazovne ustanove ne postoji i da bi "ishod bio isti i pri najpažljivijem nadzoru u školi".

Tanja Stevanovićfoto: Kurir/ Privatna arhiva

- U tužbi je predloženo da se nastavnici na ime nematerijalne štete koju je pretrpela dosudi iznos na teret roditelja maloletnika - dodaje naš izvor. Prema nezvaničnim informacijama, Tatjana Stevanović kojoj predstoji još operacija i koja se i dalje oporavlja i fizički i psihički, navela je u dokumentu podnetom sudu da je ona 3. maja u učionici držala čas istorije, kada je učenik sedmog razreda ušao u svoje odeljenje i ubio šest vršnjaka. Prethodno, podsetimo, na ulazu i u hodniku škole, ubio je tri učenice i radnika obezbeđenja.

Traume Četiri minuta kao beskonačnost

Nastavnica istorije ispirčala je ranije za Kurir da, dok je ležala ranjena na podu učionice čula hice, ali ne i dečije glasove.

- Onda je neko dete došlo do mene. Zagrlila sam ga. Ne znam kako se to desilo. Jedno vreme smo tako ležale zajedno. I onda je ona otišla. Nije ranjena, kasnije sam saznala ko je devojčica. Toga se sećam, maglovito. Dok sam ležala jedino što sam videla je bledo lice teško ranjenog učenika koji me je uplašeno pogledao. Onda mrak, pa ulazak prvog kolege u učionicu, kada je zatekao to što je zatekao - ispirčala je Tatjana i opisala da dok je tako pogođena ležala gotovo bez vazduha, ta četiri minuta, u svesti su joj bila "rastegnuta do beskonačnosti".

- Kada sam u jednom trenutku došla svesti i videla na rukama rane, pomislila sam da nisu prave. Govorila sam sebi, ma to je nešto drugo. A, onda saznanje, aha to, ipak, jeste prava krv. Koliko god vreme ide, i dalje ne mogu racionalno da objasnim šta se u tim momentima dešavalo, iako sam bila u tome - ispričala je ranije nastavnica za Kurir.

Nastavnica, u koju je prvo pucao kada je otvorio vrata učionice, pre nekoliko meseci opisala je za Kurir stravične scene. - Mi smo bili u odeljenju i čuli smo nešto. Sada znamo da su pucnji, ali tada smo mislili da su petarde. Grize me što u tom trenutku nisam shvatila da je situacija ozbiljna. Pomislila sam, imamo našeg Dragana (ubijeni Dragan Vlahović, prim. aut.), u njega smo svi imali beskrajno poverenje, to je bio anđeo među nama. Znao je poimence svu decu iz A i B smene. Osećala sam neku sigurnost, pa Dragan je tu - ispirčala je je ona. U 8.40 sati, trinaestogodišnjak je otvorio vrata.

Pomislila sam - to je kraj

- Prvo je u mene pucao. Pretpostavljam da sam ja kolateralna šteta, da me ukloni sa puta da bi mogao da uradi ono što je zamislio. Sećam se da sam prvo upucana u stomak. Odletela sam i pala. Onda je nastupio strahovit bol. Toga se dobro sećam, kao i uplašenog pogleda učenice iz druge klupe koja više nije među nama. Izgubila sam dah i pomislila - to je to. To je kraj. Ono čega se Tanja ne seća je kako je zadobila rane na rukama.

- Da sam samo naslutila da je situacija ozbiljna, možda bi se nešto drugačije desilo. Svi mi pričaju da je to nemoguće, ali ne mogu da se oslobodim tih misli. Muči me odgovor na pitanje: Da li sam mogla drugačije? Da li bi bilo drugačije da sam shvatila šta se dešava, ili bi možda bilo još gore? Nisam shvatila situaciju. Niko od nas nije.

Bonus video:

(Espreso/ Kurir, Jelena Spasić/ Prenela M.L.)