Amelija Erhart, Foto: Wikipedia

biografija

MISTERIJA NESTANKA NEBESKE KRALJICE KONAČNO ĆE BITI REŠENA? Jedan DETALJ probudio je NADU koja će PROMENITI SVE...

Amelija Erhart i njen famozni let samo su deo njene bogate biografije koja je zaintrigirala svet

Objavljeno: 29.01.2024. 11:05h

Nestanak Amelije Erhart ostaje jedna od najvećih avijatičarskih misterija i brojni istraživači se decenijama trude da odgonetnu šta joj se tačno dogodilo.

Ipak, jedan investitor iz Čarlstona, u Južnoj Karolini, veruje da bi mogao da reši zagonetku staru 87 godina.

Prva žena koja je preletela Atlantski okean, bila je poznato ime u svetu avijacije, a 1937. je trebalo da obiđe ceo svet svojom letelicom.

Amelija Erhartfoto: Wikipedia

Međutim, avion se srušio, a do dana današnjeg nisu pronađeni njeni ostaci niti olupina.

Uprkos brojnim pokušajima i milionima dolara, nijedna potraga nije urodila plodom.

Pilot i nekadašnji obaveštajac američkih vazduhoplovnih snaga, Toni Romeo, prodao je sve svoje komercijalne nekretnine kako bi finansirao svoje istraživanje. On smatra da se deo olupine aviona nalazi na okeanskom dnu.

Njegov sonar je snimio objekat nalik avionu u Pacifiku, a pilot je ubeđen da bi to mogao biti "lokhid 10-E elektra" koji je pripadao Erhart. Stručnjaci koji su videli slike smatraju da je to trag koji vredi istražiti.

- Ovo će najverovatnije biti najuzbudljivija stvar u mom životu. Kao da sam desetogodišnjak koji kreće u potragu za blagom - rekao je Romeo.

Amelija Erhart je važila za neustrašivog pilota što ju je načinilo poznatom širom sveta.

Amelija Erhartfoto: Wikipedia

Bila je prva žena koja je izvela samostalni let preko kontinentalnog dela SAD i Atlantskog okeana, a i prva osoba koja je sama letela preko Pacifika od Havaja natrag do kopnenog dela SAD.

- Nezamislivo je da je samo tako nestala. Zamislite kada bi Tejlor Svift danas nestala - poručio je Romeo.

Amerikanac i dva njegova brata, takođe piloti, misle da će imati više sreće u potrazi za Erhartovom.

- Uvek smo smatrali da će grupa pilota pre rešiti ovo, a ne mornari - dodao je.

Izučavali su njen pravac kretanja, lokaciju i nivoe goriva na osnovu radijskih poruka koje je primila Itaska, plovilo Obalske straže SAD. Brod je bio ukotvljen nadomak ostrva Hauland kako bi pomagao Erhartovoj u sletanju i dopuni goriva.

Potom su izučavali oblast u kojoj je avion mogao da se sruši.

Romeo je potrošio 11 miliona dolara na putovanje i naprednu opremu. Glavna stavka je bio podvodni dron "Hugin".

Njegov tim od 16 ljudi je krenuo u avanturu u septembru iz Tarave, na Kiribatima, blizu ostrva Hauland.

Dron je skenirao okeansko dno, a posle mesec dana je snimljen mutan prikaz objekta, na 5.000 metara dubine, oko 160 kilometara dalje od ostrva.

Međutim, to su na snimku uočili tek tri meseca nakon početka putovanja. Romeo se nada da će moći da se otisne na još jedno putovanje kako bi načinio bolje snimke i možda čak reši čitavu misteriju.

Avion prvi put videla na sajmu

Amelija Erhart je prvi put letela od 17. do 18. juna 1928. godine sa pilotom Vilmerom Šulcom, kao putnik, a drugi put od 20. do 21. maja 1932. godine kao pilot. Jula 1935. godine preletela je sama razdaljinu od Havaja do Kalifornije za 18 sati i 16 minuta, pri čemu je preletela 3.860 kilometara.

Avion je prvi put videla na jednom sajmu kada je imala 10 godina, ali tada nije bila suviše impresionirana. Desetak godina kasnije, slučajno se našla na izložbi aviona koja ju je zauvek promenila.

Dok je sa prijateljicom posmatrala kako se avion kreće, nešto u njoj je “kliknulo”, ispričala je kasnije. Iako to tada nije razumela, bila je uverena da joj mali crveni avion nešto poručuje.

Kada je 28. decembra 1920. godine prvi put letela avionom kojim je upravljao pilot Frenk Hoks, znala je čime želi da se bavi.

- Znala sam da moram da letim – govorila je.

Još od detinjstva bilo je izvesno da će se Amelija kroz život suočavati sa muškom publikom, birajući zanimanja koja su prvih decenija 20. veka bila striktno namenjena muškarcima. Još kao mala aktivno se bavila sportom, otac ju je podučavao streljaštvu i rukovanju oružjem, a umesto lutkama, igrala se puškama u ambaru iza svoje kuće.

Bila je sjajan jahač, savršeno je plivala i igrala tenis. Naučila je da čita sa četiri godine, a posebno su je privlačile avanturističke knjige. Ocene u školi bile su gotovo uvek odlične – posebno iz prirodnih nauka, istorije i geografije.

Neprestano se inatila – nosila je pantalone, šišala se na kratko, a odbila je i da po udaji uzme muževljevo prezime, čak ga je nagovorila da on uzme njeno i postane gospodin Erhart.

Kao mala se penjala na drveće, hvatala pacove i trkala se sa dečacima. Zanimljivo je da je već tada primetila podelu koju društvo čini kada su u pitanju zanimanja, pa je zato bila vrlo uzbuđena kada bi u novinama našla članke o ženama koje su uspele u područjima koja su bila smatrana “muškim”. Sekla je te članke i lepila ih u svoju beležnicu.

U školi je bila bistra i nezavisnog duha. Vredno je radila, a 1916. upisala se na ženski koledž. Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat, Amelija je postala medicinska sestra.

– Tada sam prvi put shvatila šta značiPrvi svetski rat. Umesto novih uniformi i znački, videla sam samo rezultate četvorogodišnje očajne borbe: ljude bez ruku i nogu, paralizovane i slepe – navela je ona.

Nakon završetka rata upisala je medicinu na Univerzitetu Kolumbija, ali je kasnije od toga odustala i odselila se u Kaliforniju, gde su se ponovo spojili njeni razvedeni roditelji. Univerzitet je napustila i zbog finansijskih teškoća.

Ljubav prema medicini na neki način je negovala ulogom medicinske sestre tokom Prvog svetskog rata, a upravo je tada shvatila da je fasciniraju avioni.

Nakon rata, radila je kao socijalni radnik i čuvala svaki novčić kako bi mogla da kupi polovan avion. Od majčine i svoje ušteđevine uspela je da kupi svoj prvi avion jarkožute boje, koji je simbolično nazvala “kanarinac”.

Poziv koji se ne odbija

Novopečena avijatičarka je bila izuzetno uporna, pa je bez muke oborila visinski rekord za ženske pilote. Popela se na nadmorsku visinu od 4.267 metara i svima stavila do znanja da namerava još dugo na toj visini da ostane.

Postala je prva žena koja je preletela razdaljinu između Honolulua i Kalifornije, stigla do Afrike sasvim sama i svojom upornošću zaslužila poziv da bude kopilot na istorijskom letu preko Atlantskog okeana.

Naime, u to vreme već je postojalo nekoliko žena pilota, među kojima se posebno istakla Neta Snuk, prva školovana žena pilot, koja je svoj prvi avion napravila sopstvenim rukama u dvorištu svojih roditelja. Ujedno je bila i Amelijin idol, a kasnije su postale bliske prijateljice. Upravo ju je ona i podučavala letenju.

Amelija je zadržala svoj stari posao, jer od letenja nije mogla da živi, ali tada je jednog popodneva 1928. dobila poziv koji će joj promeniti život. Kako je već dobila pilotsku dozvolu, čime je postala 16. žena na svetu kojoj je to uspelo, i imala nekoliko uspešnih letova, pročuo se glas o njoj. Zato joj je stigla ponuda da bude prva žena koja će preleteti Atlantik.

U periodu od 17. do 18. juna 1928. godine Amelija je zajedno sa Vilmerom Šulcom po prvi put preletela Atlantik za samo 21 sat.

Iako je ovim manevrom značajno popela svoje ime na lestvici uvaženih ljudi 20. veka, to joj nije bilo dovoljno. Njena sledeća misija bila je da sama pređe isti taj put.

Javili su joj se ljudi koji su stajali iza te ideje: izdavač Džordž Putnam, koji je planirao da napiše knjigu o tom poduhvatu (a kasnije je postao Amelijin suprug) i piloti Vilmer Šulc i Luis Gordon.

U tom pokušaju su već nastradale tri žene, pa je bilo veoma važno da paze na svaki detalj. Tog 20. maja 1932. godine Amelija je zajedno sa svojim kopilotom u tajnosti poletela iz Harbur Grejsa u Njufaundlendu u Kanadi prema Parizu. Erhartova nije pila kafu ni čaj – održavala se budnom udišući mirišljave soli. Nosila je sa sobom termos sa supom i konzervu soka od paradajza.

Zbog ekstremnih vremenskih uslova, morali su da slete u Londonderi u Severnoj Irskoj na jednu farmu. Uprkos tome, nakon 14 sati i 56 minuta preleteli su Atlantik. Tako je Amelija postala prva žena u istoriji kojoj je to uspelo.

Na ovom letu oborila je nekoliko rekorda: bila je prva žena koja je sama preletela Atlantik, jedina osoba koja ga je preletela dvaput, a to je bila i najveća udaljenost koju je preletela žena, i to za najkraće vreme.

Po sletanju je odlikovana svim mogućim priznanjima koja su joj mogla biti dodeljena i slavljena je kao nacionalni heroj.

Dana 11. jula 1935. postala prva žena koja je preletela Tihi okean, ponevši sa sobom samo termos s vrućom čokoladom.

Imala je i svoju modnu liniju

Imala je čak i sopstvenu liniju odeće i sarađivala je i s časopisom “Kosmopolitan”, pružajući mladim devojkama najbolji mogući primer. Napravila je originalnu kolekciju haljina i kostima, posebno orijentisanih na poslovne žene. Ti komadi su prodavani u najvećim modnim kućama u Njujorku.

Popularnost i pojavljivanje u medijima je koristila za aktivnu propagandu svojih stavova i ideja, posebno borbu za jednakost žena. U kratkom vremenu, Amelija je objavila brojne članake o razvoju vazduhoplovstva u štampi, a držala je i javna predavanja širom zemlje.

Dozvoljeno joj je da zasnuje Nacionalnu asocijaciju žena pilota i da čak bude asistent i savetnik za karijeru na jednom univerzitetu u Americi.

Amelija je objavila i knjigu “20 sati, 40 minuta” i putovala je širom SAD da bi je promovisala, a kolega Džordž Putnam pratio ju je na ovim putovanjima.

Zanimljivo je da je postala veoma bliska sa Putnamom. O njemu je izjavila: “Zanimala sam se za avijaciju, kao i on. Voleli smo da budemo napolju, da čitamo, voleli smo sport... Postali smo zavisni jedno od drugog, ali među nama je postojalo samo prijateljstvo, ili sam bar tako mislila na početku. Nisam dugo htela ni sebi da priznam da sam se zaljubila.”

Venčali su se 1931. godine – iste godine kad je Amelija bila spremna da drugi put preleti Atlantik.

Kobni let

Dok se približavao njen 40. rođendan, Amelija se spremala za podvig života. Naime, plan je bio da s pilotom Fredom Nunanom preleti ceo svet i tako postane prva žena u istoriji kojoj je to uspelo.

Amelija i Fred na putovanje su krenuli 2. jula 1937. godine iz Majamija. Stigli su do Nove Gvineje, gde su se odmorili, a potom je pred njima bio najzahtevniji deo puta.

Trebalo je da stignu do ostrva Haulend u Tihom okeanu, koje je bilo udaljeno više od 2.000 kilometara od njihove trenutne lokacije. Zato su iz aviona izbacili sve nepotrebne stvari kako bi mogli da koriste što više rezervnog goriva.

Ali vreme nije bilo na njihovoj strani. Amelija je prijavila guste oblake, a nakon toga se neprestano gubila radijska veza s Itaskom. U poslednjoj poruci koju je uputila preko radija rekla je da im curi gorivo i da ništa ne mogu da vide zbog oblaka. I tu je izgubljen svaki kontakt s avionom. Amelija i Fred su nestali.

Odmah su počele opsežne potrage za njima, a tadašnji američki predsednik Frenklin Ruzvelt odobrio je četiri miliona dolara za tu akciju.

Nakon dve nedelje, potraga je obustavljena, ali Amelijin muž nije se predavao. Sopstvenim sredstvima je finansirao dalje traganje, čak je kontaktirao i s vidovnjcima.

Erhartova je proglašena mrtvom 5. januara 1939, a u izveštaju se navodi da je ostala bez goriva i pala u okean.

Njeno telo do dana današnjeg nije pronađeno, ostale su samo spekulacije.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam/ N.P/ Prenela V.A)