Foto: Nebojša Mandić

klimatske pormene

PRETI NAM NEZAMISLIV PAKAO, BITKA JE VEĆ IZGUBLJENA? Naučnici STRAHUJU, posledice mogu biti SMROTNOSNE

Prošle godine su zabeležene neviđeno visoke temperature, sa toplotnim rekordima širom sveta, što je samo jedan od pokazatelja da je katastrofa sve bliže

Objavljeno: 19.01.2024. 11:14h

Otkako su se zemlje 2015. godine složile sa ambicijom da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe, broj je postao sinonim za sprečavanje katastrofalnih klimatskih promena.

Ali šta ako je bitka da globalno zagrevanje ne pređe ovu granicu već izgubljena?

Neki istaknuti naučnici tvrde da jeste i da je neodgovorno prikrivati istinu. Za druge, to gledište nije samo pogrešno, već je čak i „opasno“.

Poznati klimatski naučnik Džejms Hansen podstakao je debatu svojim komentarima. U novembru je proglasio granicu od 1,5 stepena „mrtvijom od nokta“, rekavši da naučna zajednica nije uspela „da političkim liderima razjasni kakva je situacija“.

Stopa globalnog zagrevanja se ubrzava, rekao je on na konferenciji za novinare u novembru, a svet će sigurno preći 1,5 stepeni zagrevanja.

- Svako ko se razume u fiziku to zna - istakao je.

Hansenove reči su značajne - on se smatra prvim naučnikom koji je upozorio javnost na klimatske promene 1980-ih, ali drugi naučnici su mu se snažno usprotivili.

- Imam tri diplome iz fizike i mogu vam reći da Džim nije u pravu. Problem nije fizika, već politika, a političke prepreke se mogu prevazići - rekao je za CNN Majkl Man, vodeći klimatski naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji, misleći na Hansena.

Odgovor Friderike Oto, klimatske naučnice sa Grentam instituta Imperijal koledža u Londonu, bio je još grublji.

- U ovom trenutku rast od 1,5 stepeni je na dohvat ruke i pretvarati se da nije samo će dovesti do toga da ništa više ne radite - kazala je.

foto: GRAZVYDAS J / Panthermedia / Profimedia

Neuobičajne vrućine

Kako se mnogi delovi SAD i Evrope suočavaju sa arktičkom eksplozijom brutalno hladnog vazduha, može biti teško setiti se koliko je 2023. bila topla. Prošle godine su zabeležene neviđeno visoke temperature, sa toplotnim rekordima širom sveta.

El Ninjo, prirodni klimatski fenomen koji ima tendenciju da poveća prosečnu temperaturu planete, doprineo je dugoročnom trendu globalnog zagrevanja, što je 2023. učinilo najtoplijom godinom u istoriji. Prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus, godina je bila blizu 1,5 stepeni.

Dok su naučnici najviše zabrinuti zbog dugogodišnjeg zagrevanja tokom mnogo godina, a ne samo jedne, rekordna toplota 2023. bila je znak upozorenja. Ako svet pređe 1,5 stepeni na duži rok, naučnici kažu da če uticaji klimatskih promena početi da prevazilaze sposobnost ljudi i ekosistema da se prilagode.

Svaki delić stepena je bitan, a klimatskom haosu već svedočimo.

- Nije da je pre 1,5 sve u redu, a posle 1,5 asteroid će pasti na naše glave - rekla je Otododajući da održavanje zagrevanja ispod 1,5 stepeni nije fizički prag, već politički cilj.

Tokom samo nekoliko godina, svet se zagrejao sa 1 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa na oko 1,2 stepena danas, što je dovelo do rekordno ekstremnih vremenskih prilika.

Za Hansena nedavna globalna vrućina nudi ubedljiv dokaz da je 1,5 nedostižan cilj. On predviđa da će do maja planeta doživeti period od 12 meseci sa prosečnom temperaturom za 1,6 do 1,7 stepeni višom od predindustrijskog nivoa.

foto: Tercio TEIXEIRA / AFP / Profimedia

Da li klimatske promene ubrzavaju?

U središtu Hansenovog argumenta je njegova tvrdnja o kojoj se mnogo raspravljalo da se planeta zagreva mnogo brže nego što je predviđeno.

On ukazuje na neravnotežu između energije koja dolazi od Aunca i onoga što odlazi kroz toplotu koja zrači u svemiru. Ova neravnoteža se udvostručila, što znači da globalno zagrevanje eskalira, tvrdi on u novembarskom radu čiji je koautor sa više od deset drugih naučnika.

Naučnici ovog lista to pripisuju uglavnom uspešnim globalnim naporima da se pozabave zagađenjem brodova.

Brodovi sagorevaju fosilna goriva koja proizvode emisije ugljenika, koje imaju značajan uticaj na globalno zagrevanje. Ali izduvni gasovi brodova takođe sadrže sumpor-dioksid. Iako izgleda čudno, zagađivač, koji je veoma opasan po ljudsko zdravlje, ima globalni uticaj hlađenja, pošto čestice reflektuju sunčevu svetlost daleko od Zemlje.

Hansenovo istraživanje predviđa da će svet prekoračiti dugoročni cilj od 1,5 stepena ove decenije i 2 stepena pre 2050. To bi značilo da svet nije uspeo da ispuni centralni cilj Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, prema kom su se zemlje obavezale da će ograničiti zagrevanje na znatno ispod 2 stepena.

Bil Makgvajer, emeritus profesor nauka o Zemlji na Univerzitetskom koledžu u Londonu, deli Hansenovu zabrinutost u vezi sa tempom promena.

- Energetski bilans našeg sveta sada je u velikoj meri poremećen - rekao je Makgvajer za CNN, dodajući da je „iskreno zastrašujće“.

Ipak, mnogi drugi naučnici tvrde da ne postoje dokazi koji govore da se globalno zagrevanje ubrzava. Bar ne još.

Kris Smit, stručnjak za klimatsko modelovanje sa Univerziteta u Lidsu u Velikoj Britaniji, rekao je da je prerano da se to tvrdi.

- Trebale bi nam tri ili četiri godine podataka koji zaista ukazuju u istom pravcu - kazao je on.

Prošlogodišnju vrućinu bez presedana podstakao je El Nino, rekao je Man, i to „ne predstavlja promenu u liniji trenda“.

Stopa globalnog zagrevanja se ubrzala nakon 1970-ih, pošto su zakoni o čistom vazduhu smanjili zagađenje vazduha, ali od tada se „planeta zagreva otprilike konstantnom brzinom“, rekao je on.

- Realnost je dovoljno loša. Nema potrebe da preterujete - dodao je on.

foto: Profimedia

Zašto je 1,5 stepeni važno

Malo naučnika će osporiti da se svet suočava sa zastrašujućim putem da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni. Čak i sa trenutnim klimatskim politikama, planeta je na putu zagrevanja za skoro 3 stepena.

Na neki način podela između njih je, u suštini, debata o vrednosti ograničenja od 1,5 stepeni na prvom mestu.

Ako kažemo da je ciljn od 1,5 stepeni „mrtav", rekla je Oto, „to, za mnoge ljude, verovatno znači: ’U redu, onda ne vredi ni pokušavati’".

Smit je dodao da postoji rizik da se to pretvpri u „fatalistički narativ koji je zapravo prilično opasan“, koji bi potencijalno mogao da ubedi lidere da misle „nismo uspeli".

Ostati ispod 1,5 stepeni biće „veoma teško“, ali je prerano reći da je to nemoguće, dodao je.

Man je rekao da je „neodgovorno" tvrditi da je 1,5 stepeni propali cilj kada svet može da izbegne prelazak praga tako što će značajno i trenutno smanjiti zagađenje ugljenikom.

Makgvajer ima suprotan stav. Ne postoji izvodljiv način na koji svet može da ispuni zahetev koje bi skoro prepolovile količinu emisija do 2030. godine, rekao je on.

- Tvrditi suprotno je dvolično i predstavlja lažnu sliku o našoj situaciji - ​zaključio je on.

Mađutim, ako političari odustanu od 1,5 stepeni, neće težiti da ograniče globalno zagrevanje na 1,6 ili 1,7 stepeni, već će se umesto toga usredsrediti na 2 stepena - gornju granicu zemalja na koju su se obavezale Pariskim sporazumom iz 2015.

- To je ogromna opasnost, jer to bi zaista bilo katastrofalno - rekla je Oto.

Između 1,5 i 2 stepena je katastrofa: rizik od pokretanja niza klimatskih prelomnih tačaka, uključujući otapanje ledenog pokrivača i masovnu smrt koralnih grebena, a samim tim i nestanak sredstava za život miliona ljudi.

- Mi ćemo dostići 1,5 stepeni kao globalnu prosečnu temperaturu, verovatno sledeće godine. Da li se tu zaustaviti i koliko ćemo ići iznad toga zaista je i političko pitanje i naše je da to promenimo - zaključila je Oto.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam/ Vladimir Tanacković/ Prenela: T.M.)