Foto: Osamah Yahya/ZUMA / SplashNews.com / Splash / Profimedia

nema kraja sukobima?

KLJUČA NA BLISKOM ISTOKU, SVE OČI UPRTE U "VOJSKU PRAVDE": Zbog njih Iran rizikuje RAT SA NUKLEARNOM SILOM...

Džaiš al Adl ili „Vojska pravde i jednakosti", oružana je ekstremistička grupa koja se suprotstavlja iranskoj vladi

Objavljeno: 18.01.2024. 12:22h

Skorašnji napadi Irana na ekstremističku grupu Džaiš al Adl probudili su bojazan da će se sukob na Bliskom istoku proširiti van regiona.

Pakistanska vlada je potvrdila da je u iranskom napadu izvedenom u utorak poginulo dvoje dece, a još troje ranjeno.

Ona je rekla da su skorašnji raketni napadi „potpuno neprihvatljivi" i upozorila na odmazdu „usled neisprovociranog" narušavanja njenog vazdušnog prostora.

Ta odmazda se jutros i desila kada je Pakistan raketama napao pograničnu pokrajinu Irana, nakon čega su se pojavili i prvi snimci posledica tih vazdušnih udara, a napad je izveden borbenim avionima kineske proizvodnje.

Iran tvrdi da Džaiš al Adl, sunitska ekstremistička grupa aktivna na pakistansko-iranskoj granici, uživa podršku Amerike i Izraela.

Ova grupa je preuzela odgovornost za brojne napade na iranske snage bezbednosti u prošlosti.

Uprkos oštrim kritikama Islamabada zbog ovonedeljnog napada, analitičari tvrde da je Pakistan svestan da su ulozi visoki i da će se uzdržati od taktike „oko za oko".

foto: Osamah Yahya/ZUMA / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Džaiš Al Adl - „Vojska pravde"

Džaiš al Adl ili „Vojska pravde i jednakosti", oružana je ekstremistička grupa koja se suprotstavlja iranskoj vladi.

Grupa opisuje sebe kao „branitelja sunitskih prava" u iranskoj pokrajini Sistan-Baluhestan.

Iran je 2009. godine uhapsio Abdulmaleka Rigija, šefa ekstremističke grupe ranije poznate kao Džundulah („Božji vojnici"), pod optužbom da je bombardovao iranske snage bezbednosti i bio britanski i američki agent.

On je pogubljen vešanjem 2010. godine.

Muhamed Abasi, bivši pakistanski diplomata u to vreme na dužnosti u Iranu, rekao je da je Pakistan odigrao važnu ulogu u Rigijevom hapšenju.

Američke obaveštajne službe tvrde da je Džaiš al Adl učestvovao u nekoliko podmetanja eksploziva i napada u Iranu, među njima u napadu na bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada 2005. godine.

Operacije za koje je Džaiš al Ald preuzeo odgovornost uglavnom su izvođene u pokrajini Sistan-Beludžistan.

Zašto je Iran udario na Pakistan?

Raketni napad usledio je dan nakon što je Iranska revolucionarna garda ispalila balističke projektile na mete u Iraku i Siriji.

Potez je predstavljao iznenađenje za Pakistan, rekao je Mušahid Husein Sajed, bivši ministar i stručnjak za spoljnu politiku.

„Prema mojoj analizi, ovo izgleda kao tajna operacija njihove duboke države - Iranske revolucionarne garde - i mora se posmatrati u širem kontekstu", izjavio je bivši ministar.

Sajed je objasnio da je napad kršenje bilateralnih sporazuma i međunarodnih protokola i da se svodi na podrivanje duha islamskog jedinstva u vreme kad se, kako kaže, „sprovod genocid u Gazi".

On je rekao da je, umesto da usmeri nezadovoljstvo ka Izraelu, Teheran u roku od dvadeset četiri časa udario na tri muslimanske zemlje.

„Takvo licemerje i dvostruki aršini zaslužuju oštru osudu", dodao je on.

foto: AP

Napetosti između Pakistana i Irana

Istorijski gledano, pakistansko-iranski odnosi su imali nekoliko uspona i padova.

Iran je bio prva zemlja koja je priznala Pakistan kao nezavisnu državu 1947. godine i prihvatila njenu prvu ambasadu u inostranstvu.

Obe zemlje su sarađivale tokom Hladnog rata i bile su široko usklađene geopolitički.

Tokom Indijsko-pakistanskog rata iz 1965. godine, oružanog sukoba između Pakistana i Indije koji se vodio od avgusta 1965. do septembra 1965, Teheran je podržao Islamabad.

Međutim, Iranska revolucija iz 1979. godine i sve veći uticaj islamskog oblika Vahabi u Pakistanu inspirisanog Saudijskom Arabijom (do kog je doveo sukob u Avganistanu) pojačao je nepoverenje između Irana i Pakistana.

Devedesetih, Iran je bio optuživan da ohrabruje sektaštvo i produžene ruke Šiita u Pakistanu, dok je tokom te decenije Teheran imao problema sa podrškom Islamabada talibanskoj vladi sa sedištem u Kabulu.

Pojačana saradnja Irana sa Indijom i strateški savez Pakistana sa Vašingtonom doveli su do još većeg razmimoilaženja.

Kad je 2018. godine Iran potpisao sporazum sa Indijom za ustupanje kontrole nad delom iranske morske luke Čabahar Nju Delhiju, Islamabad je bio sumnjičav po tom pitanju.

Ovaj razvoj događaja je protumačen u Pakistanu kao protivmera Indije i Irana radi smanjenja strateške važnosti luke Gvadar, koja je bila najvažnija tačka na Kinesko-pakistanskom ekonomskom koridoru.

Uprkos ovim padovima u odnosima, dve zemlje nikad nisu učestvovale u krupnim sporovima, ali nisu ni iskoristile puni potencijal svojih bilateralnih odnosa.

Prema Arhami Sidiki, naučnoj saradnici sa Instituta za strateške studije u Islamabadu, odnosi između dve zemlje su na pozitivnoj putanji od 2021. godine.

Ipak, Pakistan nadzire čitavu tu situaciju sa oprezom.

„On ne sme da pravi kompromise sa teritorijalnim integritetom, ali istovremeno ne želi da otvori novi front. Odnosi sa Indijom i Avganistanom su napeti. Islamabad ne može da priušti da izgubi dobru volju još jednog suseda", rekla je Arhama za BBC.

Ikram Sehgal, analitičar odbrambenih pitanja, rekao je za BBC da je Pakistan uspeo da održi relativno normalne veze sa Iranom.

Bilo je vremena kad je odbijao da bude deo „saudijskog tabora", naročito 2015. godine kad je sunitska koalicija predvođena Saudijskom Arabijom intervenisala u građanskom ratu u Jemenu, a Pakistan je odbio da bude deo toga.

Pakistan je video opasnost u učešću u sektaškom regionalnom sukobu za koji je smatrao da može da stvori nove linije razdora u šiitskoj i sunitskoj populaciji u zemlji.

Međutim, skorašnje zbližavanje Irana i Saudijske Arabije smanjilo je takve pritiske.

Sehgal veruje da je Iran svestan da ne može da započne novi sukob sa još jednim susedom dok učestvuje u nekoliko drugih regionalnih sukoba.

Zemlja takođe pati pod američkim sankcijama.

On sugeriše da Pakistan treba da reaguje protiv ekstremističkih grupa i ne dozvoli da se njegova teritorija koristi za napade na druge zemlje.

„Iran bi takođe trebalo da izbegava takve katastrofalne akcije. Oni moraju da komuniciraju i da se koordinišu.

„U protivnom takvi potezi imaju potencijal da dovedu region na ivicu novog rata koje njihovi narodi ne mogu da priušte", zaključuje Sehgal.

Bonus video:

(Espreso/ BBC na srpskom/ Prenela: T.M.)