Dušica Jakovljević, Foto: M.M./ATAImages

BOŽIĆNI INTERVJU

U 2023. GODINI SAM PREDUZELA KORAKE KOJE SE NISAM USUĐIVALA GODINAMA: Veliki intervju Dušice Jakovljević za Espreso

Dušica je za Espreso govorila o praznicima i koliko si verski praznici važni za porodicu.

Objavljeno: 07.01.2024. 20:00h > 21:07h

Dušica Jakovljević je jedna od najpoznatijih voditeljki sa naših prostora, a sada je za Espreso progovorila o praznicima i koliko su verski praznici važni za porodicu, kao i da li se osmelila da u ovoj godini nešto uradi što nije smela.

Da li se porodica ljuti što nisi tu za praznike?

- Moja porodnica je navikla da ja uglavnom radim kada su svi veliki praznici, kada je reč o svim velikim praznicima ja sam gotovo uvek kada je praznik imala angažovanje poslovno. Tako da prosto to je deo mog posla ali smo uspevali da se uklopimo do sada pa da prosto ispoštujemo i te običaje i da budemo zajedno samo što je to ne toliko koliko bismo da ne radim. Moj posao je takav da porodica nekada mora da trpi, ali ja sam već jako dugo u tome tako da nije to ništa novo. Što se tiče ove godine na putu sam i radim emisiju iz Sarajeva tako da ovaj neću biti tu sa njima. Još nama i slava pada na treći dan Božića, ali moji roditelji se ne ljute i puni su razumevanja i prosto nije to nešto što čime ja mogu da upravljam znaju da sam posvećena svojom poslu i da itekako ima vremena koje mi provodimo kvalitetno zajedno. Naravno da su u prvom planu praznici koji podrazumevaju okupljanje porodice, ali tako je kako je i znaju da je meni i posao nešto čemu sam apsolutno posvećena i u tome apsolutno podržavaju, a i opet s druge strane to su deca koja idu kod bake i deke i koji će biti sa njima pa će nekako nadoknatiti moj izostanak.

Koliko smatraš da su verski praznici važni za porodicu?

- Mislim da su praznici jako važni obeležavanje i poštovanje običaja mislim da je inače odnos prema veri prema pravoslavlju nešto što je održavanje pravoslavlja pa negde i obeležavanje krsne slave i prosto okupljanje porodice nešto što je naš narod i srpstvo održalo tokom mnogih godina koji su bile teški i vekova koji su bili teški i mislim da je poštovanje vere i negde vaspitanje u okviru tih hrišćanskih vrednosti i tekako važno. Moja deca su tako naučena od malena prosto nisu naučena nego su živela sa time da imaju lep odnos prema veri tako da oni i da im niko ne traži i da niko ne utiče na njih vrlo često poste pa nekada i ceo post idu na liturgije vole da se pričeste tako da ja sam jako ponosna što im to niko nije nametao nego su oni vremenom prosto poželeli sami da poštuju te verske običaje i mislim da je to jedan dobar deo posla koji sam zajedno sa svojim bivšim suprugom, s njihovim tatom i sa mojim roditeljima što sam to uspjela da u tome da im odnos prema veri bude ne nešto što se podrazumeva ne nešto što je moranje već nešto što gaja u sebi što je jednostavno ljubav prema Bogu.

Kako provodiš Badnje veče i Božić?

- Za Badnje veče i za Božić, obično se okupljamo kod mame i tate, kod mojih roditelja. To su oni dani kada se najviše razgovara i priča o nekim, pa i starijim vremenima, pripričavaju se događaji još od onih pod naših predaka. Nekad svi te priče vrte u krug, ali svaki put dobijaju neku novu dimenziju. Ponekad svi smejemo istim stvarima, pa pričamo prosto o tome šta se dešavalo kada smo mi bili mali, kako sam ja provela detinjstvo i kako su bila moja deca. Neretko gledamo i porodične albume, neke stare fotografije ili snimke kada su deca bila mala. Tako da svaki praznik provedemo zapravo apsolutno posvećeni porodici. Trudimo se da ne budemo na telefonima i da razgovaramo.

Postoji li neka uspomena zanimljiva iz detinjstva koja te vezuje za ovaj praznik?

- Pa nema to nekih posebnih običaja, mi jako volimo paljenje badnjaka, koje uvek ima neku novu dimenziju i nešto novo se dogodi. Mislim da je uvek taj trenutak, obzirom da živimo u stanu, kada palimo badnjak u kuhinji, uvek mislimo da ćemo previše zapaliti i da li ćemo uspeti uopšte da ga ugasimo. Tako da je to neki trenutak gde moj tata prednjači u tome, a mama se onako boji šta će da se desi. Čitanje molitve pre večere, mislim to je nešto što unosi itekako mir u te dane Božića.

Kako tvoja deca reaguju na praznike? Da li se raduju i šta je ono što najviše vole kod praznika?

- Ja mislim da za nas praznici nisu samo taj dan kada se dogodi i kada pada baš taj datum. Upravo to što je Anđela već ne znam koji put za redom na postu, Božićinom. Mi svi to jedva čekamo da bismo se okupili, da bismo prisustvovali liturgiji, da bismo se pričestili, ali stvarno se trudim da se ponašamo u skladu sa hrišćanskim vrednostima tokom cele godine. Mislim da je i početak Božićnog posta i ceo Božićni post nešto što te približava tome da nađeš mir u sebi i da prosto dobiješ oprost za neke stvari koje možda nije trebalo da uradiš ili izgovoriš. Mislim da je to osećanje koje treba svi da negujemo svakog dana. Božićni post ima posebnu težinu. Radujemo se svemu onome što će doneti porodično okupljanje i nekako mislim da najviše vole to što smo uglavnom svaki put za Božić zajedno i to poštovanje odlaska kod bake i neke, kod mojih roditelja se još uvek neguje i da kultura nedeljnog ručka gde bi trebalo da se svi okupimo zajedno bar jednom nedeljno, e sad nekada se to dogodi nekada ne, ali trudimo se da održimo i to što je činimi se nažalost onako potisnuto u neki drugi plan ali mislim da bi se očuvale porodične vrednosti i da bi nekako i deca imala neko jako uporište u porodici i da bi pre svega u porodici imali svoje uzore, da bi se ugledali na one koji su njima najvažniji i da bi smo napravili tu čvrstu vezu između članova porodice mislim da je jako važno imati tu odgovornost kada treba da budemo zajedno.

Da li daješ sebi neke ciljeve koje želiš da ostvariš?

- Moram da priznam da nisam razmišljala o ciljevima kao o nečemu što treba da zadam samoj sebi. Međutim, to je rezultiralo time da neke svoje želje ili nešto što sam imala u planu nisam ostvarila. Moram da kažem da čak nisam ni razumela, mislila sam da su prazne priče to što je sada popularno zapisivati ciljeve i želje ili manifestovati nešto što želiš da uradiš. Ali mislim da sam malo sazrela, mućnula glavom i shvatila da to uopšte nije nešto što je loše, može samo da donese dobrobit, odnosno da ne zaboravimo sve ono što smo nekada poželeli i da se podsetimo pa i čak kada nemamo dovoljno vremena ili kada nemamo fokus misli ka tome da možemo da uradimo više od onoga što trenutno imamo. Mislim da ću u budućnosti postaviti jasno te ciljeve. Međutim, već sam pred sam kraj 2023. godine promenila neke stvari u svom životu i preduzela korake koje se godinama nisam usuđivala da preduzmem. Tako da mislim da je moje ostvarivanje ciljeva počelo, e sada je samo važno jasno definisati neke ciljeve koji nisu samo poslovni ili koji mogu da prošire sve ono što ja upravo radim. Tako da mislim da ću se ugledati na sve te influensere, motivacione govornike i psihologe koji kažu da je jako dobro zacrtati, pa čak i zapisati ono što želiš.

"Šta se radi za Božić radiće se cele godine" je stara srpska poslovica. Da li veruješ u to? Šta ti radiš taj dan ?

- Pa ja uglavnom ne radim ništa na taj dan, ali da, kažu kakav ti je Božić da će ti tako biti cela godina. Mislim da se to odnosi pre svega na osjećaj koji imaš u sebi i da ne treba da se, mislim da je to pre svega posetnik za ono što, ili opomena na neki način, da pa ajde bar na taj dan budemo svi složni, da bar na taj dan nemamo loše misli, da taj dan oprostimo svima koji su nas povredili pa nekada da oprostimo i nama samima. Mislim da nas to onako pre svega podseća na to smirenje tog dana i prosto umirenje uma, da nas staložen uvodi u dane i u godinu koja je pred nama. Mislim da se to pre svega odnosi na to, a ne na samu radnju koja će se tog dana dešavati.

Koliko ti je bitno da ispoštuješ sve običaje?

- Moram da kažem da mislim da je poštovanje običaja prelepa stvar i prelep čin. Mislim da bih volela da se u buduće nekako izađem iz tog komfora građanskog života ili iz tih okvira građanskog života i da stvarno jednog dana odem u šumu po badnjak i da te neke običaje malo drugačije primenjujemo s obzirom na to da sam ja, što se kaže, devojka iz zgrada, i da bi bilo lepo da nekada doživimo taj Božić na neki drugi način. Ja sam pre nekoliko godina imala tu priliku da Božić dočekamo u Manastiru Đurđevi Stupovi, ima tome nekoliko godina, nego ima jedno 15 ili više, oko 18 godina. Imala sam priliku da prisustvujem toj Božićnoj večeri. To je bio prvi put da su se u Manastiru Đurđevi Stupovi spojili verski i narodni običaji, i to jako pamtim kao nešto što je bilo interesantno, zanimljivo i jedno potpuno neverovatno iskustvo i velika privilegija. Tada je u Đurđevi Stupovima bio otac Gerasim, za kog sam posebno vezana i neko ko je uvek tu za mene da popričamo i da mi uputi lepu reč i savet. To jedno prijateljstvo koje je krenulo iz Manastira Đurđevi Stupovi i traje i dan danas. On je neko ko je uvek tu da sasluša i ko se često seti mene, tako da zahvaljujući njemu mislim da je i moj odnos prema veri i prema Bogu postao malo drugačiji. Iako verujem da nije samo stvar običaja, mislim da je jako važno gajiti to da se Bog zapravo nalazi u svakom od nas i da uvek trebamo težimo svemu onome što svi ti važni dani u našoj veri nalažu. Poznajem mnogo ljudi koji poštuju verske običaje jako posvećeno, ali ostatak godine se ne ponašaju po tim hrišćanskim pravilima. Oni su svesni toga da greše, tako da se stvarno trudim da uočim sve one stvari koje nisu dobre, sve one misli koje nisu produktivne ili koje budu loše u nekom momentu. Mi smo ljudi od krvi i mesa, ali uvek se setim kad god je neka situacija u kojoj ja možda nisam odreagovala kako treba, uvek se setim toga da treba da težim ka tome da te misli, ukoliko su loše, što pre izađu iz mene. Mislim da je tu negde i tajna onda i mog osmeha i prosto neke moje prirodnosti i lepog odnosa prema životu. Ako me pitate šta je tajna nekog osmeha koji je večito na mom licu, mislim da je upravo to što se kod mene u porodici uvek gajila tradicija i uvek negovala tradicija i to što smo sve to što nalažu svi veliki verski praznici mi zapravo nazivali vaspitanjem. Radujem se celoj godini koja je pred nama, mislim da će biti drugačije nego bilo koja do sada, a ja ću se truditi da u duhu svih tih hrišćanskih načela živim i u buduće.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso)