Foto: EPA-EFE MOHAMMED SABER

STRAVIČNE PROGNOZE

KOLIKO JE OZBILJNA KRIZA U GAZI? Nestašica hrane bi mogla da dovede do FATALNOG ISHODA, već početkom FEBRUARA bi...

Izrael je od samog početka uveo potpunu blokadu, pa su Palestinci ostali bez isporuka goriva, struje, hrane i vode

Objavljeno: 26.12.2023. 12:11h

Nestašica hrane koja u Gazi traje već nedeljama rezultirala je time da bi ozbiljna glad mogla da zavlada u palestinskoj okupiranoj enklavi.

Od 7. oktobra, kada su započeti izraelski vazdušni udari na Gazu, pogođene su ili oštećene mnoge pekare i skladišta hrane, a putevi kojima se doprema humanitarna pomoć takođe su neprohodni.

Izrael je od samog početka uveo potpunu blokadu, pa su Palestinci ostali bez isporuka goriva, struje, hrane i vode.

SZO je napomenula da je u nedavnim misijama u Gazi njeno osoblje prijavilo kako je gladna svaka osoba s kojom su razgovarali.

- Krećemo se po Gazi isporučujući medicinske potrepštine, a ljudi žure ka našim kamionima u nadi da je to hrana - rekli su zaposleni u SZO.

Do sada je prijavljeno 100.000 slučajeva dijareje i 150.000 slučajeva infekcije gornjih disajnih puteva, a u kombinaciji sa neuhranjenošću, ove bolesti mogu postati smrtonosne.

- Narod Gaze, koji je već dovoljno patio, sada se suočava sa smrću od gladi i bolesti, iako bi one lako mogle da budu lečene funkcionalnim zdravstvenim sistemom - saopštila je SZO, ponavljajući svoje pozive na hitan prekid vatre iz humanitarnih razloga.

foto: MAHMUD HAMS / AFP / Profimedia

Šta kažu izveštaji?

Više od 2,3 miliona ljudi u Gazi je suočeno sa akutnom nestašicom hrane, prema skali IPC (Integrated Food Security Phase Classification) koja meri rizike od izgladnjivanja.

IPC navodi pet faza nepristupačnosti hrani, od prve faze do katastrofe ili gladi, što je peta faza. Faze tri i četiri već predstavljaju krizu.

Akutna nestašica hrane se odnosni na kratkoročni fenomen koji je obično izazvan delovanjem ljudi, za razliku od hronične neuhranjenosti i nestašice koja je dugoročna i rezultat je nepovoljnih uslova za život.

Predviđa se da će između decembra i januara čitava populacija Gaze upasti u faze tri ili četiri, prema izveštaju koji je potpomognut UN.

Ukoliko se rat nastavi ovim tempom, već početkom februara će zavladati ozbiljna glad.

Prema definiciji, glad je kada najmanje 20 odsto stanovništva spada u fazu pet klasifikacije IPC.

Skoro celo stanovništvo Pojasa Gaze suočava se sa glađu

Cela populacija Pojasa Gaze od 2,3 miliona stanovnika suočava se sa velikom gladi, koja se povećava iz dana u dan.

Broj domaćinstava koja su pogođena jakom nestašicom hrane je najveći zabeležen globalno, prema izveštaju IPC-a o merenju ozbiljnosti nestašice hrane koji je izradilo više organizacija, među kojima agencije UN i nevladine humanitarne organizacije.

Kamioni koji isporučuju hranu, vodu i lekove iz Egipta čine samo deset odsto potreba stanovništva Gaze, prema podacima UN.

foto: Imago / Alamy / Alamy / Profimedia

Kako se u Gazi dolazi do hrane?

Palestinske porodice krpe kraj s krajem pošto je spremanje obroka nemoguće bez goriva ili struje.

Provesti čitav dan bez jela je postalo uobičajeno. Svetski program za hranu (WFP) početkom decembra je izvestio da je devet od 10 ljudi širom enklave preskakalo obroke.

Ugrožene grupe, poput trudnica, u velikom su riziku, a formula za bebe i mleka skoro da i nema.

Meštani se snalaze, pa određena jela spremaju na drva ili uz pomoć kartona, a 13 odsto raseljenih ljudi je primorano da pali čvrsti otpad.

Čim se završilo kratko primirje početkom meseca, glad je nastupila. Samo 12 dana kasnije, najmanje polovina anketiranih raseljenih ljudi je rekla da poznaje nekoga ko je jeo živo meso.

Pristup vodi je takođe otežan, a po osobi je dnevno dostupno manje od dva litra, a pod tim se podrazumevaju piće, pranje i kuvanje. U idealnim uslovima, svakom čoveku je potrebno 15 litara vode dnevno.

foto: EPA-EFE/HAITHAM IMAD

Kakva pomoć ulazi u Gazu?

Broj kamiona koji prevoze hranu za mesec dana, od 7. oktobra, drastično je opao, u poređenju sa najmanje 10.000 vozila pre rata.

Tokom dva meseca sukoba, samo 1.249 kamiona sa hranom je stiglo do Gaze. Tokom prvih 70 dana rata, samo 10 odsto hrane, potrebne čitavoj populaciji Gaze, ušlo je u enklavu.

WFP je preporučio da najmanje 100 kamiona sa hranom i vodom moraju dnevno da ulaze u Gazu, ali to uglavnom nije slučaj. Situaciju otežavaju i oštećeni putevi.

Tokom primirja od 24. novembra do 1. decembra, oko 200 kamiona je ulazilo svakog dana, ali se i tad nije moglo stići do svakoga kome je pomoć potrebna.

Čak i kada pristup hrani nije otežan, teško ju je ravnomerno podeliti. Nadomak distributivnog centra u Rafi, na granici sa Egiptom, ljudi bi morali da čekaju u redovima 10 sati, a ponekad bi se vraćali praznih ruku.

- Hodao sam tri kilometra da bih uzeo galon (tri litra) vode, a hrane nema. Ukoliko je nađemo, konzervirana je. Ne jedemo dobro - rekao je Palestinac Marvan (30), koji je sa trudnom ženom i dvoje dece pobegao na jug enklave.

foto: EPA-EFE MOHAMMED SABER

Stanovništvo Gaze se u većoj meri oslanja na humanitarnu pomoć, a onda i na lokalne markete i pomoć prijatelja i rođaka. Međutim, kako nestašica vlada svuda, ni rođaci ne mogu više adekvatno da se pomažu.

Borba za hranu će se sve više povećavati, upozoravaju stručnjaci.

Lokalne farme, mlinovi, pekare i magacini hrane su takođe uništeni u izraelskim bombardovanjima.

Samo mesec dana od izbijanja sukoba, sve pekare na severu Gaze su zatvorene jer nije bilo brašna i goriva.

Bonus video:

(Espreso/ 24 Sedam/ N.P/ Prenela: T.M.