Sveti Nikola, Foto: Printscreen/youtube, Zorana Jevtić,, Wikipedia

praznik

KO JE ZAISTA BIO SVETI NIKOLA? Danas NIKAKO ne radite JEDNU stvar, a OBAVEZNO za SVOJ MIR uradite OVO delo

Sve što treba da znate o prazniku Svetog Nikole

Objavljeno: 19.12.2023. 08:19h

Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.

Ko je bio Sveti Nikola i zašto je važan?

Svetog Nikolu u hrišćanskom svetu poštuju kao čudotvorca, s tim da se u pravoslavlju smatra i zaštitnikom putnika, mornara, zatvorenika i siromašnih dok je u katoličanstvu zaštitnik svih slojeva društva, ali naročito dece.

Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji. Bio je veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu.

Sveti Nikolafoto: Wikipedia Commons

Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje. Od detinjstva je izučavao Sveto pismo, danju nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Kada je završio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, inače arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.

Nasledstvo koje mu je ostalo iza roditelji koristio je da pomaže sirotinji i deli milostinju. Dobra dela činio je tajno.

Za arhiepiskopa izabran je nakon smrti svog strica, nakon čega je nastavio da širi veru i u crkvi i među običnim ljudima. U jednom periodu života, tokom vladavine rimskog cara Dioklecijana koji je sistematski progonio hrišćane, Nikola je zatvoren u tamnicu. Na slobodu je izašao tek za vreme Konstantina Velikog.

Umro je prirodnom smrću 345. godine u gradu Mira (današnjem gradiću Kale (Demre) u turskoj regiji Antalija). Njegove mošti počivale su u sabornoj crkvi u tom istom gradu sve do 1096. godine kada su prenete u Bari u Italiji. I danas, skoro 1.000 godine kasnije, nalaze se u Bariju.

Tradicija i običaji koji prate slavu Svetog Nikole u Srbiji

Za Svetog Nikolu vezuje se čitav niz običaja, koji se ponegde i razlikuju. Obzirom da je Sveti Nikola najčešća krsna slava među pravoslavcima u Srbiji i najduže se slavi, brojni običaji su lokalnog karaktera i prenose se sa kolena na kolena unutar jedne porodice.

Ovo su neki od običaja povezanih sa ovim praznikom:

Sejanje božićne pšenice

Među pravoslavnim običajima izdvaja se i sejanje božićne pšenice za koju se veruje da simboliše plodnu godinu koja dolazi i da u dom donosi sreću, zdravlje i blagostanje. Seje se na dan Svete Varvare 17. decembra ili na Svetog Nikolu 19. decembra. Kako verovanje kaže, pšenica se sadi da bi naredna godina bila uspešna i plodna, i to baš na ovaj dan da bi taman do Božića biti bujna i zelena i tako krasila prazničnu trpezu.

Crkvafoto: Tamara Trajković

Darivanje dece

U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece nekom sitnicom ili slatkišom. Nekada su to bile jabuke, orasi i kolači, ali možete izabrati i nešto drugo. Ako su vam mališani bili dobri, obradujte ih nekim malim darom.

Lađari pucaju iz topova

Na ovaj praznik, gde god da se nađu, lađari spuštaju sidra. Zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Pripremaju topove za paljbu odajući počast svome zaštitniku. Na ovaj način slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.

Šareni kolači u obliku ptice

Na jugu Srbije tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptice. Zajedno sa pogačom i vinom odnose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.

Praštanje dugova

U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome kome se oprosti dug na Svetog Nikolu sledeća godina biti bogata i plodna.

Šta ne treba raditi na Svetog Nikolu?

Prema verovanju, na dan kada se slavi ovaj svetac ne valja prati veš, ali i ne treba čistiti kuću ni raditi bilo kakve kućne poslove.

Crkvafoto: Tamara Trajković

Zašto se Sveti Nikola slavi 19. decembra?

Sveti Nikola se slavi 19. decembra (6. decembra po starom kalendaru) i spada u red slava nepromenljivog datuma. Ovaj datum nije slučajan – na isti dan 343. godine ovaj svetitelj je preminuo.

Zimski Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, zbog čega hpravolsavni vernici koji obeleževaju ovog sveca kao krsnu slavu pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Međutim, postoji i letnji Sveti Nikola koji se obeležava 22. Maja. Na ovaj dan 1096. godine njegove mošti prenete su iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.

Legende, priče i verovanja vezane za Svetog Nikolu

Za ovog sveca vezuje se čitav niz legendi i priča. Jedna od njih objašnjava zašto se Sveti Nikola smatra zaštitnikom mornara, lađara, splavara, ribara i vodeničara.

Ta priča kaže da je Sveti Nikola posle obilaska svih svetih mesta unajmio nekog lađara da ga odveze u Likiju. Lađar je uzeo novac, ali je hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a su svi napori mornara koji su pokušavali da vrate brod bili uzaludni. Punim jedrima brod je došao u likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.

Veruje se da na dan kada se obeleževa Sveti Nikola ne treba počinjati putovanje, a mnogi moreplovci drže se tradicije da se na taj dan ne isplovljava.

Sveti Nikola se među hrišćanima poštuje kao čudotvorac i veruje se da može da izleči svaku boljku. Vekovima se prenose priče o čudima koja su se dogodila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Legende kažu da su slepi uspeli da povrate vid, teško bolensne osobe da prohodaju,a da se gluvima vraćao sluh, zbog čega mu se bolesni mole.

Bonus video:

(Epsreso/ Nova.rs/ Prenela V.A)