Foto: Stefan Stojanović

NEVEROVATNO

OD POČETKA DECEMBRA PROMENILA SE 4 GODIŠNJA DOBA: Sneg zavejao, bilo 88 cm, pa stiglo 26°C, a sad opet MINUS

Srbija je bila pod uticajem ciklona i u njegovom prednjem delu, uz intenzivna južna strujanja

Objavljeno: 04.12.2023. 12:35h

U Srbiji su ovih dana zabeležene ogromne temperaturne razlike, a za tri dana promenila su se sva četiri godišnja doba, pa je bilo i sunca i kiše i snega i mraza, ali i letnjih temperatura od 26°C. U Loznici je zabeležena i tropska noć, kada je temperatura dostigla 23°C.

Krajem novembra Srbija je doživela pravi zismki scenario, a poslednji vikend u novembru doneo je Srbiji obilne količine snega. U brdsko-planinskim predelima Srbije palo je i pola metra snega, a na jugoistoku Srbije, preciznije na Vlasini palo je 88 centimetara snega.

Potom je prvi decembar doneo temperaturni šok. Srbija je bila pod uticajem ciklona i u njegovom prednjem delu, uz intenzivna južna strujanja, špri čemu je sa severa Afrike preko Mediterana došlo do priliva veoma tople vazdušne mase. Jak južni i jugozapadni vetar imao je fenski efekat, pa je to dodatno dovelo do povećanje temperature vazduha.

foto: RINA

Maksimalna temperatura drugog decembra u Srbiji dostigla je letnjih 26°C, pri čemu je veoma malo nedostajalo da bude oboren temperaturni rekord za najvišu ikada izmerenu temperaturu vazduha u decembru oktkad se vrše merenja. Ipak, u mnogim predelima Srbije oboreni su temperaturni rekord za decembar, u Kragujevca za čak tri stepena u odnosu na prethodni. Temperaturne rekorde za decembar pored Valjeva i Kragujevca oborili su i Vranje, Leskovac, Sremska Mitrovica, Požega, Ćuprija i Kraljevo, ali i Beograd.

U noći između prvog i drugog decembra bilo je veoma toplo, a fenski efekat doneo je Podrinju i Loznici i tropsku noć, pri čemu se minimalna temperatura nije spustila ispod 20°C.

Beograd je prvog decembra sa 22.6°C izjednačio temperaturni rekord iz 16. decembra 1989. godine, dok je 2. decembra sa 22.7°C oborio rekord, a merenja se vrše od 1887. godine.

I dok je Srbija, uz jugoistok Evrope tog dana imala pravo prolećno, pa čak i letnje vreme, uz temperature od 26°C, polarni udar iz Skandinavije obrušio se na centralnu Evropu i Alpe, uz veoma obilni sneg i veoma niske temperature.

Najobilniji sneg pao je na jugu Nemačke, pre svega u Bavarskoj, pri čemu je u Minhenu palo pola metra snega, a ceo grad ostao je paralisan snegom.

foto: RINA

I dok su temperature sve do kasnog poslepodneva u Srbiji bile iznad 20°C, hladni front doneo je jako zahlađenje sa snegom i grmljavinom Sloveniji i Hrvatskoj, a na rastojanju od svega desetak kilometara temperaturna razlika iznosila je čak 15-20 stepeni.

U toku večeri hladni front stigao je i do Vojvodine, uz jače naoblačenje sa kišom, da bi hladni front kasnije tokom večeri i noći doneo drastično zahlađenje i Beogradu, ali i ostalim predelima Srbije.

Usledio drastičan pad temperature vazduha

Temperatura je po prodoru hladnog fronta, za samo sat vremena bila u padu za 10 do 15 stepeni, uz jak severozapadni vetar. Kiša koja je padala u Vojvodini, vrlo brzo je prestala, tako značajnijih pšadavina u ostalim predelima Srbije nije bilo, tek sporadične kiše, a u brdsko-planinskim predelima slabog snega.

Prethodno je snažan fenski efekat jugozapadnog vetra potpuno otopio sneg i na najvišim planinama, pri čemu je za dva dana nestalo skoro pola metra snega.

Već tokom noći i u nedelju ujutro temperature širom Srbije bile su 2-3°C, a dan ranije 25-26°C.

foto: Stefan Stojanović

U nedelju uveče nakon razvedravanja nastavio se pad temperature vazduha, a u prilog tome išlo je vedro vreme, uz veće izračivanje vazduha, ali i visok vazdušni pritisak, uz stabilno i suvo vreme.

Jutros su širom Srbije zabeležene temperature ispod -5°C, na severu Vojvodine do -7°C, a na Kopaoniku na -9°C. Dakle, za manje od 40 sati temperatura u Srbiji promenila se za 35 stepeni.

Ogromne temperaturne oscilacije nepovoljno su delovale i po ljudski organizam, naročito na ljude sa hroničnim bolestima.

Dobra vest je da će prema vremenskoj prognozi narednih dana temperature stabilizovati, odnosno da neće biti većih temperaturnih oscilacija i one će manje-više biti u skladu sa kalendarom.

Bonus video: POSTOJI MOGUĆNOST NOVIH ZEMLJOTRESA U SRBIJI Stručnjak o mogućoj šteti: Ovako građene zgrade i kuće NAJMANJE STRADAJU

(Espreso/Telegraf)