Foto: Nebojša Mandić

SVAKA JOJ ČAST

"TO JE ZA MENE JEDNO OD GORIH ISKUSTAVA": Džulijen studira MEDICINU u BEOGRADU, pa otkrila od ČEGA NAJVIŠE STRAHUJE

Ova mlada devojka napustila je svoju domovinu i prevalivši više od 5.000 kilometara stigla u Srbiju krajem maja 2021. kao stipendista programa "Svet u Srbiji"

Objavljeno: 12.11.2023. 09:05h

Moj prvi utisak o Srbiji bio je dobar, ali čuvši drugačiji jezik na aerodromu, umalo da se vratim u Ugandu. Iako sam bila svesna da ću dva meseca da učim srpski, a zatim da studiram medicinu na srpskom, bilo je apsolutno strašno, ali avaj, stigla sam dovde iako mi slabo ide upotreba padeža, počinje priču za Kurir Džulijen Abasa (22) iz Ugande, koja je student treće godine medicine na Univerzitetu u Beogradu.

Ova mlada devojka napustila je svoju domovinu i prevalivši više od 5.000 kilometara stigla u Srbiju krajem maja 2021. kao stipendista programa "Svet u Srbiji", koji kod nas okuplja strane studente iz više od 40 zemalja sveta. Nakon dve godine boravka u Srbiji, Džulijen kaže da se ovde oseća kao kod kuće, da je zemlja mirna i da ima veoma lepu prirodu. Posetila je i Novi Sad, Valjevo, Pančevo i Zlatibor.

- Volela bih, naravno, da ostanem ovde i možda se i venčam, ali mislim da sam Ugandi potrebnija nego Srbiji. Većina ljudi uvek misli da je Afrika veoma siromašan kontinent, ali ja sam iz dobrostojeće porodice i moj razlog što sam ovde nije da poboljšam život članova moje porodice, već život manje privilegovanih u Ugandi. Ambiciozna sam i principijelna devojka, a ovde sam došla kako bih stekla kvalitetno obrazovanje, naučila veštine da bih mogla, kad se vratim kući, primenim ono što sam ovde naučila i olakšala život ljudima u domovini, posebno deci i devojčicama - ističe Džulijen.

foto: Zorana Jevtić

Za Srbiju je, kaže, čula i pre nego što je došla ovde, i to zbog srpskog fudbalskog trenera Milutina Sredojevića, koji je dve decenije bio trener u Africi. U školi je učila i o Nikoli Tesli, a čula je i za najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, koji je iz Srbije. Međutim, Srbija joj nije bila prva opcija za studiranje.

Porodične vrednosti

- Pre nego šta sam uopšte otkrila da postoji program stipendiranja, već sam tražila univerzitet za studiranje u Evropi. Prve zemlje za koje sam bila zainteresovana bile su Nemačka, Austrija i Holandija, pošto tamo imam prijatelje, a i već sam ih posećivala. Međutim, tamo je bilo skupo, a mojim roditeljima je bila želja da izaberem zemlju koja poštuje kulturne vrednosti i religiju. Moj otac je Srbiji odmah dao prednost i rekao mi je: "Srbija je pravoslavna hrišćanska zemlja i još uvek snažno čuva kulturne i porodične vrednosti, makar sam siguran da ćeš se vratiti cela" - priča Džulijen za Kurir.

U našoj zemlji živi već dve godine i četiri meseca u jednom od studentskih domova, a učenje našeg jezika za nju je bio poseban izazov.

foto: Marina Lopičić

- Teško je na studijama gde koristimo različite izraze kao što su "prilagođavanje", "isečak", "gnječenje"... Te neke reči koje nikad ne srećem na ulici, gde najviše i učim jezik slušajući druge. Pored toga, nastava je na srpskom, nekad jedva razumem šta profesori predaju, što znači da moram da radim dva puta više od srpskih kolega, što ponekad može biti frustrirajuće - otkriva Džulijen.

Teško sklapa prijateljstva

Srbi su privlačni, ali stidljivi da mi priđu

Džulijen za Srbe kaže da su ljubazni i gostoprimljivi.

- Mnogo ljudi mi je pomagalo u gradu jer uvek se izgubim ili idem u suprotnom smeru od moje aplikacije Moovit. Međutim, sklapanje prijateljstava ovde je bilo teško, Srbi su dobri prema meni, ali samo kada mi treba pomoć, niko nije pokazao interesovanje da bude blizak sa mnom i to je šteta! S druge strane, smatram da su mi Srbi privlačni, ali su veoma stidljivi da mi priđu. U početku sam mislila da me možda ne smatraju privlačnom, ali kasnije sam saznala da je to njihov problem, a ne moj - govori za Kurir kroz smeh ova mlada devojka.

foto: Tamara Trajković

Strah od zime

Dodaje da je naš jezik težak, ali interesantan, kao i da još uvek meša padeže, kao i ženski i muški rod, posebno ako priča srpski dva sata u kontinuitetu. Posebno joj se dopada srpska hrana, za koju kaže da je neverovatna.

- Probala sam sarmu, ćevape, karađorđevu šniclu, ali još uvek se nisam upoznala s većinom srpskih jela s obzirom na to da se hranim u studentskoj menzi, a tamo je hrana ista skoro svaki dan. Zaljubljena sam u sir, probala sam sir u svim oblicima i mogu da kažem da mi kajmak daje dobar san. Što se tiče zime, to je za mene jedno od gorih iskustava, jer nemamo zimu u Ugandi - navodi Džulijen.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/ Mina Branković)