SUTRA MNOGE KUĆE SLAVE KRSNU SLAVU: Veruje se da će neobični svetac doneti ZDRAVLJE U DOM samo pod JEDNIM USLOVOM

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave prepodobnog Avramija Zatvornika, mučenika odbeglog od sveta, zaštitnika ovčara, ovaca i sitne stoke.

Još kao dete, sa velikom ljubavlju je posećivao crkvu, slušavši reč Božju i poučavajući se u njoj. Roditelji mu behu veoma pobožni i blagočestivi ljudi, te u najboljoj nameri poželeše da ožene svog sina i nađoše mu devojku.

On se u početku protivio volji svojih roditelja, ali ne mogavši da ih ražalosti, on pristade. Sedmi dan, posle svadbe, rukovođen Bogom, on ode iz grada, udalji se u samoću i predade se podvigu, proslavljavši Boga. Njegovi srodnici se jako ražalostiše, ali prihvatiše njegovu odluku i ostaviše ga da živi u molitvenom samovanju i tihovanju, ne uznemiravajući ga.

Pronese se glas po okolini o njegovoj mudrosti, razumu, velikom uzdržanju, smirenosti i celomudrenosti. Roditelji mu umreše, te on sve svoje imanje podeli siromašnima, ne ostavivši sebi ništa, jer se plašio da se njegov um ne prilepi za neku ovozemaljsku stvar.

Podvizavao se punih 50 godina i za to vreme je izašao među ljude samo dva puta. Prvi put da obrati Bogu jedno selo u kom su bili svi neznabožci. Episkop je želeo da ga postavi baš u to selo za sveštenika, ali se Avramije usprotivi toj odluci. Međutim, morao je prihvatiti i ostati neko vreme u selu, kao sveštenik, gde je sagradio lepu crkvu i u njoj je uznosio molitve Bogu svakodnevno da sabere rasejani narod i uvede ga u crkvu.

Neznabošci ga okovaše, proteraše iz sela i zatrpaše kamenjem, ali on se ponovo vrati. Mučen, gonjen, vučen, tučen, kamenjem zatrpavan, gladan i žedan, on se ne razgnevi na njih i ne klonu duhom, već trpeći sve, on se ne predade očajanju, nego još više razgorevaše ljubavlju prema Bogu i sažaljenjem prema zabludelima.

Molio je i poučavao starce kao roditelje, mlađe kao braću, decu kao čeda, a istovremeno je bio zlostavljan i ružen od njih. Svojom verom, molitvom i uzdržanjem, uspeo je da ih preobrati i uvede u crkvu i očisti ih od idolske nečistote. Krstio ih je sve u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Kada je završio svoj posao, on se povuče da nastavi svoj podvig.

Drugi njegov izlazak među ljude beše da spase svoju zabludelu sinovicu Mariju. Vrati je na pravi put i ponovo nastavi svoj pređašnji podvig u samoći, ali više nikad ne izađe među svet. Upokojio se mirno 360. godine u 70. godini života na zemlji.

Običaji i verovanja

Rasuđivanje na današnji dan kaže:

- Ko pretrpi do kraja, spašće se, rekao je Gospod. Vera je jedina svetlost trpljenju, jer trpljenje samo po sebi predstavlja nepodnosivi mrak. Vera je sjajna zvezda u tome mraku; vera ublažava oštrinu stradanja; ona podržava na svojim krilima svu težinu trpljenja. Sv. Avramije pruža nam prekrasan primer istrajnosti u trpljenju. Dosade, koje mu je pričinjavao đavo raznovrsnim iskušenjima i zastrašivanjima, malo koga da ne bi pokrenule, da ostavi jedno mesto i preseli se na drugo. Ali Avramije nije se hteo preseljavati, da ne bi demon zli likovao, nego je istrajao na svome mestu i pobedio je đavola.

Zbog njegovog načina života, svi vernici sutra moraju da istrpe nedaće sa kojima se susretnu, da budu strpljivi i da veruju da će im ovaj svetac pomoći da prebrode sve što ih muči.

Krsna slava Sveti Avramije Zatvornik proslavlja se u na području donjeg Podrinja. Zapadno od Drine, porodice koje slave ovu krsnu slavu najviše su zastupljene u okolini Šekovića, Srebrenice, Vlasenice, Zvornika i Bijeljine. Istočno od Drine one se najčešće javljaju u sledećim oblastima: Sokolskoj Nahiji (Azbukovici), Rađevini, Jadru, Mačvi, Šabačkoj Posavini, Šabačkoj Pocerini, Valjevskoj Kolubari i Podgorini, kao i u Sremu.

Manji broj porodice proslavlja slavu Svetog Avramija Zatvornika u Semberiji, Banatu, Beogradu, Šumadijskoj Kolubari i centralnoj Bosni.

Bonus video:

(Espreso / Alo)