Aerodrom, Foto: Printscreen/Youtube/ ABC13 Houston

TEŽAK ŽIVOT GASTRABAJTERA

IGOR GODINAMA ŽIVI U NEMAČKOJ, A DOBIO JE I ZELENU KARTU: Ima želju da ode u OVU ZEMLJU, ali kaže i da...

Igor je godinama živeo u Nemačkoj, nije bio zadovoljan, sada se seli u Ameriku

Objavljeno: 23.10.2023. 20:35h > 20:45h

Povodom prijava za ovogodišnju Lutriju za zelenu kartu i nasumičnog izbora kandidata koji "preko noći" mogu dobiti šansu za američku vizu, deo Srba se svakodnevno raspituje o ovome. A Srbin iz Nemačke koji je vizu prošle godine upravo preko ovog programa i dobio objasnio je zašto ima želju da napusti Nemačku.

Igor je unutar Fejsbuk grupe "Srbi, Hrvati, Bosanci, Makedonci u Americi - the Balkans in USA", najpre odgovorio da je za troškove dobijanja američke vize za petočlanu porodicu, pored sreće i izvlačenja, bilo potrebno da izdvoji 10.000 evra. Ipak, ono što ga je navelo da se prijavi za Ameriku, jeste konstantan "osećaj stranca" u Nemačkoj.

Na pitanje zašto bi napustio Nemačku i opredelio se za Ameriku, on je odgovorio navođenjem više razloga koji mu u Nemačkoj smetaju, a sa kojima su se mnogi složili s njim.

"Nisam još otišao, u Nemačkoj sam i dalje, i ne znam kada ću se seliti za USA. Želeo sam jako jer ima mnogo razloga zašto bih napustio Nemačku, mada i ostao.

Nemačka je u prvom redu država za neradnike, neka tzv 'socijalna demokratija' koja uzima od onog koji hoće da radi i daje onome koji neće. Ja u Nemačkoj radim 80 sati sedmično i za***avaju me za vizu 8 godina već. Ne mogu ni kiflu da kupim na kredit. Supruga je ograničena samo na jedno zanimanje, ne sme da otvori firmu svoju, ne sme da promeni oblast u kojoj radi.

"U Nemačkoj ste stranac decenijama"

Sistem koji je po meni pred potpunim pucanjem, samo je pitanje kada ce da se sruši. Rodili smo im tri nove porezne platiše u Nemačkoj, ali ne možemo dobiti pasoše dok najmlađi ne živi minimum tri godine u Nemačkoj. Mislim, to je potpuno ludilo mozga.

foto: Profimedia

USA je tipična kapitalistička tvorevina, ali onaj ko hoće da radi - može, i država ga ne ograničava. Porezi su niži, nekretnine jeftinije, a kreditiranje dostupnije. Otvorenost uma ljudi u USA i u Nemačkoj je nemoguće uporediti. U Nemačkoj i za 5 generacija ćete biti stranac, u USA su svi odnekud došli i svi su koliko toliko jednaki.

Mala opaska, u Nemačkoj ako imate 2 posla, plaćate porez vise od 50%. A što se tiče penzionog sistema - mesečno mi sa plate skidaju 560 evra za penziono osiguranje, supruzi takođe. Za nasu generaciju je predviđeno da će u penziju moći sa 69-70 godina. Za 70 godina (supruga još 37 i ja još 32 godine) uplatićemo 840.000 evra bez da plata vremenom raste...znači trebalo bi da živimo 150-200 godina da bi to imalo smisla.

Moj omiljeni hobi je ribolov. U Nemačkoj da idete na pecanje - treba vam škola koju naravno plaćate, za odlazak u lov vam traže kao da ćete da lovite ne znam šta. U Americi je to dostupnije mnogo.

Zašto bih ostao u Nemačkoj?

Zbog pasoša, jer mi je vremenski mnogo bliži nego u USA ako se odselim sada. U šali često kažem, da mi je da dobijem taj nemački pasoš, pa da se odselim u neku normalnu zemlju. Ima toga još, mogao bih roman napisati" objasnio je on u svojoj opširnoj objavi.

Sa njegovim opisom života u Nemačkoj, mnogi su se složili, a bilo je i onih koji su naveli u kratkim crtama prednosti Amerike

"Nasmejao si me. Svaka ti je na mestu", "Sa takvim rezonovanjem dobro došao u Ameriku, nećeš se pokajati" pisali su mu ispod objave.

"U Americi krećeš život od nule i to košta"

Ipak, da nije lako ni u Americi, govori sledeći komentar.

"U Americi je čovek nekako mnogo slobodniji da radi i živi kako želi i gde želi. Ako ti negde ne valja, možeš lako da promeniš državu i grad. Deca dobiju državljanstvo po rođenju, možeš da imaš svoj biznis, po meni jednostavnije mnogo nego u Evropi i mnogo mnogo opuštenije. Ali.. život dosta zavisi od same situacije i posla kojim se roditelji bave. Neko će možda krenuti odmah da radi pa će pokrivati troškove od starta. Ja sam recimo potrošio 15.000 dolara za 3 meseca kad sam došao sa sinom, nisam radio ništa. Moraš da računaš da pored kirije, hrane i ostalih mesečnih troškova, moraš odmah da kupiš auto i krevet, nameštaj, a šanse su da nećeš moći da poneseš ni šerpe i escajg, i to deluje kao sitno ali za čas odu pare, bukvalno opremljuješ kuću od nule. A inače, da ponovo dolazim, ne bih uopšte dolazio u veliki grad, samo manji gradovi 100-400k stanovnika", objasnio mu je jedan Srbin u Americi.

Bonus video:

(Espreso/Blic)