Ilustracija, Foto: Profimedia

jeziva priča

JUGOSLOVENSKI GLUMAC NAPISAO PISMO, POKRIO SE ČARŠAVOM I PUCAO SEBI U GLAVU: Srpsku GLUMICU je voleo više od ŽIVOTA

Ovaj jugoslovenski glumac ostavio je tužnu priču o kojoj se i dalje priča

Objavljeno: 27.09.2023. 17:58h

Bekim Fehmiu pokojni se jugoslovenski glumac albanskog porekla.

„Ja Bekim, što znači blagoslov, poslednji sam od muške dece. Imam veliku i gotovo uvek ošišanu glavu… Mene svi vole i uvek se raduju kad me vide, daju mi novac da kupim sladoled ili salep…“ (Blistavo i strašno, 2001. godina)

Bogata karijera

Svetski poznat, filmski i pozorišni glumac, rođen je 1. juna 1936. godine u Sarajevu. Bio je prvi istočnoevropski glumac koji je zaigrao pred holivudskim kamerama i jedan od najboljih glumaca kog je imala jugoslovenska kinematografija.

Studirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mate Miloševića. Ogromnu slavu je stekao u filmu crnog talasa „Skupljači perja“, u kome je igrao sa Oliverom Katarinom.

Glumio je u celoj Evropi, naročito u Italiji. Imao je dugogodišnji ugovor sa italijanskim režiserom Dinom de Laurentisom, sarađivao je sa Džonom Hjustonom, Olivijom de Hevilend, Avom Gardner, Dirkom Bogardom, Šarlom Aznavurom i drugima.

Pored „Skupljača perja“ Aleksandra Saše Petrovića, snimio je „Roj“ Miće Popovića, „Uzrok smrti ne spominjati“ Jovana Živanovića, „Devojka“ Puriše Đorđevića i mnoge druge. Samoinicijativno je prestao da se bavi glumom 1987. godine, „u znak protesta zbog antialbanske propagande“.

Ljubav sa koleginicom Brankom Petrić

Bio je oženjen koleginicom, glumicom Brankom Petrić, sa kojom je imao dva sina – Hedona i Uliksa. Njihova ljubav i brak, koji je trajao skoro pola veka, nije bila ljubav na prvi pogled. Godinama pre nego što su se zavoleli, putevi su im se višestruko preplitali. Sretali su se na glumačkoj akademiji, a posebno na časovima plesa.

Brak su skloplili u Rimu i to dva puta. Najpre je Branka, već trudna, stigla na pripremljenu proslavu zaboravivši rodni list; a, venčanje su proslavili i objavili, da bi se ona tek naknadno vratila u Rim, ovoga puta s potrebnim papirima za sklapanje braka.

Bekim je važio za miljenika među publikom, a Branka je ispričala i da se nije dopadao samo ženama, nego i muškarcima, pa je tako za dizajnera Džona Galiana početkom 70-ih bio ideal muške lepote.

– Bekim je imao potrebu da mi se poveri, makar i u knjizi, a znao je da ću ja sve, kao i uvek, prihvatiti prijateljski. U šali sam mu govorila da bih se ja na njegovom mestu ponela još i gore – pričala je Branka za Gloriu.hr., koju je Fehmiu u knjizi opisao kao Amazonku, dok ju je s obale posmatrao u moru sa sinovima Uliksom i Hedonom.

Živeo je sa svojom suprugom, braćom i sestrama na relaciji Beograd-Priština-Prizren. Dana 15. juna 2010. godine izvršio je samoubistvo u svom stanu u Beogradu.

foto: Sonja Spasić, Damir Dervišagić

Samurajska smrt

O načinu na koji je skončao život jednom prilikom je za Nedeljnik ispričala njegova udovica, glumica Branka Petrić.

– Šta je samuraj? On mora da bude hrabar, da poštuje sve kodekse. Često je citirao Seneku, parafraziram: „Vlast nad samim sobom je najveća vlast.“ I dan-danas pomisao na to kako se na to pripremao – da ne bude u našoj spavaćoj sobi, nego u radnoj, da bude pokriven. Otac jedne moje prijateljice je izvršio samoubistvo. Pucao je sebi u glavu razneo je. A Bekim je pucao u slepoočnicu i jedna žena je rekla da je rana bila kao malina. I pištolj je ostao u ruci. Ispod čaršava, da ne doživim šok.

– To je bila kompletna režija smrti. Taj otoman u njegovoj radnoj sobi je crven, bordo, tako da nisam videla krv. Doneo je jastuk i sat koji ja sada uvek nosim i oproštajno pismo. Potpuno zaokružen čin. Čista estetika. Kada smo išli na identifikaciju, Uliks je rekao: „Kako je tata lep.“ A Hedon je pomogao bolničaru i na leđima nosio svog voljenog tatu.

Dramski umetnik voleo je život, a rat i podele su ga užasavale.

– Bekim nije hteo nigde da ga stavljaju i svrstavaju. On je pripadao svojoj porodici i našoj porodici. I veoma i istinski je doživljavao ono što je počelo da nam se dešava i ono što mi sada živimo. Jer danas nam deluje da se sve urušilo. Čemu tačno da verujemo? Toliko se na globalnom planu stvorilo nepoverenje. Vreme se iščašilo iz zgloba i kao da se svi pitamo da li je došlo do neke tačke potpunog beznađa, bezidejnosti, bez neke vodilje.

Neko je izjavio da je utopija sada glavna ideja. A Bekim je već to osećao. Za njega je umetnost bila najuzvišenija kada je osetio da se svet urušava, a da ne govorim o našoj situaciji kada se pojavljuju najgore ljudske osobine, on je bio razočaran. Nije ni samo razočaranje već ono: „Svete, neću te više takvog. Želim neki drugi svet. Lepši i plemenitiji. Nosi se.“ – rekla je Branka.

Posthumno

Bekim je objavio knjigu uspomena „Blistavo i strašno“, koju je napisao još 1985. Drugi deo ove knjige objavljen je posthumno, u jesen 2012. Govorio je srpski, albanski, makedonski, turski, romski, španski, engleski, francuski i italijanski jezik

Po sopstvenoj želji ispraćen je uz zvuke Betovenove „Ode radosti“ a njegova supruga i deca su posuli njegov pepeo po Bistrici, po njegovoj želji, zagazivši zajedno u hladnu vodu. Tako je, niz brzake ove prizrenske reke uz koju je odrastao, otišao Bekim Fehmiu, Prizrenac i Beograđanin, Albanac i Jugosloven, a pre svega veliki glumac.

Bonus video: Producent i glumac Nedeljko Bajić o tome kako je dobio ime

(Espreso/Happy tv)