Frizerski salon, Foto: Ilustracija, EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Posao

ULAGANJA MALA, A ZARADA ODLIČNA! Ovaj BIZNIS u Srbiji CVETA, ali ipak postoji jedan PROBLEM!

Broj ovih salona u Srbiji svake godine je sve veći

Objavljeno: 03.09.2023. 16:59h

U Srbiji je u poslednjih šest meseci otvoreno više salona lepote nego u celoj 2022. godini. Svoju sreću u industriji lepote potražilo je od početka 2023. čak 400 preduzetnika, a prema podacima Agencije za privredne registre, pružanje frizerskih i kozmetičkih usluga je na četvrtom mestu na listi najzastupljenijih delatnosti kod novoosnovanih preduzetnika, posle konsultantskih usluga, delatnosti restorana i ugostiteljstva i računarskog programiranja.

Miloš Turinski, menadžer za odnose s javnošću Infostud portala, smatra da uzrok ove pojave možemo pronaći u tome što je nega lepote kod nas unosan biznis, jer je vrlo tražena."Na svakom ćošku možete da vidite salone i na mnogima zalepljen znak da traže radnike. Zakon ponude i potražnje je tu vrlo jasan i to prouzrokuje da sve više mladih želi da se bavi nekim takvim poslom, a sa druge strane ih nema toliko koliko naše tržište iziskuje", objašnjava Turinski za Euronews Srbija.

Miloš Turinskifoto: Printscreen/PrvaTV

Stručnjak za zapošljavanje kaže da je povećana potražnja za zanatlijama svih profila pojačana još od vremena pre pandemije, a da je naročitu ekspanziju doživela nakon 2020. To se odnosi na na frizerske usluge.

Relativno mala ulaganja u biznis

Jedan od razloga zbog kojih je došlo do takvog procvata salona lepote, Turinski vidi u tome da oni zahtevaju nešto manja ulaganja nego što je to slučaj za druge biznise.

"Otvaranje frizerskog salona, primera radi, je nešto jednostavnije od većine drugih biznisa u pogledu toga šta je sve potrebno za registraciju preduzeća, opremanje lokala i nabavku materijala. Osim toga, u eri društvenih mreža olakšana je i promocija usluga", smatra Turinski.

Vlasnica frizerskog salona "New Nikolas" u Zemunu Marina Drakul kaže da je za otvaranje takvog lokala potrebno izdvojiti najmanje 9.000 evra.

"Vodim se principom 'nisam toliko bogata, da kupujem jeftino'", ističe Drakul za Euronews Srbija.

Frizerski salonfoto: EPA / ROMAN PILIPEY

"Šamponjera, ako želite da bude trajna i da ne zahteva popravke čim je kupite, košta i do 2,5 hiljada evra. Frizerska stolica - 50.000 dinara. Fen nemate ispod 12 hiljada dinara. Ne možete da kupite manje od 60 farbi za kosu što je u startu oko 60-70 hiljada. A gde su svi ostali sitni materijali, maske, četkice, činijice… Sve i da imate taj novac, ništa ne vredi, ako nemate frizere", podvlači sagovornica.

Raste broj salona, ali ne i frizera

I dok broj salona lepote raste, sve je teže pronaći kvalitetne i iskusne radnike.

Direktor Škole za negu lepote Mesud Čustović za Euronews Srbija kaže da poslednjih godina bez problema upisuju planirani broj učenika, ali da na kraju imaju mnogo manje diplomaca nego upisanih.

- Ove godine smo imali devet odeljenja frizera, dva odeljenja pedikira i jedno odeljenje scenskih maskera. Tako da imamo dovoljno đaka, a čak nam je donji prag upisa za frizere povećan za nekih pet bodova, u odnosu na prošlu godinu. Problem je u tome što se početkom školske godine broj ospe, jer se jedan broj njih prebaci u neke druge škole, kaže Čustović.

Frizerski salonfoto: Espreso

Iako đaci tokom školovanja imaju praktičnu nastavu, direktor škole kaže da im je teško da ih zainteresuju da nastave da se bave tim poslom.

- Imali smo nedavno sastanak sa frizerima iz Beograda i sa Savezom frizerskih klubova Srbije gde smo se dogovarali oko uslova praktične nastave. Razgovarali smo, između ostalog i o tome kako da zainteresujemo učenike. Moramo priznati da mali procenat onih koji završi školu nastavlja da radi u struci - otprilike jedna trećina, dok ostale dve trećine nisu zainteresovane, kaže Čustović.

Paralelno, cveta i posao sa kursevima koje organizuju iskusni frizeri, ali se postavlja pitanje koliko polaznici takvih obuka zaista mogu da nauče.

- Svaki frizer koji postigne neki uspeh i razglasi svoje ime formira akademiju za one koji žele da uče od njih. Ali mi smo jedina škola koja osposobljava učenike tokom tri godine. Nije isto kad učenici treće godine imaju šesnaest časova nedeljno i praktičnu nastavu, kao na kursu, gde imate priliku samo po nekoliko sati u nekoliko nedelja, smatra Čustović.

Pandemija poremetila stanje na tržištu

Pandemijske godine žestoko su pogodile industriju lepote. Zbog epidemioloških ograničenja, mnogi frizerski saloni primorani su da stave katanac na vrata.

- Moj biznis se jako teško oporavio od korone. Morali smo da nastavimo sa plaćanjem doprinosa, struje, materijala, a radno vreme nam je bilo skraćeno. Oko pedeset posto mojih stalnih mušterija prešlo je na rad od kuće, što znači da njima nije bilo potrebno da dolaze redovno na feniranja i frizure, a znam i da su mnoge žene tada naučile same da se friziraju, kaže Drakul.

Šišanjefoto: Profimedia

Ona kaže da su tada mnogi iskusni frizeri prešli na rad "na crno".

- Mnogi frizeri koji su imali svoje stalne mušterije počeli su da rade po kućama i rade neprijavljeni. Ne plaćaju doprinose, sve što zarade, stave u džep. Njima se više ne isplati da otvaraju salone. Pre će otići u inostranstvo, objašnjava naša sagovornica.

Ona već dugo ima problem sa pronalaskom kvalifikovanih frizera.

- Trenutno imam tri radnika zaposlena na neodređeno i dva za privremene i povremene poslove. Neprestano pokušavam da pronađem nove frizere, jer nam je potrebno još radne snage, ali ih jednostavno ima jako malo. Veliki broj njih odlazi u inostranstvo. Na primer, u Evropi je jedno feniranje od 50 do 80 evra. Kod njih je frizer luksuz, a kod nas žene dolaze dva puta sedmično na feniranje, objašnjava Drakul.

Vlasnica salona je iznenađena time da se novi lokali otvaraju u takvom broju i postavlja pitanje ko radi u njima.

- Dvadeset godina plivam u tim vodama, ali ne znam kako frizerski saloni mogu da funkcionišu bez frizera. Sve i da frizeri koji ostanu bez posla u nekom salonu reše da pokrenu nešto svoje, ne mogu da rade sami. Moraju tu da budu po ceo dan, sedam dana u nedelji. To je nemoguća misija, ističe Drakul.

Plate za frizere od 50 do 120 hiljada dinara

Kao i svaki drugi, posao frizera ima dobre i loše strane.

- Pozitivne su te što je posao kreativan i lep i pruža mogućnost za stalno usavršavanje. Moji zaposleni su stalno na seminarima, kaže Drakul.

- Ali to nije lak posao. Dugo se stoji, na udaru su noge, vene, kičma, vratni deo, a kao i u svakom poslu s ljudima, stradaju i živci, dodaje sagovornica.

Težina samog posla je uz nedostatak radne snage razlog što uspešni frizerski saloni ne žale novca da kvalitetne i iskusne frizere dobro plate. Na oglasima za posao frizera na portalu Infostud može se videti da se nude početne plate od pedeset do 120 hiljada dinara, ali Miloš Turinski kaže da mogu biti i veće.

- Frizeri mogu da imaju lepu zaradu, barem za naše tržište rada. Prema našoj statistici, njihove plate, naravno, kreću od minimalca, ali stvarno znaju da idu i preko hiljadu evra", kaže Turinski.

Sagovornik Euronews Srbija dodaje da se mnogi poslodavci na različite načine sada bore da zadrže i privuku frizere.

- Takmiče se sa platama, ali i pogodnistima kada je reč o trajanju radnog vremena, broju slobodnih vikenda i slično", kaže Turinski.

On naglašava da plata i ostale pogodnosti za zaposlene u salonima ipak najviše zavise od njihovog iskustva i veštine, koji neprestano moraju da se usavršavaju na dodatnim seminarima i obukama.

- Dodatno usavršavanje je važno za svaku profesiju, ali ovde pogotovo jer je nega lepote po prirodi takva da prati trendove. Potrebno je da se usavršavate tokom rada, ali i da ulažete u svoj biznis i ako ste preduzetnik. Ukoliko su frizeri spremni da ulažu u znanje i rad, rizik od toga da se utopite u moru drugih salona je mali, jer je potražnja kod nas zaista velika. Kao što svaki poslodavac traži kvalitetnog i kvalifikovanog radnika, tako će i mušterija uvek tražiti kvalitetnog frizera, zaključuje PR menadžer Infostuda.

Bonus video:

(Espreso / Euronews / Blic / Infostud)