Oštećenje na zgradi, Foto: Tamara Trajković

pitanje koje muči stanare zgrada

IZ ČIJEG DŽEPA SE PLAĆA OTPALA FASADA ILI RAZBIJENA ŽARDINJERA? Zakon je JASAN i stanarima zgrada se NEĆE SVIDETI!

"Postoji odgovornost svih nas, sam grad i državne institucije bi trebalo više da se uključe da bi se nešto izbeglo, a ne da se nešto desi, pa onda da se reaguje"

Objavljeno: 19.06.2023. 09:52h

Šut, delovi žardinjere, ograda terase i zabrinuti stanari - to je bila slika koja se nedavno mogla videti ispred jedne zgrade u Novom Beogradu, kada se srušila terasa sa 11. sprata. Dodatno zabrinjava to što se dva meseca ranije sa istog solitera odlomio deo fasade. Takvi prizori nisu retki ni u drugim mestima gde su zgrade dotrajale što otvara pitanje ko je odgovoran za njihovo održavanje?

Kada je reč konkretno o zgradi u Novom Beogradu sa koje se srušila terasa, Gradsko stambeno nije zaduženo za nju, ali su stanarima više puta slali upozorenja.

"Odgovorna je zgrada ili ja kao upravnik. Zgrada bi sama trebalo da sanira celu nebezbednu fasadu, što je nemoguće. Ovde žive ljudi koji su egzistencijalno ugroženi, a nemaju para da još saniraju zgradu i izrađuju projekte", rekao je za Euronews Srbija upravnik zgrade Dušan Jovanović.

U Udruženju profesionalnih upravnika Beograda kažu da je u takvim slučajevima veoma tanka granica između individualne i kolektivne odgovornosti, ali i naglašavaju da je obaveza svih vlasnika stanova održavanje zajedničkih delova zgrada, od ulaza u zgradu, liftova i fasada.

Prema Zakonu o stanovanju, stambena zajednica ima status pravnog lica i održavanje može da poveri preduzetnicima koji se time bave, a među kojima je i "Gradsko stambeno". Procedura je takva da stanari prvo izrade projekat za sanaciju, zatim ga dostavljaju stambenom i čekaju njihovu ponudu, a sve to iz svog džepa.

FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS

Na pitanje koje je Euronews Srbija uputio Građevinskoj inspekciji o tome da li inspekcija samoinicijativno ili po pozivu izlazi na teren i utvrđuje u kakvom su stanju zgrade, odgovorili su da je građevinski inspektor ovlašćen da vrši inspekcijski nadzor nad izgradnjom i korišćenjem objekata i da shodno tome preduzima zakonom predviđene mere.

"Međutim, građevinski inspektor nema ovlašćenja da veštači oštećenja i uzroke oštećenja koja su mogla da nastupe ili su nastupila na objektima, te su vlasnici stanova dužni da izvrše neophodne radove na popravci zajedničkih delova zgrade. Građevinska inspekcija može da naredi preduzimanje hitnih mera, u cilju sprečavanja opasnosti po život, zdravlje ljudi i okoline, najčešće u vidu uklanjanja delova fasade sklonih padu", naveli su u Građevinskoj inspekciji.

Fasade padaju sve češće

Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Ljubiša Banovački rekao je za Euronews Srbija da u Beogradu ima mnogo fasada sklonih padu. Banovački je rekao da kada primete neku opasnost, profesionalni upravnici, pogotovo na Starom gradu, svakodnevno Gradskom stambenom koje ima potpisane ugovore sa stambenim zajednicama za održavanje ili firmama za održavanje, pišu zahteve za obijanje dela fasade kako bi se predupredile nezgode.

Otpada fasada sa zgradefoto: Tamara Trajković

"Ljudi kada kupe stanove većinom misle da je njihova obaveza samo oko stana, uređuju taj stan, vode računa da li po pitanju enterijera, da li po pitanju instalacija. Međutim, obaveza svih vlasnika stanova je održavanje zajedničkih delova zgrada, od ulaza u zgradu, lifta, fasade krovova, raznih prokišnjavanja. U neki segmentima, konkretno u ovom slučaju (u Novom Beogradu) sve što je sa spoljnog dela terase, taj fasadni deo pripada stambenoj zajednici, a sama konstrukcija terase koja je unutar stana i delom vezana za stan, spada u to lokalno održavanje. Konkretno ovde i stambena zajednica i sami vlasnici imaju odgovornost", naveo je Banovački.

Govoreći o tome da li nepovoljan materijalni status oslobađa ili umanjuje odgovornost za sanaciju, Banovački je kaže da kada je rađen Zakon o održavanju zgrada, nije predviđena socijalna kategorija, a da ni Grad Beograd svojim statutom i raznim odlukama nije predvideo takve kategorije stanara koji bi mogli da se obrate Gradu ukoliko imaju, na primer, niske penzije i obaveste da ne mogu da učestvuju u održavanju zgrada.

"Sve je to prepušteno stanarima. Kada dođemo na sastanke stambenih zajednica, ukoliko neko nema materijalna sredstva, onda to naplaćujemo sa zgrade, ostali stanari plaćaju više. Veoma je mali broj slučajeva gde ostali stanari pristaju za nekoga ko ima socijalni status, da plaćaju održavanje, jer samim tim ako imate imovinu vrednu na stotine hiljada evra, vi ne spadate u kategoriju socijalnog slučaja", rekao je Banovački.

Da li bi rešenje mogao da bude zajednički fond?

U hitnim slučajevima, Grad ustupa novac za popravke i obezbeđivanje, ali i to stanari moraju da vrate. Iz Centra za lokalnu samoupravu kažu da je takvo rešenje neprihvatljivo i da Grad ima dovoljno veliki budžet da pomogne ozbiljnije radove.

"U Beogradu, nažalost, ovo postaje čest problem da otpadaju fasade, delovi terasa ili zgrada čime stanovanje i življenje u gradu postaje opasno i smatramo da je jedino sistemsko rešenje da se formira fond u kojem učestvuju opština i grad i stambene zajednice i time da se zajednički spreči neka fatalna nesreća", kaže za Euronews Srbija Nikola Jovanović iz tog centra.

Zgradafoto: Aleksa Petrović

Upitan o ideji o zajedničkom fondu koji bi činila stambena zajednica, opština na kojoj se nalazi i Grad i kako bi se i u kojem procentu on punio, Banovački je naveo da su to modeli koji se već primenjuju u našem okruženju i na zapadu.

"Mi ništa ne treba da izmislimo nešto novo u Srbiji po pitanju te stambene politike i stambene zajednice. Možemo da uzmemo neke modele koji su već aktivni. Taj predlog o zajedničkom fondu, konkretno u Beogradu je još jedna nezgodna stvar što je Beograd jedinica lokalne samouprave, a opštine se ne prepoznaju da su i one same jedinice lokalne samouprave, za razliku od drugih gradova kao što su Niš i Novi Sad, gde tačno imamo samo jednu jedinicu lokalne samouprave i sa nivoa grada se sve plaća. Ovde je, na primer, prepušteno opštinama, svaka ima svoju politiku. Konkretno, Novi Beograd, oni imaju veoma mala sredstva za tu stambenu politiku i bukvalno to što imaju mogli bi za jedan soliter da ulože", rekao je Banovački.

Banovački je naglasio da bi nadležni trebalo više da se uključe kako bi se izbegle tragedije sa povređenima i stradalima.

"Takve slučajeve smo, nažalost, već imali u samom centru grada. Postoji odgovornost svih nas, sam grad i državne institucije bi trebalo više da se uključe da bi se nešto izbeglo, a ne da se nešto desi, pa onda da se reaguje", naveo je Banovački.

(Espreso / Euronews Srbija)