Foto: Marina Lopicic

ENERGETSKA EFIKASNOST

PROSEČAN SRBIN PLAĆA 100 DO 120 EVRA ZA REŽIJE, EVO GDE GREŠIMO!

U susret simpozijumu gost Centralnog dnevnika Kurir TV bio je Žarko Petrović, rukovodilac sektora za vitalni razvoj UNDP Srbija

Objavljeno: 16.05.2023. 11:37h > 11:40h

Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku vlada Nemačke, Slovačke i Japana u okviru Climate Promise inicijative, 30. i 31. maja organizuje regionalni stručni simpozijum “Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana +”.

Učestvovaće predstavnici vlada iz regiona, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, privatnog sektora i akademske zajednice. Cilj je da se državama Zapadnog Balkana i zemljama u okruženju, poput Moldavije, pomogne da ubrzaju primenu mera za povećanje energetske efikasnosti u zgradama, koje doprinose smanjenju troškova snabdevanja energijom, ublažavanju klimatskih promena i zaštititi životne sredine i zdravlja građana.

U susret simpozijumu gost Centralnog dnevnika Kurir TV bio je Žarko Petrović, rukovodilac sektora za vitalni razvoj UNDP Srbija.

Koji su uobičajeni izazovi energetske efikasnosti u regionu Balkan+ da bi se dostigla skoro nulta emisija u javnim i stambenim zgradama?

- Da bismo dostigli skoro nultu emisiju je cilj koji je "svetionik". Težimo da u zgradama imamo jeftinu, skoro pa besplatnu energiju i da naše zgrade koristeći tu energiju ne emituju gasove sa efektom staklene bašte i ne doprinose zagađenju vazduha. Uobičajeni izazovi tiču se definicije i određivanja koliko energije hoćemo da trošimo po kvadratnom metru, a onda promenimo standarde gradnje za sve investitore i dobijemo jeftine zgrade koje ne zagađuju vazduh. To će imati veliki ekonomski i finansijski efekat. Prema našim podacima, građani Srbije u proseku izdvajaju 100-120 evra mesečno za režije, što predstavlja od šestine do četvrtine prosečnih mesečnih primanja. Ukoliko se ovaj "svetionik" ostvari, onda ćemo zaista imati jeftinu energiju i zgrade.

Kako možemo ubrzati energetsku efikasnost u zgradama kao ključ za brzo smanjenje potražnje za energijom u regionu Balkan+?

- Nadam se da ćemo vrlo brzo preći ka sistemu "Eskoa", privatnih energetskih kompanija koje preuzimaju investicije u neku javnu ili privatnu zgradu u zamenu za dogovorenu cenu koju ta zgrada plaća određeni period vremena. I tako se finansira privatna kompanija, iz energetskih ušteda zgrada. To je ono što trenutno postoji u velikom broju zemalja Evropske unije, posebno po bivšim socijalističkim zemljama. Da bismo to ubrzali moramo što pre da radimo na regulatornom okviru, da bismo zainteresovali i privatne i javne partnere, takođe na podsticajnom okviru, subvencijama, uključiti banke i tržište kapitala. Konačno, na pravnoj sigurnosti i brzom rešavanju eventualnih sporova i naplate potraživanja.

Zašto je potrebno razbiti zajedničke barijere koje imamo kao region i ubrzati transformaciju energetske efikasnosti?

- Naš region je veoma energetski intenzivan i trošimo mnogo više u odnosu na evropski prosek. Naše zgrade troše mnogo više energije po kvadratnom metru od evropskih. I najzelenija i najjeftinija je ta energija koju ne potrošimo. Te barijere postoje da bi se rekonstruisale zgrade da bi trošile manje grejanja, struje i vode. Da bi se to sklonilo, postoji niz barijera koje treba prevazići. Regulatorni, pristup finansiranju, rešavanje sporova, to je neophodno otkloniti da bismo došli do jeftine energije koja ne zagađuje vazduh i ne pravi efekat staklene bašte. Ubeđen sam da ćemo na predstojećem simpozijumu čuti neke uspehe kolega iz regiona i da ćemo moći da podelimo neke potencijale i obavestimo i javnost i privatni i javni sektor o tome kakve sve koristi mogu da postoje u jednoj državi kad se energija u zgradarstvu štedi. Svaki taj kilovat koji uštedmo u zgradama daje prostor elektorprivredama za prilagođavanje. Energija i energenti postaju sve skuplji, a klimatska pravila u svetu traže od nas da smanjimo emisiju gasova.

Šta možemo da očekujemo od prvog stručnog simpozijuma znanja koji je održava 30. i 31. maja?

- Ja se nadam da ćemo temu energetske efikasnosti u zgradarstvu podići na viši nvo. Jer sav uloženi novac ostaće u zemljama našeg regiona. To su novci koji se ulažu u radove, u striropor, u radna mesta, popravljaju se fasade, smanjuje se trošak te energije. Nadam se da će posle simpozijuma to biti mnogo glasnije kod nas i u regionu i to ne sme biti u zapećku svih onih velikih projekata obnovljivih izvora energije, koji su ništa manje važni. Nadam se da će ova tema biti barem podjednako važna.

(Espreso / Kurir)