Teoriritčki napad, Foto: EPA ANDREJ CUKIC, Petar Aleksić

bombaški napad

MASAKR KOD MLADENOVCA NIJE PRVI TERORISTIČKI AKT KOD NAS! Srbija ne zaboravlja ni OVAJ HOROR, dogodio se u BEOGRADU

Takođe je postao predmetom niza referenca u popularnoj kulturi - 1970.

Objavljeno: 05.05.2023. 14:19h

U noći između 4. i 5. maja, u selu u okolini Mladenovca, dogodilo se masovno ubistvo u kome je život izgubilo osam ljudi, a 13 ih je ranjeno. Ubistvo je izvršio 21-godišnji U. B., koji je uhapšen jutros. Ovaj akt je okarakterisan kao teroristički akt.

Srbija nažalost pamti masovna ubistva, međutim, nisu sva okarakterisana kao teroristički napad. Jedan, kog se danas malo ko seća dogodio se 1968. godine u Beogradu.

Naime, u bioskopu "20. oktobar" u Beogradu 13. jula 1968. godine, odigrao se teroristički napad, prilikom prikazivanja filma Rififi u Panami, kada je eksplodirala postavljena tempirana bomba.

Tom prilikom je poginuo radnik Savo Čučurević, a preko 88 ljudi je ranjeno, pri čemu je jedna od žrtava, studentkinja Magdalena Novaković, ostala bez obe noge.

Bombu je postavio Miljenko Hrkač, mladi tesar hrvatske nacionalnosti rodom iz Mokrog kraj Lištice (današnji Široki Brijeg), a pri njenom sklapanju mu je pomogao poznanik Ante Penavić, obojica su bili članovi militantne emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo te su bombu postavili kao deo kampanje sa ciljem rušenja tadašnje Jugoslavije i stvaranja nezavisne hrvatske države.

Posle kraćeg boravka u Austriji oni su se u vratili u Beograd i postavili još jednu tempiranu bombu u garderobi beogradske želežničke stanice koja je eksplodirala 25. septembra pri čemu je ranjeno 14 ljudi. Hrkač je uhapšen u oktobru 1969. godine te je izveden na sud gde mu je izrečena smrtna kazna, suđenje se ponovilo još dva puta zbog žalbi i sva tri puta je potvrđena. Izvršena je kada je 10. januara 1978. Hrkač streljan, postavši poslednja ličnost u Jugoslaviji smaknuta iz "političkih" razloga.

Napad na bioskop "20. oktobar" je, ne računajući atentat na turskog ambsadora Galipa Balkara petnaest godina kasnije, predstavljao najspektakularniji teroristički akt u istoriji SFRJ. Kao takav je postao predmet brojnih spekulacija - od onih da je Hrkač bio nevin, do onih prema kojima su ga jugoslovenske bezbedonosne službe iskoristile kao povod za kampanju fizičkih likvidacija pripadnika "ustaške emigracije" .

Takođe je postao predmetom niza referenca u popularnoj kulturi - 1970. je crnogorski režiser Krsto Škanata prvo od tri suđenja prikazao u celovečernjem dokumentarnom filmu Teroristi, godine 1981. je u jugoslovensko-francuskom filmu Sezona mira u Parizu glavni lik traumatizovani svedok napada, a godine 2013. se u srpsko-slovensko-hrvatskom filmu Falsifikator sam napad predstavlja kao važan deo zapleta.

(Espreso / Pink)