Foto: Dasa Simekova

BEZ GRANICA: ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADA U REGIONU BALKANA

Održiva gradnja Potencijal energetske efikasnosti i dalje je delimično neiskorišćen

Zadovoljni smo što možemo da okupimo kreatore politika, predstavnike vlada, akademske zajednice, praktičare i naše partnere, kao što su razvojne banke i organizacije, EU, vlade Slovačke, Nemačke i Japana, i razgovaramo o mogućim načinima za postizanje skoro nulte potrošnje energije u regionu

Objavljeno: 04.05.2023. 09:08h > 10:06h

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku vlada Nemačke, Japana i Slovačke, 30. i 31. maja 2023. godine organizuje regionalni stručni simpozijum „Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana+“. Simpozijum će okupiti predstavnike vlada u regionu, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, privatnog sektora i akademske zajednice. Cilj ovog događaja je da pomogne Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, kao i zemljama u okruženju, poput Moldavije, da ubrzaju primenu mera za povećanje energetske efikasnosti u zgradama, koje doprinose smanjenju troškova snabdevanja energijom, ublažavanju klimatskih promena i zaštititi životne sredine i zdravlja građana.

Upravo o ovom događaju razgovarali smo s Janom Kopernih, globalnom ekspertkinjom UNDP za energetiku.

Zašto je za Srbiju, region Zapadnog Balkana i susedne zemlje važno da unaprede i da sprovode mere energetske efikasnosti?

- Zemlje u regionu imaju visok energetski intenzitet, odnosno za stvaranje proizvoda i pružanje usluga troše veliku količinu energije, a zadovoljavanje njihovih energetskih potreba u velikoj meri zavisi od uvoza fosilnih goriva. S obzirom na energetsku krizu u Evropi, koja je izazvala skok cena energije, za Zapadni Balkan i okolne zemlje, kao što je Moldavija, od ključne je važnosti da potraže isplative načine za smanjenje energetskog intenziteta i upravljanje potražnjom za energijom. Prednosti ulaganja u energetsku efikasnost su višestruke - od finansijske dobiti, koju mogu da imaju proizvođači i snabdevači energijom i njihovi korisnici, povećanja vrednosti imovine vlasnika kuća, privatnih i komunalnih preduzeća, do boljeg kvaliteta vazduha u regionu, u kojem je zdravlje ljudi u znatnoj meri ugroženo zbog zagađenja vazduha i životne sredine. Isplativost većih ulaganja u energetsku efikasnost ne treba uopšte dovoditi u pitanje, budući da su troškovi nabavke energije neophodne za zadovoljavanje rastuće tražnje obično veći od troškova mera energetske efikasnosti. Štaviše, mere energetske efikasnosti pomažu zemljama da ispune ciljeve ublažavanja klimatskih promena koji su definisani nacionalno utvrđenim doprinosima, u skladu sa globalnim sporazumom o borbi protiv klimatskih promena - Sporazumom iz Pariza.

Zašto ste ovaj regionalni simpozijum posvetili baš temi energetske efikasnosti u zgradama? Zašto su zgrade toliko važne za poboljšanje energetske efikasnosti?

- Na zgrade i građevinski sektor otpada oko 30% ukupne globalne potrošnje energije i 27% emisija u energetskom sektoru. U narednim godinama ne očekuje se smanjenje tražnje za energijom na globalnom nivou, kao ni u regionu Balkana i okolnih zemalja. Naprotiv, primetna je sve veća tražnja za energijom za klimatizaciju, grejanje i električne uređaje u stambenim i javnim zgradama.

Iako energetska efikasnost u zgradama nije nova tema za ovaj region, njen potencijal je i dalje delimično neiskorišćen. Zemlje u regionu suočavaju se sa sličnim izazovima i mogućnostima u pogledu razvoja i transformacije tržišta energetske efikasnosti u cilju dostizanja skoro nulte potrošnje energije.

Zato je važno da zajedno razgovaramo o energetskoj efikasnosti i razmenjujemo naučene lekcije, kao i primere onoga što je uspešno i što funkcioniše. Nadamo se da će učesnici ovog prvog regionalnog simpozijuma znanja o energetskoj efikasnosti u zgradama koji organizuje UNDP razmeniti korisne informacije koje će doprineti da se intenziviraju mere za borbu protiv klimatskih promena u energetskom sektoru i da se povećaju ulaganja u energetsku efikasnost.

Koji su najveći izazovi u primeni energetski efikasnih praksi u zgradama? Postoje li uspešni primeri energetski efikasnih građevinskih projekata u regionu koji bi mogli da posluže kao model koji bi mogli da primenjuju i drugi?

- Veću primenu mera energetske efikasnosti u stambenim i javnim zgradama trenutno otežavaju određene ekonomske i političke barijere, kao i barijere u pogledu navika i ponašanja. Postoji velika potreba da se poboljšaju energetska svojstva u svim tipovima zgrada širom regiona. Međutim, izvori i dostupnost finansiranja za energetsku efikasnost su često ograničeni. Prema tome, od ključne važnosti su inovativni načini finansiranja i poslovni modeli kojima se maksimizira uticaj i omogućava korišćenje javnih i privatnih izvora finansiranja. Na primer, u Srbiji UNDP podržava jedinice lokalne samouprave da uspostave sistem energetskog menadžmenta i informacioni sistem za energetski menadžment, kako bi se utvrdilo koje su investicije u energetsku efikasnost potrebne na lokalnom nivou, da bi se odredili prioriteti za ulaganje i da se na najbolji način iskoriste dostupna sredstva. Kao rezultat toga renovirano je više od 100 javnih zgrada. U Bosni i Hercegovini podržavamo opštine da izvrše energetsku sanaciju više od 200 javnih zgrada, urađena su 32 detaljna energetska pregleda i pokrenute su investicije za energetsku sanaciju, u bliskom partnerstvu sa Svetskom bankom, razvojnom bankom KFW i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kao i pomoću sredstava iz Zelenog klimatskog fonda i Globalnog fonda za životnu sredinu. Na polju javnih politika u regionu postoje određena uska grla u pogledu usvajanja zakonodavnih okvira u oblasti energetske efikasnosti u zgradama i građevinskom sektoru. Na primer, podrška UNDP u procesu izmena i dopuna crnogorskog zakona o energetici 2020. godine omogućila je uvođenje koncepta takozvanih prozjumera, odnosno kupaca-proizvođača. U Srbiji, UNDP je pomogao Vladi da se utvrde minimalni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti zgrada centralne vlasti. Definisani su minimalni zahtevi za zgrade centralne vlasti, ali nisu utvrđeni zahtevi za druge javne zgrade (na državnom, pokrajinskom i opštinskom nivou), kao ni propisi koji bi regulisali izgradnju zgrada sa skoro nultom potrošnjom energije, u skladu sa zahtevima Direktive Evropske unije o energetskim svojstvima zgrada. Zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije su one koje same proizvode energiju za svoje potrebe, na primer iz obnovljivih izvora, tako da koriste minimalnu količinu energije od eksternih snabdevača. I konačno, ono što je takođe važno jeste ponašanje. Energetska efikasnost se često potcenjuje i još ne postoji dovoljna svest o njenom potencijalu. Kao posledica toga, stanovništvo, gradovi i vlade se manje interesuju za tu temu ili im nije u fokusu interesovanja. Zato će jedna od tema o kojoj ćemo razgovarati na simpozijumu biti ekonomska strana energetske efikasnosti.

Šta očekujete od regionalnog simpozijuma?

- Veoma smo zadovoljni što možemo da okupimo kreatore politika, predstavnike vlada, akademske zajednice, praktičare i naše partnere, kao što su razvojne banke i organizacije, Evropska unija, vlade Slovačke, Nemačke i Japana, kako bismo razgovarali o mogućim načinima za postizanje skoro nulte potrošnje energije u regionu u kontekstu energetskih svojstava zgrada. Imajući u vidu više od dve decenije angažovanja UNDP u ovom regionu i tehničku ekspertizu koja je na raspolaganju za razvoj tržišta energetske efikasnosti, nadamo se da ćemo pokrenuti novi regionalni dijalog na temu energetske efikasnosti.

(Espreso / Promo)