Krupa, Foto: Espreso

ZANIMLJIVO

SADA SE SVI PITAJU ŠTA JE KRUPA: Da li smo svedočili VEOMA RETKOJ METEOROLOŠKOJ POJAVI? (FOTO)

U Srbiji se ovih dana javljaju dve neobične meteorološke pojave

Objavljeno: 28.03.2023. 15:31h > 15:55h

Da li je u Beogradu danas padao sneg ili krupa, raspravljaju se Beograđani. U jednom momentu, u prestonici su mogle da se vide krupne pahulje koje nosi vetar.

Trajalo je kratko, ubrzo je sinulo sunce, ali je dilema ostala - da li je ovo uopšte bio sneg i šta je to zapravo krupa, koju su meteorolozi i najavili kao moguću.

"Tokom dana u svim predelima biće promenljivo i hladno, a kratkotrajno se očekuje i lokalna pojava pljuskova kiše, krupe i snega", navodi se u meteo najavi na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Kako se navodi na vikipediji, krupa je vrsta visoke padavine karakteristična za zimski deo godine, ali se javlja i tokom leta. Izlučuje se u vidu "okruglastih belih, neprozirinih i trošnih zrna veličine dva do pet milimetara". Najčešće pada zajedno sa snegom i kišom, a prilikom kontakta sa podlogom se rasprskava, objašnjenje je.

U Srbiji se ovih dana javljaju dve neobične meteorološke pojave - krupa i pljusak snega. Krupa je, piše meteorolog Đorđe Đurić za portal Telegraf. veoma retka pojava i u našim predelima javlja se uglavnom pri kraju zime.

FOTO: Espreso
FOTO: Espreso
FOTO: Espreso

Kako objašnjava, za nastanak krupe potrebna je hladna i nestabilna vazdušna masa uz nisku nultu izotermu. Potreban je i izražen temperaturni gradijent, pogotovo u nižim slojevima atmosfere. U tom sloju temperatura vazduha naglo opada sa visinom. Krupa se formira u konvektivnim oblacima (oblaci vertikalnog razvoja) koji su od donje baze do vrha u sloju sa negativnom temperaturom vazduha. Reč je uglavnom o sloju plitke konvekcije. U takvim oblacima prisutno je mešanje ledenih kristala i prehlađene vode, tako da se u njima formiraju i pahulje i zrna krupe.

"Zrna krupe nastaju rastom ledenih kristala i pahulja (tečna voda na negativnoj temperaturi). Da li će padati pljusak krupe ili snega, zavisi od temperature u oblaku. Što niža temperatura, veća je verovatnoća da će padati pljusak snega", piše Đurić.

Pri padanju krupe, temperatura u prizemlju može biti dosta visoka, čak i do 10°C, ali ona vrlo brzo opada sa porastom visine, tj. veoma je izražen temperaturni gradijent, pa se već tako na 850 izobarskoj površini temperatura može spustiti i na oko -5°C. Ova pojava je retka i uobičajena krajem zime, naročito tokom marta.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf / Blic)