ZDRAVLJE
JEDAN OD DESET STANOVNIKA IMA OVU BOLEST: Sve češće se javlja SMRTNI ISHOD, a prognoze su JOŠ CRNJE
O hroničnoj bolesti bubrega i o uticaju pritiska i šećera na ovu bolest pročitajte u nastavku teksta.
Hronično oboljenje bubrega uopšte nije naivno! Jedan od deset stanovnika u svetu živi sa ovim oboljenjem.Smrtnost od ove bolesti sve je češća,a neka istraživanja pokazuju da hronično oboljenje bubrega postati peti vodeći uzrok smrti do 2040. godine!
Ova bubrežna bolest definše se kao poremećaj u građi i funkciji bubrega koji traje duže od tri meseca i koji dovodi do stanja u kojem bubrezi gube sposobnost uklanjanja otpadnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma, čije nakupljanje može da naruši funkcionisanje celog organizma.
"Osobe s hipertenzijom, dijabetesom, kardiovaskularnim tegobama i porodičnom anamnezom hronične bubrežne bolesti pod većim su rizikom od obolevanja. Stoga je bitno da se redovno kontrolišu, uzimaju terapiju na način propisan od strane lekara i da se pridržavaju preporučenih životnih navika kako bi nivo šećera u krvi i visinu krvnog pritiska održali unutar poželjnih vrednosti. Farmaceutska Komora Srbije je 2019. godine pokrenula projekat standardizovane farmaceutske usluge obolelima od dijabetesa, gde farmaceuti - savetnici daju značajan doprinos poboljšanju zdravlja pacijenta. Neki od saveta su svakako kako da očuvaju normanlo funkcionisanje bubrega, da se kreću, redovno kontrolirolišu šećer u krvi i krvni pritisak, održavaju optimalnu telesnu težinu, smanje unos soli na pet grama dnevno, uzimati odgovarajuću količinu tečnosti", objašnjava mr ph spec. Jasna Anđelković, farmaceut u Farmaceutskoj komori Srbije.
Visok pritisak i funkcije bubrega su u vrlo bliskoj vezi. Dobro regulisana hipertenzija ne može da ošteti bubrege, što se ne može reći za visok pritisak koji se ne kontroliše, a faktori rizika i za kardiovaskularne i bolesti bubrega su praktično isti. Stručnjaci uvek ističu i da viši rizik od bubrežnih, ali i srčanih komplikacija, imaju osobe sa dijabetesom.
"Farmaceuti savetnici za antibiotike naglašavaju značaj monitoringa primene antibiotika (penicilinskih, hinolonskih, cefalosporinskih i aminoglikozidnih) kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom, u cilju sprečavanja pojave toksičnosti navedenih lekova. Pacijenti ne bi trebalo da preterano koriste lekove protiv bolova (nesteroidne antiinflamatorne lekove) i da kada imaju poznatu bubrežnu slabost obrate se farmaceutu i lekaru u cilju nadgledanja primene lekova za koje je poznato da mogu kod oslabljene bubrežne funkcije ugroziti zdravlje pacijenta", upozorava Anđelković.
(Espreso/Mondo)